Kada bi Srbija sa više razumevanja izlazila u susret inicijativama i željama svoje dijaspore, za pet godina bi se otvorilo oko milion novih radnih mesta. Ako bi svaki od povratnika uložio po sto hiljada evra takozvanog zdravog novca, stvorila bi se investiciona suma kapitala od sto milijardi evra.
Uz svu neverovatnost ovih brojki, procena koju iznosi clan Saveta dijaspore savezne vlade Slobodan Stojanovic iz Sen Galena, poreklom iz okoline Despotovca, nije neostvariva i nije za odbacivanje. Iznosi je covek sa 23-godišnjim stažom u rasejanju i sa velikim autoritetom medu svojim sunarodnicima u Švajcarskoj. Osim toga, vec tri generacije Stojanovica borave u inostranstvu – prvo je Slobodan proveo izvesno vreme sa roditeljima u Parizu nakon srednje škole, da bi danas njegova dva sina, zajedno sa nedavno zasnovanim porodicama, nastavila tamo gde su im roditelji stvorili bazu – u zemlji banaka, satova i cokolade. Reklo bi se da sagovornik poznaje dušu našeg coveka u dijaspori i da pouzdano može da govori o njegovim najintimnijim razmišljanjima.
Ne živi se od pomoci
– Sa politikom koja se vodi u Srbiji, tako nešto se nece skoro dogoditi. U Švajcarskoj živi oko 150 hiljada naših ljudi svih profila, od fizickih radnika do profesora i lekara. Svi su oni proteklih godina zajedno sa maticom brinuli i pomagali joj, ali od pomoci se ne živi. Ljudi iz rasejanja žele da se ukljuce u ekonomski i politicki život Srbije, ali ona za to nema razumevanja, jer se sve svodi na borbu za golu vlast – veli Stojanovic.
On dodaje da se „jedan deo ljudi vratio, ali samo sa džeparcem, a kapital je ostao gde je i bio – u švajcarskim bankama, zbog nesigurnosti našeg sistema i svega što smo do sada doživeli“.
Vec pet godina Stojanovic muku muci sa vlastima da nekako oživi kapital koji je u rodnom kraju, zaveden njihovim bombastim obecanjima, neoprezno uložio. Najjednostavnija racunica pokazuje: da je svoj kapital uložio u Sen Galenu, on bi se makar jednom tokom godine uvecao. Koliki je gubitak ne treba ni podsecati, ali on ipak veli da se ne predaje:
– Cinjenica je da je u ovoj zemlji ekonomska, moralna i politicka kriza, naši ljudi iz sveta se ustrucavaju da se masovnije vracaju, buduci da se u Srbiji, upravo, vodi politika koja to onemogucava. Ocigledan ekonomski, umni i moralni kapital, sadržan u dobrom delu srpske dijaspore, država ne uspeva da privuce. A rec je o ljudima koji pre svega vole svoju zemlju, koji imaju izuzetno radno iskustvo i solidan kapital stecen pošteno, koji poseduju zavidnu politicku kulturu – istina, nametnutu, buduci da su se prilagodavali tamošnjem životu i u tim detaljima. Pored toga, naši su štedljivi i od toga bi korist trebalo da ima Srbija a ne švajcarske banke – primecuje Stojanovic.
Cak se i novac koji stigne iz dijaspore u otadžbinu, buduci da nije kanalisan osmišljenom državnom politikom, ulaže u mnoge oblasti u kojima nece poroditi profit. U jednom selu pored Požarevca 400 kuca je procenjeno na 60 miliona evra.
– Da je samo polovina od tog novca uložena u izgradnju neke fabrike 21. veka, buduce generacije bi imale gde da rade i vratile bi se na selo, a to nije usamljen primer. Država nije ponudila programe ulaganja, pa se ljudi navikli na red u belom svetu ovde ne snalaze – obrazlaže svoja zalaganja naš sagovornik.
Svi za istim stolom
Živeci poslednjih nekoliko godina izmedu Sen Galena i Despotovca, Stojanovic je postao istinski zastupnik interesa dijaspore pred maticom i autenticni tumac onoga što se radi u otadžbini – pred dijasporom.
– Prvi put od kad je Srba u Švajcarskoj, za istim stolom sede i rade Crkva, država i srpska udruženja. Kako sam doživeo mnoge negativne stvari na tom planu svih ovih godina, smatram da taj zaokret treba podržati a ne osudivati – kategorican je Stojanovic, reagujuci principijelno na ceste ocene i izjave u javnosti koje dovode pod sumnju osnivanje Skupštine Srba u Švajcarskoj, željan da se, bez obzira na mnoga neslaganja sa onim što je matica nedovoljno preduzimala prema dijaspori, taj duh zajedništva u Švajcarskoj ocuva i unapredi .
On postavlja i pitanje: kome može da smeta što su prvi put u nekoj zemlji Zapadne Evrope Srbi iz Švajcarske imali glasacke kutije, biracke spiskove i liste u 14 gradova, sa kojih su izabrali, ali ne samo dizanjem ruku, svoje ljude u Skupštinu?
Rec je, ocigledno, o zrelim ljudima koji vole svoju otadžbinu, a uz to nece odustati od borbe da i sami postanu njeni ravnopravni gradani. Prema mišljenju našeg sagovornika, oni na to imaju pre svega moralno pravo, jer su, recimo, samo za Fond dijaspore u koji se slilo oko šest miliona evra, Srbi iz Švajcarske priložili – jednu trecinu.
– Danas su ljudi izgubili poverenje i u vlast, i u politiku. Pa i u humanitarni rad. Bilo je previše zloupotreba, imali smo problema sa Crkvom u Švajcarskoj, tako da su sva ta mimoilaženja uticala na ljude da se povuku u sebe i postanu apaticni.
Treba ih okupljati i animirati, a to se može ostvariti samo preko ljudi od autoriteta, uz pošten rada i stavljanje opštenacionalnog interesa ispred licnog – istice na kraju Stojanovic. Posle tih reci postaje jasnije zašto je na izborima za Skupštinu Srba u Švajcarskoj ucestvovalo samo 900 naših ljudi.
