Za i protiv: Otkup vojnog roka za mladiće koji žive u inostranstvu
Stručnjaci podeljeni, regruti pod stresom
Imam 29 godina. Zovem se Ivan i iz Srbije sam. Trenutno živim u Madridu. U Srbiji nisam bio već dve godine. Ne smem da idem jer mogu da me uhapse na granici, oduzmu pasoš. Ja sam vojni obveznik koji nije odslužio vojsku. Umesto toga, magistrirao sam sociologiju ovde u Španiji, a u septembru idem na dopunske studije. Na put sam krenuo nekoliko dana pre nego što je trebalo da se javim na služenje vojnog roka. Pre odlaska poslao sam zahtev Generalštabu da mi odobri školovanje, ali odgovor ni do danas nisam dobio. Ali, dobio sam stipendiju u Španiji tako fenomenalnu da to nisam mogao da odbijem. Ne znam koji je moj status u Srbiji, niti smem da proveravam. Želim da mogu bez problema u moj grad, da vidim roditelje i prijatelje.
Ivan, sagovornik „Blica“, jedan je među, kako se procenjuje u državnim institucijama, između 40.000 i 50.000 mladih poreklom iz SCG koji su rođeni ili godinama žive u inostranstvu i koji imaju problem – nisu odslužili vojni rok.
Svi oni, osim zajedničke muke što ne mogu ni da privire u Srbiju jer bi već na granici bili uhapšeni, čekaju da se u zemlji donese zakonsko rešenje kojim bi se regulisala vojna obaveza i njihov problem rešio.
Tapkanje u mestu
Ivan kaže da se svi oni u zemlji vode kao begunci, a u inostranstvu se ili školuju ili imaju posao koji bi izgubili ukoliko bi u zemlju došli na godinu dana. Neki imaju porodice i otpočeli su novi život tamo negde u belom svetu. Obraćali su se svim nadležnim institucijama, međutim za sada pomaka nema.
Jedna od varijanti koja je u opticaju jeste otkup vojnog roka, ali ima ideja da se problem reši tako što bi se čitava ova „armija“ uvela u rezervni sastav VSCG.
– Vojska je, koliko znam, podeljena po tom pitanju. Kada kažem Vojska, mislim na nekoliko odgovornih ljudi koji su među onima koji odlučuju. Jedni misle da je to moguće tako rešiti, a drugi da nije, već da se služi na neki drugi način ili civilno ili u nekoliko navrata, a ne odjednom. Ipak, konkretnog stava još nema – kaže Vojislav Vukčević, ministar za dijasporu kome su se vojni obveznici prvom obratili za pomoć. On dodaje da će o rešenju ipak na kraju odlučivati Skupština SCG. Takođe kaže i da se mogućnost otkupa ne razmatra i u slučaju vojnih obveznika koji su u zemlji. Ni u Odboru za bezbednost na saveznom nivou ne mogu da preciziraju kako će i kada ovaj problem biti rešen.
– Zvanično nam nije upućeno ništa na temu otkupa vojnog roka. Nešto se pominje kao mogućnost, ali to su bili samo neformalni razgovori, čak nisu ni vezani za Odbor, već po kuloarima. Moj lični stav jeste da bi taj problem trebalo posmatrati kroz pojedinačne slučajeve. Vrlo je teško doneti zakon koji bi trebalo da se odnosi na sve. Razumem na neki način ljude koji su u inostranstvu, imaju tamo posao, porodice, a žele da ostanu građani SCG. Ne smeju da dolaze, pa otuda i uzimaju drugo državljanstvo. Mi time puno gubimo – kaže Dragan Todorović, član saveznog odbora.
Turski primer
Advokat đorđe Dozet, koji je radio na temi otkupa za Centar za civilno-vojne odnose, kaže da je da je u principu za varijantu otkupa:
– Ideja je da otkup vojnog roka bude oblik prelaznog rešenja između obaveznog služenja i profesionalne vojske. Oni koji neće u vojsku, mogu da plate, a time bi se finansirali oni drugi jer siromašna država mora naći načina da popuni jedinice regrutima. To je klasična kupovina. Kupio sam svojih godinu dana i neću da idem. Ako imate 30.000 regruta godišnje, pa neka bude po hiljadu evra, to je 30 miliona evra, a to je ogromna suma.
On dodaje da otkup vojog roka ne bi trebalo ograničiti samo na dijasporu, već uvesti kao pravo za sve.
Ivan, međutim, kaže da su ljudi u inostranstvu protiv da plaćaju, već su za varijantu uvođenja u rezervni sastav. On dodaje da bi, po većini mladih u inostranstvu, trebalo doneti zakon o amnestiji, kako bi se povukle krivične prijave protiv njih.
Ni u jednoj od bivših jugoslovenskih republika ne postoji varijanta otkupa vojnog roka. Za sada jedino u Turskoj postoji varijanta otkupa. Košta više od pet hiljada evra i tim novcem praktično se plaća neko drugi da služi umesto onoga ko je u inostranstvu. U Turskoj je to nazvano „bedel“.
Vojni analitičar Zoran Dragišić kaže da je generalno protiv obaveznog služenja vojnog roka, ali je i protiv otkupa kao mogućnosti.
– U našim uslovima to bi uvelo neravnopravnost među građane. Ispalo bi da je služenje vojske nešto što je namenjeno sirotinji, da se građani dele na bogate i siromašne. To bi narušilo ugled zemlje, ali i autoritet vojske – kaže Dragišić i dodaje:
– Moramo ići na profesionalizaciju vojske, ali ona se ne postiže time što će jedni plaćati za druge, već pre svega razvojem privrede.
