Aplauz, glasniji i trajniji nego svi prethodni, dobio je ovogodišnji pobednik državnog takmičenja učenika u poznavanju srpskog jezika i jezičke kulture u Tršiću, petnaestogodišnji Milorad Pejić iz Novog Sada. Milorad je vrhunskim znanjem maternjeg jezika za svoj uzrast zasenio ostalih 270 osnovaca i to uprkos priličnom hendikepu – dečak je slep od rođenja.
– Znao sam da sam dobro uradio test i očekivao dobar rezultat, ali se pobedi baš i nisam nadao. Utoliko su moja radost i zadovoljstvo bili veći kada je na svečanosti povodom proglašenja najboljih moje ime pročitano kao ime pobednika – skromno kaže Milorad.
Uspeh ovog učenika osmog razreda osnovne škole „Vasa Stajić“ iz Novog Sada nad ostalim pobednicima opštinskih i okružnih takmičenja predsednik stručnog žirija Veljko Brborić je uporedio sa dolaskom Filipa Višnjića kod Vuka Karadžića, rodonačelnika savremenog srpskog jezika, kome je slepi guslar „kazivao pesme i pokazivao kako zapravo govore Srbi“.
Žiri zadivljen
Profesorka LJubica Reljin kaže da je sa mladim Pejićem bilo vrlo lako raditi i da ponos koji je osećala na proglašenju pobednika u Tršiću ne može da se opiše.
– članovi žirija su bili zaista zadivljeni, a posebno su bili šokirani kada im je Milorad opisivao kako se obeležavaju akcenti. On je slep od rođenja i nikada nije video te oznake, ali ih je vrlo precizno i slikovito opisao. Sjajan je bio i kada je bilo reči o narodnoj poeziji, kada su ga pitali za malog Radojicu i dijete Grujicu.
Milorada je za ovo takmičenje pripremala profesorka LJubica Reljin, koja je darovitog učenika preuzela od njegovog razrednog starešine Aleksandre Popin, sa kojom je dečak nadmoćno pobedio u takmičenju osnovaca iz Novog Sada i Južnobačkog okruga. Novosadski osmak je na takmičenju bio u potpunosti izjednačen sa ostalim učesnicima, osim što je testiran na drugačiji način: umesto da popunjava test, Milorad je na kraća pitanja odgovarao usmeno, a za duža je pisao odgovor na brajevom pismu (pismu za slepe). U pripremama za takmičenje, kao uostalom i u savladavanju redovnog nastavnog gradiva u školi, koristio je školske udžbenike čiji je sadržaj prenet u elektronsku formu, kako bi bio dostupan i slepima.
Sjajan kompjuteraš
Spisak Miloradovih postignuća ne završava se na školskim obavezama. Veoma dobro poznaje i kompjutere. Već je napravio nekoliko igrica za slepe, a sada je zabavljen i razvojem nekim ozbiljnijim programima, takođe namenjenih slepim osobama. Posredstvom Interneta komunicira sa slepim ljudima iz čitavog sveta, redovno učestvuje u radu njihovih foruma, zanima ga programiranje…
– Veoma volim informatiku i možda ću se odlučiti da upravo to i studiram, mada me trenutno više privlači advokatura. Do konačne odluke, međutim, ima još vremena jer prethodno ću morati da završim gimnaziju, za koju me sad čeka prijemni ispit – kaže o svojim planovima Milorad.
– Udžbenici su snimani u studiju Saveza slepih Novog Sada i potom prebacivani na ce-de, a neki su i skenirani, pa ih čitam pomoću računara. Tako, uglavnom učim – otkriva Milorad.
Miloradu ne želi samo da usavršava srpski jezik. Lani je prošao opštinsko takmičenje iz biologije, ali se nije pojavio na okružnom jer za praktičan deo zadatka ipak je potreban vid. U đačkoj knjižici ima sve same petice, pa je proglašen i za đaka generacije.
„Milorad je do šestog razreda išao u školu za decu sa posebnim potrebama „Milan Petrović“, u kojoj je nastavu takođe pohađao po redovnom programu, kao i kod nas. Kad je došao u našu školu, na neku vrstu probe, da se vidi može li da prati nastavu sa decom koja vide, brzo je postalo jasno da poseduje zavidan fond znanja i više nije bilo nikakve dileme oko toga da li ga treba primiti ili vratiti nazad. NJegov primer je dokaz da fizički hendikep, čak i tako težak kao što je odsustvo vida, može biti prevaziđen ukoliko svi uložimo trud i da ni najviša postignuća nisu nedostižna ukoliko je dete pravilno stimulisano“, ističe profesorka Aleksandra Popin.
