Zahvaljujući poslovanju of-šor kompanija, u poslednje tri godine država je ostala bez 2,5 milijardi dinara, koliko su, prema procenama, pravi vlasnici ovih firmi, naši najbogatiji biznismeni, izbegli da plate na ime poreza na dobit u Srbiji.
To je samo deo štete koju država trpi zbog činjenice da su domaći privrednici maksimalno iskoristili poreske rajeve za legalan biznis. To što se zapravo ne zna ko stoji iza ovih firmi, odakle im kapital za učešće u privatizaciji i gde su računi njihovih kompanija, prvi je motiv za osnivanje of-šor firmi, i te kako poznat zvučnim imenima srpskog biznisa. Podsetimo da, kako je Blic pisao, baš oni privrednici koji su se nedavno iz partiotizma nudili da pomognu propalim srpskim firmama, gotovo ništa nemaju u vlasništvu u Srbiji na svoje ime. A pomoć su nudili kao znalci menadžerskog zanata pozivajući se na rezultate poslovanja svojih kompanija. Ipak, svoje kompanije Miroslav Mišković, Milan Beko, Toplica Spasojević, Miodrag Kostić i Zoran Drakulić osnovali su na nekoj od destinacija poznatijih kao poreski raj.
Zvanični osnivači Delte, MK grupe, ITM grupe, Ist pointa potiču sa neke od tih destinacija, ali nije reč samo o ovim firmama, budući da ih je samo na Kipru u ovom trenutku 682. Tragom ovih informacija, pokušali smo da utvrdimo makar ono što je matematički moguće, a to je gubitak države po osnovu izbegnutog plaćanja poreza na dobit.
Od Narodne banke Srbije tražili smo podatke o plaćenim uslugama prema zemljama poreskim rajevima u poslednje tri godine. A 2007. godine iz Srbije je otišlo 90,3 miliona evra, 2008. godine 69,7 miliona evra i u godini najveće krize – 92,4 miliona evra.
– Sa velikom izvesnošću može se reći da je po osnovu fiktivnih usluga u poslednje tri godine plaćeno 252,5 miliona evra. Ovi plaćeni iznosi su domaćim kompanijama predstavljali trošak u njihovim poslovnim knjigama. Navodnim plaćanjem usluga, umanjili su osnovicu za oporezivanje poreza na dobit u Srbiji – objašnjava naš izvor, stručnjak za borbu protiv poreskih mahinacija, koji je želeo da ostane anoniman.
– Ukupno, ova plaćanja su u stvari iznošenje sredstava iz Srbije, jer je mala verovatnoća da su i usluge koje su plaćene u tom iznosu stvarno i izvršene – objašnjava naš sagovornik.
– To znači da je po godinama manje plaćen porez na dobit, i to 2007. godine u iznosu od oko devet miliona evra, a 2008. godine oko sedam miliona evra. Prošle godine je, uprkos krizi, ponajviše novca izvučeno, a 9,2 miliona evra je manje plaćeno poreza. Ukupno, to je za sve tri godine 25,2 miliona evra ili oko 2,5 milijardi dinara – kaže naš izvor.
Porez na dobit preduzeća u Srbiji je 10 odsto, što je relativno niska stopa. Efektivna, odnosno prosečna poreska stopa, koja se u stvarnosti plaća jeste pet odsto.
Na Kipru, gde je najviše of-šor firmi iza kojih stoje državljani Srbije, porez na dobit je 4,25 odsto i nekoliko je puta manji nego za tamošnje firme.
