Francuska od 2018. godine ne dozvoljava upotrebu pametnih telefona u osnovnim i srednjim školama, tvrdeći da će to pomoći deci da se bolje fokusiraju, smanje korišćenje društvenih mreža i ublaže onlajn nasilje.
Holandija je uvela sličnu zabranu u januaru 2024. godine, a Mađarska joj se pridružila kasnije te godine.
Zakonodavci u Velikoj Britaniji takođe razmatraju slične mere. Ključno pitanje s kojim se suočavaju jeste – Da li zabrana pametnih telefona u školama donosi bilo kakve koristi po mentalno zdravlje?
Čini se da problem postoji. Američki hirurg je 2021. godine sastavio izveštaj koji pokazuje da su stalni osećaji beznađa među američkim srednjoškolcima porasli za 40% između 2009. i 2019. godine, piše The Economist.
Broj onih koji su ozbiljno razmišljali o samoubistvu povećao se za 36%. Ono što ove podatke čini još alarmantnijima jeste činjenica da 48% problema sa mentalnim zdravljem (poput depresije i anksioznosti) koji se pojave u adolescenciji ostaju prisutni tokom celog života.
Lako je povezati ove trendove sa povećanom dostupnošću pametnih telefona, ali uspostavljanje uzročne veze je teško.
Deo problema leži u tome što pametni telefoni nude različite sadržaje. Korišćenje telefona za rešavanje ukrštenica ili čitanje vesti može imati potpuno drugačiji psihološki efekat od intenzivne upotrebe društvenih mreža.
Ni deca nisu jednolična grupa. Mozak prolazi kroz duboke promene tokom puberteta, što znači da svaka studija o efektima korišćenja pametnih telefona mora uzeti u obzir razvojnu dob dece, kao i njihove specifične navike u korišćenju telefona.
Nijedna studija do sada nije bila toliko precizna.
One koje su bile blizu otkrile su, međutim, da neograničen pristup društvenim mrežama tokom puberteta, posebno u ključnim trenucima kada se mozak menja, može uzrokovati probleme.
U jednoj studiji, koju je predvodila Ejmi Orben sa Univerziteta u Kembridžu, učestvovalo je 17.409 ispitanika uzrasta od deset do 21 godine. Oni su odgovarali na pitanja o tome koliko su zadovoljni svojim životom i koliko koriste društvene mreže.
Rezultati, objavljeni 2022. godine u časopisu Nature Communications, pokazali su da su devojčice koje su povećale upotrebu društvenih mreža tokom jedne godine bile značajno manje zadovoljne životom ako se to povećanje dogodilo u uzrastu od 11 do 13 godina.
Kod dečaka se isti trend javljao kada je povećanje korišćenja društvenih mreža bilo između 14. i 15. godine.
Međutim, nije jasno koliko bi se ovo promenilo zabranom telefona u školama.
U radu objavljenom u februaru u časopisu The Lancet, Viktorija Gudijer sa Univerziteta u Birmingemu uporedila je mentalno stanje učenika u školama sa restriktivnim politikama prema pametnim telefonima i onih u školama sa labavijim pravilima.
Takođe je pratila ukupno vreme provedeno pred ekranom.
Njeni rezultati pokazuju da su učenici koji su provodili više vremena na pametnim telefonima zaista imali pad u mentalnom blagostanju, ali nije bilo razlike između grupa sa različitim školskim politikama. Ona i njene kolege tvrde da sama pravila u školama nisu dovoljna.
Istraživači pokušavaju da dobiju kompletnu sliku, ali im je rad otežan.
Prema rečima dr Orben, kompanije koje upravljaju društvenim mrežama rutinski odbijaju da nezavisnim istraživačima daju detaljne podatke o ponašanju korisnika. To ih primorava da se oslanjaju na manje precizne pokazatelje, poput ukupnog vremena provedenog na telefonu.
Takođe znači da se deca koja igraju edukativne igre svrstavaju u istu analitičku kategoriju kao i ona koja provode vreme na društvenim mrežama. Potrebna je detaljnija analiza efekata pametnih telefona.
Treutno najgledanija serija na Nefliksu, kako kod nas tako i u svetu, „Adolescence“ otvorila je nekoliko tema. Između ostalog i temu o mračnim delovima interneta poznatim kao „manosfera“ i kako to utiče na dečake u pubertetu. Više o tome možete čitati na portalu Velikih priča.
BONUS VIDEO
Post Views: 37
