Vesti
Srbi iz svih krajeva Australije, okupili su se u nedelju, 29. januara, kako bi obeležili praznik u manastiru Sveti Sava u Ilajnu i družili se na narodnom Saboru.
– Današnji dan predstavlja veliki praznik za srpstvo i hrišćanstvo, jer je Sveti Sava bio prvi srpski prosvetitelj i veroučitelj – kaže Savojko Mirković, predsednik crkveno-školske opštine Sveti Sava u Grinzborou, koja je bila organizator ovogodišnjeg Sabora.
Inače, tradicionalni događaj održan je posle dve godine prekida na imanju manastira u Ilajnu.
Episkop australijsko-novozelandski Siluan služio je svetu arhijerejsku liturgiju, a sasluživalo je brojno sveštenstvo iz parohija u Viktoriji.
– Već treći dan slavimo Svetoga Savu Nemanjića. Mi u dijaspori posebno osećamo blagoslove svetih Nemanjića, blagoslov velikog oca i apostola Hristovog i srpskog naroda, Svetoga Save, koji nas sabira o svom prazniku, u našim svetinjama, širom Mitropolije, a posebno u naša dva manastira koji nose njegovo ime. Tu se naš narod okuplja da proslavi ponajpre gospoda Boga, a onda i da se obraduje u Božjem proslavljamo ime Božje i gospoda Boga, darodavca – rekao je u svojoj besedi vladika Siluan.
Protođakon Pavle Starčević, rodom iz Valjeva, a u Čikagu živi od 1992, takođe je sasluživao na liturgiji.
– Služim u manastiru Sveti Sava u Libertivilu, nedaleko od Čikaga, kod vladike Longina, koji je episkop novograničko-srednjezapadnoamerički. Inače, to je najstariji manastir u Americi, u kome su mošti vladike Nikolaja Velimirovića, kralja Petra II, Jovana Dučića i mnogo drugih poznatih ličnosti iz istorije srpskog naroda. Manastir Sveti Sava u Libertivilu je mesto okupljanja pravoslavnog naroda na tom prostoru. Posebno za vreme kovida, jer manastiri nisu bili zatvoreni – priča protođakon Pavle.
Naš sagovornik se rado seća vremena kada je proveo dve godine u Australiji – od 1985. do 1987. godine.
– Mi imamo tri piknika u toku godine, u maju, julu i septembru, i kao i ovde, istina u većem broju se okupi narod. Inače, svuda treba mnogo da se učini, i u otadžbini i u rasejanju, kako bi smo bili mnogo bolji, sposobniji, jači, i da se trudimo da sačuvamo i srpsku državu i srpsku crkvu – ističe protođakon Petar.
I baš kao što su ostali gosti imali prilike da vide njima drage ljude i prijatelje, tako smo i mi mogli da upoznamo glumca Ognjena Trišića iz Adelajda i da porazgovaramo s njim.
– Karijera, sa budem iskren, ide gore-dole. Ide, pa malo stane, kako se kad potrefi. Sve zavisi od toga da li se nešto dešava u Adelajdu i da li možeš da uhvatiš nešto – kroz osmeh priča Ognjen.
Na pitanje koji je značaj proslave 50 godina manastira u Ilajnu sagovornik “Vesti“ kaže:
– Drugi put sam ovde. Prvi put samo bio 2019. i tada još nisam znao mnogo o manastiru. Kod nas u Južnoj Australiji sam prvi put bio u crkvi u Kuber Pidiju, koja se nalazi ispod nivoa zemlje. Bilo je lepo videti šta su napravili naši ljudi koji su došli u Australiju pre nas. Kako sada možemo više da putujemo i obilazimo druga mesta, došao sam i u Ilajn. Lepo je videti da postoje objekti i neke stvari, koje su deo naše kulture, vere, što je narod doneo ovde, a što može da privuče ljude sa svih strana. Sada gde god se okreneš po Australiji ima naših. Ali, kad ovako nešto postoji i kad može da se održava jedna ovakva svetkovina, to je prilika da se ljudi okupe, kao danas i da se druže – veli Trišić.
Na vašaru u Ilajnu, prota Momčilo nas je upoznao i sa dve mlade porodice iz Sidneja i Džilonga.
Aleksandar Veljković je u Australiju stigao pre 15 godina iz Obilića na Kosovu i Metohiji i trenutno živi u Sidneju sa porodicom.
– Skoro smo bili dole, pre četiri, pet meseci, i Sanja i ja smo se venčali u manastiru Gračanica – kaže Aleksandar. – A narod ko narod, na Kosovu i Metohiji živi normalno. Ali to je politika, i takva nam je sudbina, i tako će da nam bude ceo život.
Porodica Lazarević je iz Sremske Mitrovice prvi put došla u Australiju 2008, da bi se nakon dve godine vratila u Srbiju.
– Nedostajala nam je Srbija, iako smo se snašli ovde, tako da smo želeli da se vratimo. U međuvremenu sam se oženio i rešio da sa suprugom dođem nazad u Australiju. Situacija u Srbiji, kao što znate, nije baš sjajna što se tiče ekonomije i načina života, i nije lako imati porodicu, a ovde smo osnovali porodicu, imamo dva sina i bebu Anđelu, koja je i danas sa nama – priča za “Vesti“ Zlatko Lazarević iz Džilonga, koga otac Momčilo zove “našim Puškinom“, jer piše pesme.
Pesmu o Svetom Savi koju je napisao noć uoči Sabora je imao priliku i da pročita pred okupljenim narodom u Ilajnu i dobio je zasluženi aplauz.
I dok se okupljeni narod opuštao uz muziku i dobru hranu, potražili smo vladiku Siluana i pitali ga šta je potrebno da bi se manastir Sveti Sava održao i narednih 50 godina, kako bismo u budućnosti mogli da proslavimo i vek postojanja.
– Najvažnije je da ne zaboravimo ko smo i šta smo. To sam i u hramu rekao, i crkva to stalno ponavlja: ako imamo svoj pravoslavni identitet, ako ga razumemo i shvatimo na pravi način, ako ga izgradimo na pravi način, onda ćemo moći i da sačuvamo i svoj nacionalni identitet. Jer kod Srba je to sve spojeno, umreženo i neodvojivo. Naš put treba da bude ka unapređenju onoga što smo do sada uradili, stekli i primili od naših starih, kako sa materijalnog, tako i duhovnog i nacionalnog aspekta – kaže episkop Siluan.
Vladika kaže da je ključ očuvanja ako su temelji našeg bića na istinama naše pravoslavne vere i svetosavlja.
– Ako imamo to, onda ćemo imati inspiraciju da upoznamo malo dublje i bolje šta je to pravoslavlje, šta je to svetosavlje, ko je Sveti Sava i šta mi to kao pravoslavni Srbi imamo i zašto je to bitno sačuvati. Jer to nosi impuls i iskru pravog života, formaciju individue, porodice, društva, jedne zajednice. Smatram da je na tom temelju jedino moguće očekivati dalji napredak i budućnost naše zajednice. Ako tu osnovu na pravi način imamo, onda ćemo moći da budemo ne samo na ovome što jesmo, nego i da unapredimo život zajednice, i da se održimo na ovim prostorima – bio je jasan u svojoj poruci vladika Siluan.
Vladikina podrška Novaku
Posle svečanosti u manastiru u Ilajnu, episkop Siluan se u pratnji dela sveštenstva uputio za Melburn, kako bi pružio podršku najboljem srpskom teniseru Novaku Đokoviću u finalu Australijan Opena. Vladika se pridružio okupljenim srpskim navijačima na platou ispred Rod Lejver arene, odakle je zajedno s njima pratio još jednu veličanstvenu pobedu našeg asa.
Molitva oca Teodora
O značaju svetosavskog okupljanja u manastiru govotio je i iguman ove svetinje, otac Teodor.
– Ovo je prvi manastir u Australiji. Zbog korone nismo mogli dve godine da slavimo, ali hvala Bogu, narod se sad vratio i dolazi u punom broju. Srbi naši, dolaze po blagoslovu našeg episkopa Siluana, pomažu manastir i rade u njemu. Gospod Bog neka blagoslovi sve Srbe u Australiji i sve Srbe u celom svetu i da se setimo srpskog naroda na Kosovu i Metohiji, da im gospod pomogne. To je naša srpska kolevka, i da blagoslovi sve ljude dobre volje, i sve koji dolaze ovde i da gospod usliši molitve svih nas i da budemo složni, Sveti Savo ti pomozi – bila je molitva oca Teodora.
Mobilna knjižara
Pored različitih tezgi na vašaru oko kojih su se ljudi okupljali i birali proizvode izdvojili smo mobilnu knjižaru Đorđa Petrovića.
– Vlasnik sam jedine srpske knjižare u Australiji, i to više od 30 godina. U Ilajnu smo od prvog dana, i to mogu s ponosom da kažem – ističe Petrović i objašnjava nam kako se vreme u Melburnu meri prema događajima koji su se desili pre ili posle Ilajna.
– Kao što ćemo sada računati stvari koje su se desile pre nego što je Novak deseti put pobedio i posle pobede.
Šta Srbi čitaju?
Na pitanje šta Srbi u Australiji najviše čitaju, vlasnik knjižare Đorđe Petrović kaže da situacija sa izdavaštvom nije najsjajnija.
– Mogu da izdvojim Ljiljanu Habjanović koja je pisala o Petkani, a pored nje čitaju su i ženski, ljubavni romani. Uz to je su popularne knjige Dejana Lučića, recimo „Teorija zavere“, u kojoj pokušava da objasni ovu situaciju gde se sada nalazimo, jer malo se zna i mnogo nagađa, a ljudi su željni da znaju kako smo došli dovde. Od naših pisaca ovde istakao bih Sretena Božića Vongara, koji je napravio ime više u Francuskoj ili Nemačkoj nego u Australiji. Ali, njegove knjige nisu lake za čitanje i nažalost nisu tako popularne – objašnjava Petrović.
