Интервју води Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА
– У оквиру центра ,,Спона“ којим ви руководите, ви сте уређивали часопис Слово и радили на платформи информативног портала ,,Спона“ www.srbi.org.mk. Шта је „Спона“ до сада урадила и који је задатак тог центра?
Центар Спона регистрован је децембра 2005. године, као грађанска асоцијација и веома успешно делује на широком пољу активности, мада у условима хроничних проблема пре свега због нестабилних и осцилирајућих финансијских потпора. Од 2006. Спона одржава ажурну информативну понуду на сајту www.срби.орг.мк , а једини информативни часопис на српском језику Слово са подлистком за најмлађе Словце, тренутно је “на паузи” због недостатка финансијских средстава. И поред тога виталне активности Центра Спона ипак се одржавају, иако под тешким условима.
– Имате и своју библиотеку у центру.
У Центру је су библиотека и читаоница са значајним делом фонда, превасходно обогаћеног вредним донацијама Народне библиотеке Србије. На информативном плану, ажурност првог сајта на српском језику у Македонији и даље је функционална, равна понуди професионалних редакција.
– Имали сте и факултативну наставу српског језика у центру
Спона је одржавала факултативну наставу српског језика ван образовног система Македоније. Организовала обуку за 20 –ак наставника српског језика из Северне Македоније, на Филолошком факултету у Нишу, као допринос унапређењу њиховог знања и компетенција за рад са српском децом која наставу имају на српском језику.
– Организујете и књижевне радионице и ликовних изложби?
Свеукупно разгранато програмско деловање Споне огледа се и кроз организацију књижевних радионица за обраду дела најпознатијих српских аутора у Скопљу и Куманову. У тим јединственим радионицама у Македонији, обрађена су дела знаменитих српских писаца. У циклусу одржано је 50-радионица. У последњем циклусу обрађују се дела књижевника из Македоније, преведена на српски језик.
Организовано је више десетина ликовних изложби, песничких сусрета, промоција и литерарних читања, представљања младих стваралаца… Организовано су часови клавира у музичкој школици, за почетнике са младим полазницима међу којима су и деца са посебним потребама…
– Организујете у центру и видео и филмске пројекције?
У центру се најчешће поводом значајних датума из српске историје и великих православних празника организују и видео и филмске пројекције наменски одабраних пројеката – Свети Сава, Свети владика Николај Велимировић, Жича, Студеница, Високи Дечани…
– Прошле године организовали сте манифестацију Дани Хиландара у Скопљу?
Да, организовали смо манифестацију Дани Хиландара у Скопљу, предавањем игумана свете српске лавре оца Методија у Кинотеци Македоније и изложбом фотографија. Поводом обелезавања осам векова аутекефалности СПЦ, Спона је у Скопљу организовала и промоцију дела професора др Драгољуба Даниловића „Жича – центар Архиепископије и сабора у средњем веку“, И излозбу “Стефан Првовенчани у историографији и књижевности”, Народне библиотеке из Краљева у Кинотеци Македоније.
– Успешно организујете Дане српске културе у Македонији?
Прошле године је у склопу те манифестације први пут у властитој продукцији, урађена позоришна представа „Реалисти“ на српском језику, у којој су редитељ и глумци били Срби из Македоније. Први пут после више деценија та представа је била уврштена у редован репертоар Македонског националног театра.
– Делујете и на хуманитарном плану?
У самосталним и партнерским активностима Спона делује и на хуманитарном плану, властитим ангажманом на прикупљању помоћи за децу и социјално угрожене породице.
– Организовали сте и летњу школу?
Ове године смо по први пут организовали летњу школу српског језика у Охриду (1.-5. августа), за српску децу из Македоније, узраста од терћег до деветог разреда основних школа.
Новембра месеца у Музеју Града Скопља биће организована седмодневна изложба и трибина о делу Јосифа Михајловића, најуспешнијег градоначелника Скопља (1929-1941), градитељу и модернизатору који је први урбанизовао дотадашњу касабу. Пројекат је подржан од стране Града Скопља, градске Општине Центар и донатора.
– Каква је политичка изборна ситуација?
Велико оптерећење и нелогичност предтсавља садашњи бипартизам у земљи и у гласачком блоку. Да би заживео плурализам неопходне су промене, Система али и свести не само политичких чиниоца, већ и мењање свсти у народу, у друштву…
То би се постигнало преко модела једне изборне јединице, што ће довести до разнородне поличке сцене како би се смањио постојећи јаз између водећих странака македонског блока ВМРО-ДПМНЕ и СДСМ.
Било је неколико иницијатива за промену изборноог модела али су увек одбијане од великих партија, јер би оне новим моделима, изгубиле монопол над гласачким телом.
Партије су окренуте себи, и својим клијентилистичким интересима, са врло ограниченим дејством, политчким знањем у самом законодавном дому, и своде се на „лидер“ странке, или човек странка… као што Срби односно српске странке немају утицаја на полички ток на државном нову исто тако немају утицај на транспарентност самих политичких странака које треба да их предсављају. Али ни народ нема утицај на глас јер је реч о затвореном систему и о одбрани идентитета наслеђа језика, о просвети не треба ни говорити, заправо од осамостаљивања земље није проверена политичка моћ тзв. лидера јер они улазе на листу великих странака, и за њих не гласа етнички електорат.
– Ко финансира ,,Спону“, да ли стиже нека помоћ из Србије или дијаспоре?
У оквиру могућности коју држава има, разумем њихову жељу да се задовоље сви апликанти из региона, дијапсоре. Но, Спона је одавно превазишла пројекте ради задовољавања форме. Радимо и осмишљавамо суштинске теме настојећи да проникнемо и у уметничке поре културног живота, и управо зато мора да се мења модел и начин вредновања пројекта. Јер, вишедневни дани клултуре Срба у којима је укључена и проферсионална екипа, продукција позоришног комада не може да буде поистовећена са осталим тзв. пројектима који ће задовољити форму, а не и суштину и који су комеморативног и ревијалног карактера. Ниподаштава се понуда ако јој се одреже формалин износ којим не може објактивно да се покрије ни десети део пројекта.
– Били сте директор сектора за унапређење језика мањинских заједница у Министарству просвете Републике Северне Македоније, да ли сте успели да се изборите за нека права?
Иницијативу за поновно увођење српског језика у наставни програм основних школа у Северној Македонији покренуо сам и могу рећи чудом издејствовао као дирекотр поменуте Управе. Врло се лако нешто укине, а веома тешко да се врати, уведе поново, и то сам осетио лично у мандату током две године. Од првог дана сам истрајно водио борбу и успео после годину ипо да се системски врати укинто сртеченио парво.
Значајан је то корак за унапређење српског језика и културе на простору Северне Македоније. Несумњиво, битно је то и као допринос унапређењу и јачање међудржавних односа. Поготову, ако се има у виду чињеница да су односи између двеју земаља на нижем нивоу него што то заслужују. Имали смо посебно разумевање од премијера Зорана Заева и министра за образовање и науку Арбена Адемија, кадра албанске партије ДУИ, који је потписао решење за поновно увођење српског језика као изборног предмета у основном образовању. Међутим, напоре нису сви дочекали с одобравањем. Председник Српске странке Мирослав Јовановић, посланик у Собрању и члан коалиције коју предводи СДСМ, затражио је да будем смењен – разрешен директорске функције, што је и учињено. Упрскос цињенци да сам био ангажован као нестраначка личност склоњен сам формално због “партијског нерада”. Успех се и у овом случају не прашта.
– Да ли је Македонија Српска земља, некада је Тетово било чисто српско место?
Не располажемо само ми право на Македонију, али је и српска а по најмање се ми изборимо за то и кроз свесност и кроз права која нам приопадају а трагови говоре, и ми треба да се тога држимо баштине чистих чињеница и доказа, ми не фалсификујемо.
– Да ли споменици (Цара Душана, Марка Краљевића…) у центру Скопља сметају албанцима? Жалосно је и што их већина наших градова нема. Какав је однос према историји и култури?
Било је покушаја рушења споменику Цара Душана, али су ствари у међувремену слегле.
Болна су сва наша питања и баштина и опстанак и свесност… Заборав и нехај.
Сликовито је добро подсетити се отварања Филозофског факултета у Скопљу, у граду су формиране и друге научне и културне институције.
– Кажите нам нешто о Музеју Јужне Србије?
Музеј Јужне Србије са свим својим одељењима (историјским, археолошким, етнографским, геолошко-петрографским и зоолошким) отворен је на личну иницијативу, а основа је била историјско-археолошки музеј. Када је др Радослав М. Грујић (1878-1955) дошао у Скопље као професор националне историје на новоформираном Филозофском факултету, недуго затим почео је путовати дуж Вардарске Македоније да би још боље упознао земљу, њену прошлост и многобројне остатке старих култура и цивилазација.
Током путовања др Грујић се уверио да на том подручју поред многих драгоцених објеката који сведоче културну прошлост земље, постоји и значајан број камених и других објеката из античког, римског, ромејског и отоманског периода. Будући да је велики број тих објеката био изложен пропадању, др Грујић је замолио градске и војне власти места кроз која је путовао, да помогну у очувању тих историјских споменика од пропадања.
1921. године започело је преношење свих важнијих камених споменика у Скопље. Нарочито значајно било је скупљање две стотине камених предмета класичне и средњовековне културе који су донесени у Музеј Јужне Србије и са којима је ударен темељ лапидаријума историјско-археолошког музеја у Скопљу на иницијативу Скопског научног друштва.
Већи и тежи камени споменици били су смештени у дворишту, а мањи у сутерену Филозофског факултета. Музеј је основан 1. априла 1924. године. На самом почетку то је био Историјско-археолошки музеј са лапидаријумом и налазио се у Куршумли-хану на Старој скопској чаршији.
Археолошко одељење при Музеју првобитно је смештено у Просветном дому, који је имао две просторије. Током 1933. године Музеј је добио сопствену зграду. То је био стари турски затвор, Куршумли-хан на Скопској чаршији. У дворишту су биле изложене грчке и римске скулптуре. У доњем делу зграде смештена је грчка и римска антика, а на горњем спрату средњовековна култура.
У доњим просторијама налазили су се споменици етнографског карактера и надгробне плоче са грчким и римским натписима.
На спрату изнад распоређени су средњовековни споменици, оригиналне скулптуре и ливене фигуре.
На каменој огради стајала су два капитола из Стобија и Чучева. Музеј је проширио своју делатност са издавањем две научне публикације под називом ,,Посебна издања” и ,,Годишњак”.
Путујући по најзабаченијим насељима, др Радослав Грујић забележио је и ванредно богатство етнолошких објеката који су брзо ишчезли под разним страним утицајима нове материјалне културе.
- године започело је формирање етнографског одељења, будући да је буџет Археолошког музеја омогућио набавку појединих важних етнолошких предмета. Поред експоната сабраних са терена – збирки нар. ношњи, накита и оружја, етнографско одељење било је обогаћено акварелима сеоске ношње и моделима (макетама) старих кућа, израђених од стране уметника Петра Бибића (1893-1971). Најистакнутије макете биле су кућа- чардаклија из Скопске Црне Горе и манастир Светог Пантелејмона у селу Нерези близу Скопља.
- године др.Војислав Радовановић, пензионисани ванредни професор загребачког Универзитета био је постављен за кустоса Етнографско-антропогеографског одељења при Музеју, са задатком да помогне у сакупљању, сређивању и проучавању етнолошких предмета.
Музеј Јужне Србије је такође поседовао и галерију фрескописа и других слика, нумизматичку збирку и друге вредне предмете. Био је смештен у згради Трговинско-индустријске коморе, на последња два спрата.
- године формирано је зоолошко одељење, а годину дана касније (1927) географско-петрографско.
П.С. У самом Куршумли-хану до скоро су се налазили остаци манастира Св. Арханђела код Призрена, Задужбине цара Стефана Уроша IV Душана Немањића, још од времена оснивача др Р. Грујића. Како сам споменички материјал није би класификован и рестауриран, а и због санације самог хана од стране турске TIKA-e, сав средњевековни, између осталог и онај археолошки материјал (пре свега камена пластика) из Св. Арханђела је премештен у депое Музеја Македоније, са циљем да се класифукују, рестаурирају и среде за неку будућу изложбу (на чекању).
Какав је данас однос, питам се…
– Пројекат (Скопље 2014), је заиста мегаломански. Присталице овог пројекта кажу да је реч о враћању дуга историји пре Другог светског рата, док они други сматрају да је реч о фалсификовању историје. Шта ви мислите о овој теми?
Специфични су огледи и мотиви за овај пројекат, с једне стране је антички елеменат у грађењу новог идентита, али и жељом за богаћењем и профитом, религијом нове данашњице, а постоје теорије да је све рађено зарад инсистирању на конфликту са Грчком како се не би решио проблем са именом, али да се тиме заправо и одлаже улазак Македоније у НАТО.
– Каква је политичка ситуација у Северној Македонији?
Превише оптерећена дневно политичким темамам датумима, роковима, превременим изборима, без изгледа за скори попис становништва који ће се очито одложити поново за 2021.
– Ќакав је политички положај Срба и њихов живот у Македонији?
Било је неколико иницијатива за промену изборног модела али су увек одбијане од великих партија, јер би оне новим моделима, изгубиле монопол над гласачким телом.
Партије су окренуте себи, и својим клијентилистичким интересима, са врло ограниченим дејством, политчким знањем у самом законодавном дому, и своде се на „лидер“ странке, или човек странка… као што Срби односно српске странке немају утицаја на полички ток на државном нову исто тако немају утицај на транспарентност самих политичких странака које треба да их предсављају. Али ни народ нема утицај на глас јер је реч о затвореном систему и о одбрани идентите наслеђа језика, о просвети не треба ни говорити, заправо од осамостаљивања земље није проверена политичка моћ тзв. лидера јер они улазе на листу великих странака, и за њих не гласа етнички електорат…
„култура је та која прва наступа, али се последња повлачи“. Крилатица је која ми је увек у мислима, и онда боље сагледавам и неискоришћене ресурсе и могућности у нашем деловању и сагледавању неискорићшених потеницјала.
Зато се опиремо ,задовољавању форме, већ радимо суштинске ствари што је без адектване подршке из матице. Висока култура, неће остати само у тесним границама, него ће бити доступмна свиум заинтересованим у читавој Македонији. На књижевним радионацама у Спони, на пример, знатно је већи број учесника који нису Срби. У обради дела српских аутора.
– Какава је сарадња ,,Споне“ и Српске цркве, у каквом положају је црква?
Рекао бих да је готово несхватљиво, али реално стање у ком се налзе наши људи…
Имамо сваке године обележавања годишњице, јубилеје, академије Светосавске, Кумановске битке, али немамо слободу вероиспосвести, литургијски обележавање свеца, са могућношћу да то буде у храму, у некој од средњовековних, или новијих из доба краљевине, али на жалост тога нема, па је канонско задовољавање форме у становима, викендицама, катакомабам. А Охридска архиепископија у јединству је са СПЦ, али без права на државну регисрацију деловања.
Са овим се открива и озбиљан хронични проблем израженије заштите укупног културног наслеђа Срба у Македонији. Свакако да је стање заштите знатно боље у последње време, али да многи меморијали још увек чекају на праву обнову.
– Посебно је болно питање српских споменика културе храмова, у условима познатог вишедеценијског раскола.
Сви храмови су у владавини неканонске МПЦ, док је канонска Охридска Архиепископија при Пећкој Партијаршији, своја богослужења изводи у параклисима, по становима и кућама, викендицама, стално под стрепњом прогона, будући да власти одбијају да региструју њено деловање. И поред успостављања канонског поретка и додељеног томоса, чињеница је да Срби објективно, немају могућности за нормалан верски живот, остајући ускраћени за најосновније људско право, слободу вероисповести. Стање је такво, упркос чињеници да је Македонија верификовала Европску конвенцију о људским правима чији девети члан најконкретније регулише стриктна права у области слободе веросповести.
– Како смо дошли у ту ситуацију толике незаинтересованости самих припадника српске мањине (Срба) у Македонији, мислим и да је и ту део проблема?
Асимилација, недостатак Цркве и однос неговања српског идентита у кући.
– Какву историју уче ђаци у Северној Македонији, да ли има српских уџбеника?
Уче историју по овдашњем плану и програму, уџбеника има али не за све разреде и предмете.
Интервју водиo Ђорђе Бојанић, главни уредник сајта СРПСКА ИСТОРИЈА
srpskaistorija.com
