Za očuvanje sećanja na Jasenovac vladika Jovan Ćilibrk uručio gramatu Davidu Jakovljeviću iz Pariza

Episkop pakračko-slavonski Jovan Ćulibrk uručio je, minulog vikenda, u Jasenovcu, arhijerejsku gramatu Davidu Jakovljeviću iz Pariza, predsedniku francuskog udruženja Deca Jasenovca. „Za pokazanu nesebičnu ljubav i revnost prema svojoj svetoj crkvi, naročito na polju obnove naših svetinja kao i na očuvanju sećanja na Jasenovac i Svete Novomučenike Jasenovačke” stoji na gramati, koja je uručena u Manastirskoj biblioteci u Jasenovcu, pred mnogobrojnim gostima, koji su zajedno sa mnogim Srbima iz Srbije, regiona i rasejanja, došli da obeleže Dane Svetih Novomučenika Jasenovačkih, koji su počeli prvog septembra a završavaju se danas, na praznik Novomučenika Jasenovačkih. Jakovljević je jedini iz rasejanja koji je ove godine dobio ovo važno priznanje.

„U trenutku kada sam dobio ovo veliko priznanje bio sam mnogo zahvalan vladici Jovanu, jer znamo da on, koji je mnogo obrazovan i koji toliko radi i na temi Jasenovac se ne bi usudio, da ovakvo odličje da nekome čiji rad ne ceni. Osećao sam se kao da sam dobio novu fakultetsku diplomu, novi master, ali kroz glavu mi je prošlo da nisam samo ja zaslužan za ovu gramatu već svi ljudi i sva udruženja oko mene. Svi oni sa kojima sarađujem i koji svakodnevno nešto urade na polju deljenja informacija o stradanju našeg srpskog naroda, o čemu se svetu skoro ništa ne zna”, istakao je Jakovljević.

„Da se razumemo ovu gramatu nije samo David Jakovljević dobio, dobili smo je svi. Jeste da na njoj piše moje ime, ali svi smo Deca Jasenovca (moto udruženja, prim. aut). Svako, apsolutno svako, ko je i mom udruženju Deca Jasenovca i meni, na bilo koji način pomogao, a ne samo radio sa nama, svako, ko je na primer, bar jednom lajkovao ili podelio samo jednu sliku koju sam postavio na društvenim mrežama o stradanju našeg naroda, su nosioci ove gramate”, dodao je Jakovljević i nastavio:

„Priznajem po primanju gramate sam pomislio i na sve te mučenike kao i na činjenicu da ne smem stati dok ne budem ostvario sve ciljeve koje sam zacrtao. Gramatu sam doživeo i kao poruku koju su mi upravo poslali naši novomučenici nastavi, samo nastavi. To je osećaj koji me obavezuje. Osećanja po primanju gramate su bila pomešana, bio sam i srećan naravno ali u jednom trenutku sam se i postideo što sam je ja dobio, jer nisam ja za nagrade. Ja sam za to da se u svetu što više sazna o našem stradanju”, podelio je svoje utiske za medijski portal Rasejanje David Jakovljević.

Treću godinu za redom predsednik Udruženja Deca Jasenovca, koje postoji dve i po godine, dolazi za Jasenovac na centralnu proslavu. A za ove dve i po godine urađeno je puno toga. Odmah po osnivanju udruženja u Parizu za manje od deset dana organizovana je konferencija u francuskoj prestonici sa vladikom Jovanom (koga su tada članovi udruženja prvi put videli) konferencija o Kosovu i Metohiji. Dva puta za redom (jednom u mestu Dransiju odakle deportovani i u logore smrti slati Jevreji iz Francuske i drugi put ispred spomenika Kralju Aleksandru od Jugoslavije, prvoj žrtvi fašizma i njegovom ocu Petru u Parizu) održane su komemoracije – posvećene stradanju srpskim, jevrejskim i romskim žrtvama u logoru Jasenovac.  
Jakovljević je dobio garancije da će uskoro u francuskom obrazovnom sistemu u okviru holokausta učiti i o stradanju Srba, Jevreja i Roma u nezavisnoj državi Hrvatskoj. Međutim on želi da se posle Francuske o stradanju uči i u drugim zemljama, posebno u Zapadnoj Evropi. U toku je priprema izložbe u Evropskom parlamentu o stradanju našeg naroda, kao i Jevreja i Roma u Jasenovcu ali i na Kosovu i Metohiji. Ovo udruženje je širom Francuske organizovalo za francusku publiku prikazivanje filma Dara iz Jasenovca, gde je glavni gost bila Jelena Buhač Radojičić, po čijoj priči je i snimljen film. Do kraja godine film će biti prikazan i u Istočnoj Francuskoj, a gost će ponovo biti Jelena, koja 1. oktobra puno 90. godina.

Na mnogim evropskim konferencijama na kojima je Jakovljević učestvovao u poslednje dve i po godine uvek je predstavljao stradanje naroda u Jasenovcu kao i stradanje Srba na Kosovu i Metohiji (a organizovao je i konferenciju u francuskoj prestonici o KiM).

Prvi put kada je posetio Jasenovac pre dve i po godine dao je svoju reč i zavet da „mučenike nikad niko više neće zaboraviti i da će se o njima prvo preko Francuske, pa preko Zapada pa do celog sveta upoznati i zauvek ih pamtiti”. Ove godine on je najradosniji hrišćanski praznik Božić i Badnje veče proveo u Jasenovcu uz novomučenike i sve stradalnike ustaškog režima u Nezavisnoj državi Hrvartskoj, pričajući sa njima i poklonivši se njihovim senima. „Na najradosniji hrišćanski praznik niko ne ide u Jasenovac. U manastiru su sestre same, Srba tamo više nema, nema ko da poseti ovo mesto. Moja duša me je vukla da baš odem na to mesto, baš tu gde nema nikog, kako bi mogao svoje misli po posvetim Hristu i Hristovom rođenju i radosti koja dolazi sa jedne strane i kako bi se poklonio svim naših nevinim jasenovačkim mučenicima i novomučenicima, sa druge”, podelio je tada svoje utiske za medijski portal Rasejanje.

Foto: arhiva D. Jakovljević

„Otišao sam na humku, poklonio se svim tim divnim nevinim dušama i rekao „evo došao sam”. Sve vas doživljavam kao svoje, kao svoju porodicu. Iako sam poreklom iz Loznice i nemam nikoga svog stradalog u Jasenovcu, niti nikog ko je stradao u NDH. Osećao sam potrebu da im kažem da mislim na njih, da mi mnogo znače i da sam uvek sa njima i pa i na Badnji dan i Božić ”, vrlo emotivno ispričao je David Jakovljević.

Ove godine Jakovljević je sa svojim saradnicima, po primanju gramate otišao i na mesta stradanja Srba u Kozarskoj Dubici, gde se upoznao novim monstruoznim zločinima počinjenim nad Srbima za vreme NDH. Veliku zahvalnost uputio je domaćinu Zoranu Sinkiću predsedniku SPKD Prosvjeta u Kozarskoj Dubici koji je gostima iz Francuske pokazao spomen područje Donja Gradina, crkvu u Drakseniću, manastir Moštanicu, prvi hram posvećen novomučenicima jasenovačkim u Međuvođu, crkvu u Knežici i etno domaćinstvo.

Tom prilikom Jakovljević je izrazio želju da deca srpskog porekla na prvom mestu kao i ostala iz Francuske obiđu ova stradalna mesta i da se dodatno upoznaju sa tradicijom i istorijom.