DR BRANKO RAKIć, PROFESOR MEđUNARODNOG PRAVA
• Srbija ne može u slučaju Miladina Kovačevića da prođe jeftino jer nije reč o Burkina Faso državi, već o SAD, smatra Rakić
Stručnjak za međunarodno pravo, profesor dr Branko Rakić kaže da može da razume i opravda potez države da se putem poravnanja od milion dolara stavi tačka na slučaj Miladina Kovačevića, srpskog studenta i košarkaša koji je zahvaljujući falsifikovanom pasošu pobegao iz SAD i tako izbegao suđenje pred američkim pravosuđem za optužbu da je kolegi Brajanu Štajnhaueru naneo teške telesne povrede.
– Država je s jedne strane ograničena domaćim zakonodavstvom da ne može svog državljanina da izruči stranoj državi, a s druge strane odgovorna je zbog toga što je njen vicekonzul u NJujorku izdao privremeni pasoš Miladinu Kovačeviću i tako mu omogućio da pobegne iz SAD. Stešnjena između te dve stvari, država je očigledno bila primorana da pronađe rešenje i ako se ovim obeštećenjem stvara osnov za okončanje postupka u SAD možemo reći da smo dobro prošli.
• U suprotnom?– U suprotnom, ako i dalje Amerikanci imaju osnova da gone Kovačevića i da od naše zemlje traže njegovo izručenje, onda smo i dalje u problemu. SAD su ozbiljna država koja štiti interese svojih građana i ne dozvoljava da bude prevarena. Ako bi se ovim novcem postiglo poravnanje sa oštećenom stranom i ako ono u američkom pravosuđu povlači za sobom da je reč o već presuđenoj stvari, onda ni naši organi ne bi imali više osnova da gone Kovačevića.
• U čemu se sastoji odgovornost države Srbije?– Odgovornost je nesporna, i to prema SAD i prema Štajnhaueru. Srbija je preko svog diplomatskog predstavnika odgovorna za kršenje međunarodnog prava jer nije ispunila svoju obavezu da poštuje zakone države domaćina. Naš konzulat je dao garancije da će se Miladin Kovačević odazvati na sudski poziv, ali umesto da ispoštuje garancije, konzulat mu je izdao pasoš i tako omogućio osumnjičenom da napusti SAD i izbegne suđenje pred njihovim pravosudnim organima. U krajnjoj liniji, slučaj bi mogao da se materijalizuje i pred Međunarodnim sudom pravde. U svakom slučaju, država ne može u ovom slučaju da prođe jeftino, jer ne radi se o Burkina Faso državi, već o SAD.
• A kako se Srbija ogrešila prema porodici Štajnhauer, pa je sa njima, kako se može zaključiti, sklopljen dogovor o nagodbi?– Zbog omogućavanja Kovačeviću da napusti SAD, o čemu sam već govorio, oštećeni je ostao uskraćen za novčano obeštećenje i izricanje pravde kroz presudu zbog čega bi našu državu, u krajnjoj liniji, mogla da tuži porodica Štajnhauer. Podsećam vas da je vicekonzul službeno lice koje je izdalo privremenu putnu ispravu Kovačeviću u ime države Srbije, a ne kao privatno lice.
Sve je u teoriji
• Ako pretpostavimo da je odluka o falsifikovanju pasoša bila autonomna, bez saglasnosti iz Beograda, može li država da traži od vicekonzula da regresira novac koji će biti izdvojen iz državne kase?
– Protiv njega je pokrenut krivični postupak, videćemo kako će se on okončati. Ako bude proglašen krivim, onda bi država mogla da traži i da regresira štetu. Ali, sve je to u teoriji.
Bez vela tajne
Da li je država ovu odluku trebalo da proglasi službenom tajnom?
-Slažem se sa ombudsmanom Sašom Jankovićem da to nije trebalo da učini i da stvara utisak kako se nešto muti i prikriva. Građani treba da znaju kako se i na šta troše državne pare i da se lepo objasnilo u kakvom je nebranom grožđu državam mislim da bi javnost prihvatila objašnjenje. Još ako imate u vidu da se u ceo slučaj angažovala Hilari Klinton, koja je u međuvremenu postala i državni sekretar SAD, onda bi srpska javnost bolje razumela potez vlade.
