Jedan je od naših prvih implantologa i prvi u Srbiji u zvanju primarijusa u ovoj oblasti. Iza sebe ima više desetina naučnih radova i stotine najkomplikovanijih zahvata. Pionirski je u ovom delu sveta započeo ugradnju tuberopterigoidnog implanta i svojim naprednim tehnikama dopineo razvoju i popularizaciji domaće implantologije. Uspeh duguje vlastitom iskustvu i integritetu. Njegova klinika je jedna od retkih adresa i poslednja nada za najteže slučajeve u stomatologiji, u regionu.
– Prošle godine nam je iz SAD došao naš čovek, koji je 1993 godine na ratištu preživeo traumu, (dum-dum metkom), u predelu lica i vilica. Na VMA su mu tada uspešno sanirali mekotkivne strukture lica i vilica, ali je ostao veliki defekt kostiju gornje vilice. Nosio je protezu sa kojom nije mogao normalno da jede i govori. Nekoliko klinika koje je obišao, nisu imali protetsko rešenje. Ugradili smo mu osam implantata u preostalu kost i napravili fiksni rad. Slučaj smo prezentovali na skupu u novembru 2018.godine u Sava Centru. Uglavnom se bavimo najtežim situacijama, pacijenti nam dodju pošto obidju nekoliko klinika. Oni lakši, retko stižu do nas. razgrabe ih, kaže uz osmeh majstor implantologije, prim. dr Branislav Stojanović.
Rado prezentujemo svoje metode i radove. Ali kao i svuda, i u našoj struci postoji sujeta i otpor prema novim i naprednijim tehnikama.
Ocenjuje da “norme” u stomatologiji koje nameće Zapad, nisu uvek u interesu pacijenta. Pod firmom “struke” i “standarda” često se skrivaju komercijalni razlozi. I kao što Zapad ima odlučujući uticaj na ukupna dešavanja, tako zapadna stomatologija u stuci nameće “standarde”, koji su često vodjeni motivima sticanja.
– U implantologiji recimo, uspešnost nadomeštanja kostiju je opravdan u nekim slučajevima, ali ne sme biti pravilo, kako to danas sugeriše zapadna implantologija. Uspeh te procedure je ograničen, naročito kada se radi o povećanju volumena kostiju u donjoj vilici. Što lekari često ne kažu pacijentu.
Dr Stojanović takodje ističe, da je All –on-4 protetski sistem, koji se na Zapadu neopravdano favorizuje.
– Podrazumeva ugradnju četiri implantata, koji nose protezu koja se pričvršćuje na implante, što je dugoročno loše rešenje, jer nameće potrebu redovnog održavanja , čišćenja kod stomatologa, gde se svaka poseta plaća. Takav sistem, ne zadovoljava očekivanja pacijenata, jer iako ugrade implantate, dobijaju mobilnu protezu, zbog čega se i dalje ne osećaju udobno i komotno. U takvim slučajevima, našim pacijentima preporučujumo ugradnju 6 implatata, čime dobijamo fiksni rad, metalokeramički ili cirkonijumkeramički, kao dugoročno rešenje s kojim se lako održava higijenu i pacijent se oseća prijatno. All-on four sistem je jednostavniji za rad, donosi puno novca doktoru, ali ne zadovoljava u potpunosti očekivanja pacijenata. Od svih kojima je potrebno ugraditi implantate, tek 10-15 % je indikovano za all–on- 4. Ali primena ovog protetskog rešenja je daleko učestalija, iz pomenutih razloga, da se za manji rad uzme više novca.
Ugradnja implantata u Švajcarskoj po jednoj vilici, sa prethodnom pripremom, protetskim radom, košta preko 50.000 eura. Kao stan u Beogradu!
Dr Stojanović kaže. da neke klinike u opisu svojih usluga nude –garanciju! Pri čemu se pacijentima uskraćuju puna informacija, na šta se zapravo odnosi garancija?!
– Postoji garancija na biohemijska svojstva implantata koje daje proizvodjač, garancija je sam titanijum od koga je napravljen implant. Ali to ne garantuje njegovu stabilnost, tako nešto niko ne može garantovati, doktor može dati samo procenu stabilnosti. Apsolutnu garanciju daju neozbiljni i oni koji ne znaju puno o implantologiji, čime nastoje da pridobiju pacijente. Zato se se kaže: onaj koji ne zna -daje garanciju, a ko ima znanja i iskustva daje –procenu. Ko obećava garanciju u implantologiji ne poznaje sistem ugradnje ili obmanjuje pacijenta.
Ističe, da je forsiranje nekih implantacijskih sistema na uštrb drugih, obmana u implantologiji.
– Svi brendovi su sačinjeni od titanijuma i svi su dobri. Svi koji su na tržistu su sertifikovani i imaju dozvole nadležnih ustanova. A njihova stabilnost i trajnost zavise od stanja kostiju pacijenta, procene implantologa i veštine ugradnje. Nema dobrog i lošeg implantata, već dobog i lošeg doktora. Brend nije garancija uspeha!
Dr Branislav Stojanović jedan od retkih implantologa u regionu, koji ne rado primenjuje “sinus lift”. Ukazuje da takva procedura iziskuje čekanje na zube i do dve godine. Nedostatak kostiju u bočnim i zadnjim delovima gornje vilice, rešava naprednijom metodom koju je pionirski započeo u ovoj oblasti-tuberopterigoidnim implantatom.
– Već 15 godina primenjujem ugradnju tuberopterogoidnog implantata. Ugradjuje se u zadnjem delu gornje vilice, tuberu, u predelu iza osmice (umnjaka), pod odredjenim uglom, i zahvata dve kosti: gornju vilicu i klinastu kost, tačnije pterigoidni nastavak klinaste kosti koji ima veliku čvrstinu i može odlično da drži implant i opterećenje na njemu. Dakle, sinusi se zaobilaze. Metoda je kompleksna, zahteva veliku veštinu, ali se time na jednostavan, brz i atraumatičan način dolazi do fiksnih zuba. “Sinus lift” je dugotrajna procedura, koja iziskuje i novac i dugo čekanje.
Od 2009. godine je u zvanju primarijusa. Iza sebe ima više desetine radova objavljenih u stručnim časopisima. Njegovi stavovi često su odstupali od uvreženih shvatanja stomatologa.
Ugradnju tuberopterigoidnog implantata primenjuje mali broj stomatologa. Prof.dr Roberto Konte iz Italije je začetnik njegove ugradnje. To je složen postupak, zahteva veliko umeće, veštinu i zato nema široku primenu. Radi se samo u nekoliko privatnih stomatoloških ordinacija u Beogradu.
– Još u začetku implantologije, nailazio sam na otpor u struci, jer sam po nekim pitanjima imao drugačije vidjenje. U pogledu imedijatnog i ranog opterećenja implantata, tvrdio sam da se implantat može ugraditi odmah pošto se izvadi zub, i da se može odmah opteretiti, zavisno od procene implantologa. Moj rad na ovu temu objavljen je u časopisu „Stomatolog “ broj 69 iz 2002. god, pod nazivom “Opterećenje šraf cilindričnih implantata u periodu od dve do četiri nedelje nakon ugradnje.” To je bio prvi rad kod nas koji je skrenuo pažnju stručne javnosti na dokumentovanu mogućnost ranog opterećenja implantata. Moje mišljnje je izazvalo veliko interesovanje, podelilo stručnu javnost i potvrdilo se kao tačno. Zvanično u Evropi, ova metoda je prihvacena tek 2004. godine . Da bi zatim, pošto je Zapad zvanično priznao, 2004.godine bila prihvaćena od struke u Srbiji.
Znanje je preneo sinovima : Dvojica već imaju samostalnu praksu i bave se implantologijom, a treći radi zajedno sa mnom.
Kaže da su plasirani stavovi sa Zapada, delovala “tektonski“ na domaću struku i jedan od tih nametnutih stavova se odnosi na stezanje implantata prilikom ugradnje.
– Početkom 2000-tih, na Zapadu se smatralo da implantat prilikom ugradnje treba stezati u kost do 35 njutna po cm 2, a zatim odviti za tri četvrtine kruga. Bio sam protiv, rezonovao: da će i točak spasti, ako se šraf na točku steže, a zatim odvije za tri četvrtine kruga. U diskusiji u Sava Centru kada se ta metoda prezentovala, javno sam rekao: “ Videćete kako će implantati da vam se odvijaju i ispadaju!”
Tako je i bilo. Agonija je trajala nekoliko godina dok se nisu uverili da je to pogrešno i na štetu pacijenata, jer je gubitak implantata u posthirurškoj fazi u tom peiodu bila velika. Dugo je trebalo vremena da se prihvati moj stav o stezanju implantata preko 35, 50, 70 pa i do 100 njutna. Ja sam sve vreme radio po svom, kada postoje uslovi kostiju stezao i od 70 do 100 njutna po cm2,. A procenat uspeha stabilnosti i integrisanosti moje ugradnje je 99% u posthiruškoj fazi, koji rezultati predstavljaju statistički vrh u svetu. Pri tome ugadjeni implantati odmah mogu da se opterete i nose fiksni rad. Ali takvi smo, doktore sa Zapada dižemo u nebesa, a svoje ne cenimo.
Iako danas mnogi na Zapadu primenjuju njegov pristup, za pionirski doprinos implantologiji zvanično nije dobio priznanja čak ni domaće struke, jer našim stručnjacima kaže, nedostaje hrabrosti i profesonalnog integriteta.
Precenjujemo značaj zapadne stomatologije, u odnosu na sopstvenu! Imamo najbolje stručnjake u svetu, ali cenimo samo tudje!
Usluge koje u Srbiji pružamo, kvalitetnije nego u klinikama Berna i Ciriha. To znaju Srbi koji žive tamo. Srpski stručnjaci, zbog svog znanja i niskih cena, postaju trn u oku Zapada.
Smatra da Srbija ima velike šanse u zdravstvenom turizmu. I više od toga!
– U Beogradu su najniže cene u regionu. I ne postoji procedura, koja se primenjuje u svetu, a da ih mi ne radimo. Pacijenti kod nas kompletne zube dobiju u dva dolaska. Naše usluge, ne samo što ne zaostaju , nego su i kvalitetnije nego u klinikama u Bernu i Cirihu. To znaju Srbi koji žive tamo. Ali počinju da shvataju i njihovi gradjani. Srpski stručnjaci, zbog svog znanja i niskih cena, postaju trn u oku Zapada…
S.N.
Kompletan rad prim.dr Branislava Stojanovića se može videti na www.drstojanovic.co.rs
