Za „Blic“ govore porodice vojnika ubijenih u Sloveniji 1991.
„Nikada nam nisu rekli šta se dogodilo našoj deci“
Zoran Ješić imao je svega 18 godina, a Goran Maletić 19 kad su zajedno sa Antonijem Šimonjićem ubijeni na slovenačkom graničnom prelazu Holmec 1991. godine dok su držali ruke uvis, a što je zabeležila i austrijska televizija.
Porodica Ješić živi u selu Sakule kod Opova, dok Maletići i dalje žive u Novom Sadu. Obe porodice tvrde za „Blic“ da nikada nisu dobile zvanično objašnjenje šta se dogodilo njihovim najmilijima.
– Od postupka očekujem bar toliko da napokon, petnest godina kasnije, saznam kako je moj sin poginuo – prvo je što u razgovoru za „Blic“ kaže Lazar Maletić otac Gorana.
Kako pričaju Lazar i njegova supruga Cveta, na sve načine pokušali su da saznaju šta se u stvari dogodilo tog 28. juna u Sloveniji.
– Par nedelja ranije bili smo mu u poseti i ništa nije slutilo na ovakav razvoj situacije. Nije poneo ni pasoš, ni dokumenta, jer nismo bili upućeni kakva je situacija. Da jeste, možda smo ga mogli izbaviti – priča Lazar.
Vojnik satima čekao pomoć
Lazar i Cveta za pogibiju svoga sina saznali su tek 2. jula od rođene sestre njegove žene, koja je živela u Hrvatskoj. Ona im je rekla da je Goranovo prebačeno u Zagreb.
– Od njegovih drugara smo čuli jednu verziju: da su njih devetorica ostali na položaju posle povlačenja i da se Goran, spašavajući druga, zbog neiskustva nezgodno postavio. Posle nam je njegov vodnik rekao da je Goran bio ranjen u osam časova, a da je hitna pomoć stigla tek u jedan i da bi inače preživeo. Druga verzija, utemeljena na snimku autrijske televizije, koji ja nisam video je da su oni predavali su se kada je jedan slovenački vojnik, suviše nervozan ili suviše revnosan, pucao – priča Lazar Maletić i napominje da mu je želja da napokon sazna kako mu je sin poginuo.
Neizvesnost
Goranov otac kaže da ih nikada nije nazvao niko iz tužilaštva u Sloveniji, niti je neko iz Srbije dolazio da ih pita šta znaju o ubistvu našeg sina.
– U početku je bilo zabune šta se zaista dogodilo i da li je zaista naš sin ubijen. Prvo smo mislili da je u pitanju neko drugi, jer se pominjalo prezime Miletić, a ne naše, Maletić. Identifikovan je po ožiljku koji je imao na bradi, koji je zadobio dok je trenirao hokej. Telo smo preuzeli u Batajnici, a sahranili ga 4. jula – priča Lazar Maletić.
Violeta Ješić, sestra Zorana Ješića, priča da se i njihova porodica našla u istoj situaciji i da s njenom porodicom nikada niko nije kontaktirao.
– Nikada nam nisu objasnili šta se dogodilo mom bratu. Nakon što smo čuli da je Zoran ubijen, otišli smo kod jednog vojnika iz Kaća koji je u to vreme bio sa mojim bratom i zadobio prostrelnu ranu grla. Bio je istraumiran i teško je govorio. Ispričao nam je kako je moj brat ubijen, ali nikada nismo tačno saznali šta mu se dogodilo – priča utučeno Violeta.
Ubijeno 47 vojnika
Prema dokumentima Komiteta za ratne zločine, koji se trenutno nalazi pri Ministarstvu pravde, u Sloveniji je ubijeno 47 vojnika JNA, najviše Srba, ali i drugih nacionalnosti, Hrvata, Bošnjaka, Albanaca, pa čak i Slovenaca. Većina ubijenih vojnika, njih 29, bila je stara između 18 i 22 godine. Neki od njih umrli su zato što im na vreme nije pružena medicinska pomoć.
– Mi smo saznali i u našoj dokumentaciji naveli primer Gorana Maletića, u koga je pucano na granici Holmec. On je umro samo zato što mu nije pružena medicinska pomoć. Na granici su ga ostavili da leži i čekali da iskrvari – iznosi Neve Miklavčič-Predan, direktorka Helsinškog monitora.
Ubistvom vojnika bavi se i Specijalno tužilaštvo u Ljubljani, ali iako ima indicija ko je akter ovog zločina, slovenačke vlasti zasad ne žele da ga uhapse i privedu pravdi. Naime, na snimku austrijske televizije ORF vidi se kako tri vojnika drže ruke uvis sa podignutim belim čaršavom, dok u njih pucaju pripadnici Teritorijalne odbrane Slovenije.
