Bračni par Nenad i Aleksandra Mileusnić iz Požarevca ni slutili nisu da će njihovu porodičnu idilu u potpunosti narušiti teška bolest 11-godišnjeg sina Marka, za čiju boljku pravog leka nema. Od halmatoglobino patia sabine, nasledne bolesti koju je dobio od oca, Marko je ozbiljno oboleo od svoje četvrte godine života. Do tada je ovaj dečak lepo napredovao i razvijao se kao i sva ostala dečica njegovog uzrasta. Ali, sve se promenilo preko noći.
Jednog dana vraćajući se iz vrtića, Marku su se leva ruka i noga potpuno oduzele. Brižni roditelji odmah su reagovali i odveli ga na novobeogradski Institut za majku i dete, međutim, na samom putu oduzela mu se i cela desna strana tela i izgubio je moć da guta. Hospitalizovan je istog trenutka. Ipak, i pored brze reakcije Nenada i Aleksandre, to nije moglo da utiče na to da Marko postane potpuno nepokretan, hraneći se samo pomoću sondi. Doktori su uradili razne analize i pretrage i došli do zaključka da mora na operaciju kako bi mu uklonili slezinu. Nakon te hirurške intervencije nije došlo ni do kakvog poboljšanja, pa su malog Marka Mileusnića prebacili na hematološko odeljenje klinike u Tiršovoj. Tek tada je ustanovljeno da Marko boluje od nasledne bolesti od koje se stvaraju trombovi u mozgu, ali i mikro krvarenja. Kako bi Marko mogao da se koliko-toliko osposobi za život, potrebne su mu operacije i banjsko lečenje.
Kontakt adresa
Plemeniti čitaoci „Vesti“ koji žele da pomognu porodici Mileusnić i obezbede finansijska sredstva za narednu operaciju njihovog sina Marka i olakšati im i ovako pregoleme muke mogu da stupe u kontakt s njima na adresu: Vardarska 16/10, 12000 Požarevac ili na brojeve telefona: ++381 64 158 65 22 i ++381 63 307 290.
– Teško je opisati agoniju kroz koju smo suprug i ja prolazili dok lekari nisu odredili tačnu dijagnozu. Ali, i ta spoznaja nije ništa manje bolela. Nismo mogli da shvatimo kako se sve za jedan dan preokrenulo i naš sin, do tada živahni dečkić, više nije mogao da se pomeri, priča, jede… Od tada se borimo da ga koliko je god je moguće osposobimo za život. Vodili smo ga na vežbe mesecima u Sokobanjsku, ali i privatno što mu je malo pomoglo. Posećivali smo logopede i defektologe, ali ni to nije dalo dobre rezultate – priča skrhana majka Aleksandra. – Jedino što nam je preostalo jesu ruski lekari na privatnoj klinici u ćupriji koji svakom operacijom poboljšavaju Marku motoriku. Zbog prirode njegove bolesti, tetive na celom telu su mu potpuno zgrčene, pa su lekari zbog toga na prvoj operaciji u maju ove godine radili opuštanje tetiva na celom telu, ali prevashodno na nogama i rukama, kako bi ga osposobili za samostalno kretanje. Operacija je uspešno obavljena, a njemu je mnogo bolje i u stanju je da hoda na kraćim relacijama bez naše pomoći. Krajem septembra idemo na kontrolni pregled, pa ćemo tek tada znati kakvi su sledeći koraci.
Problemima, međutim, tu nije kraj, oni tek nastaju jer su hirurški zahvati veoma skupi, kao i boravak u Banji Koviljači gde Marko mora redovno da ide kako bi rezultati operacije bili još bolji, a majka Aleksandra, koja radi u proizvodnji u fabrici „Bambi“ i otac Nenad, zaposlen u lokalnom kafiću, svojim skromnim platama ne mogu da izađu na kraj s tolikim troškovima.
Jedina radost
– Nismo ni sanjali da ćemo se naći u ovako nezavidnoj situaciji i moliti za pomoć ljude koje ne poznajemo. Ali, to je naš jedini sin, naša najveća ljubav i radost. Nema šta ne bismo uradili za svoje dete, kao i svako ko je roditelj. Nemajući više kud, usudili smo se da zamolimo ljude dobrog srca da nam pomognu u okviru svoje mogućnosti i iskreno se nadam da će imati razumevanja za našu muku. Biću im večno zahvalna na tome – zaključila je Aleksandra Mileusnić koja se svakodnevno bori za zdravlje svog sina Marka.
Samo jedna operacija u ćupriji košta 178.000 dinara (oko 2.400 evra). Majčin boravak u banji (da bi bila pored sina) košta 30.000 dinara (oko 400 evra). U toku jedne godine Marku su potrebne čak dve hirurške intervencije. Nemajući više kud, očajni roditelji odlučili su da se obrate plemenitim zemljacima iz dijaspore da im priskoče u pomoć jer bi Marko na sledeću reoperaciju trebalo da ide uskoro, a skrhanim roditeljima je u potpunosti ponestalo finansijskih sredstava.
