Za mnoge ljude poseta Albaniji zvuci kao „cista egzotika“, put u nedovoljno istraženo podrucje, gde, kako kažu upuceni, nema šta da se vidi, pa i kada je rec o samoj prestonici – Tirani.
Ne ocekujuci ništa interesantno u gradu koji broji jedva milion stanovnika vecina ce se iznenaditi, jer, mada nema bogzna šta da vidi, uocice mnogo neobicnog.
Svako ko prvi put kroci na ulice Tirane imace utisak kao da se nalazi u nekom crtanom filmu. Sve važnije ustanove, pocevši od Ministarstva inostranih poslova, Ministarstva odbrane, hotela ali i neke stambene ustanove obojene su razlicitim jakim bojama.
Sam centar se šareni od crvenih, zelenih, plavih i žutih zgrada, ali i vrvi pešaka i još veceg broja automobila.
Na širokim bulevarima najveci hit su „mercedesi“, koje voze ako ne svaki, onda, utisak je, svaki drugi Albanac. Iako nije u skladu sa standardom siromašne zemlje, žitelji Tirane se mogu pohvaliti skupim voznim parkom.
Prema podacima od pre pet godina, još tada albanskom metropolom je kružilo oko 15.000 automobila. Taj broj je sada barem, udvostrucen.
Prema recima Jugoslava đordevica, savetnika srpskog ambasadora u Tirani, u ovom gradu živi 35.000 Srba, ali mnogi sa promenjenim prezimenom i najcešce su nastanjeni u Dracu i okolini.
Nebitno od nacionalnosti, u Tirani se svi bave trgovinom, koja je osnovna delatnost. Svi nešto prodaju, a najveci pazar se „obrne“ na cuvenom buvljaku na otvorenom, koji se nalazi u samom centru grada. Subotom i nedeljom ovde se trguje ceo dan, a može se kupiti sve i svašta – „od igle do lokomotive“. Prodavci ne primaju ništa sem lokalne valute – leke, a ukoliko neko želi da cenu izrazi u evrima, ona je naravno, duplo veca. Za jedan evro u hotelima i menjacnicama dobije se 130 leka, za koliko se na ulici može platiti jedan vocni sok. Na buvljaku se razliciti komadi garderobe mogu pazariti za oko pet evra, kožne tašne za deset evra, decje igracke za jedan, dok CD njihovih hit pevaca košta dva evra.
Gotovo da niko ne govori engleski jezik, pa se Albanci sa strancima sporazumevaju i rukama i nogama. Medutim, srpski uglavnom razumeju, pa ukoliko na buvljaku sretnu nekog Srbina oduševljeno im pokazuju kasete jugoslovenskih folk zvezda za samo jedan evro.
Oko Trga Skenderbega sa spomenikom albanskog junaka tiskaju se mnogobrojni dileri, koje niko ne remeti u „radu“, ali i mnogobrojni prosjaci.
Tirana se može pohvaliti velelepnom zgradom Opere i nacionalnim muzejom, koji se nalaze preko puta spomenika Skenderbegu, ali i izuzetno cistim ulicama.
Ono što svakom putniku sigurno ostaje u lepom secanju iz Tirane je cist primorski vazduh, s obzirom na to da je ovaj grad 30 kilometara udaljen od mora. Skoro svaka kuca u svom dvorištu ima drvo specijalne vrste pomorandže, ali i nezaobilaznu maslinu, koju Albanci dosta koriste u ishrani. Tirana inace ima 120 suncanih dana u godini, po cemu je u Evropi na drugom mestu, posle Španije. Medutim, na tome se, za sada, završava citava prica o lepoti „zemlje orlova“, jer Albanci to nisu umeli da iskoriste u turisticke svrhe.
Šverc osnovna delatnost
U Albaniji inace živi oko 3,5 miliona stanovnika, dok je prosecna plata oko 300 dolara. Prema zvanicnim podacima 700.000 Albanaca živi i radi u inostranstvu, najcešce u Italiji, Švajcarskoj i Nemackoj. Oni koji su ostali u Albaniji najcešce se bave švercom. Statistika govori da se oko 5.000 albanskih devojaka i žena bavi prostitucijom.
„Sinalko“ u Tirani
Tirana ima nekoliko velikih supermarketa, ali i predstavništva mnogih svetskih firmi, od „Hjundaia“ do „Vodafona“, najveceg engleskog operatera. Kako Albanci gazirana pica troše u velikim kolicinama, u Tirani je boravio i Vojin đordevic, generalni direktor „Sinalka“, koji je najavio da ce ovaj poznati proizvodac sokova iz Subotice uskoro poceti da radi i u albanskoj prestonici.
U znaku Skenderbega
Svako ko dode u Tiranu ne može da se vrati sa puta a da u torbi nema cuveni konjak „Skenderbeg“, mnogi kažu, jedino zbog cega vredi doci u Albaniju. Flaša konjaka se može kupiti od tri do šest evra na skoro svakom cošku. Inace, mnoge prodavnice nose naziv ovog albanskog junaka, dok vecina tezgi na buvljaku prodaje razlicite male statue, caše, šalove sa znakom Skenderbega.
