Decenijsko „druženje“ s bedom kao svakodnevicom uticalo je na to da se vecina ljudi razlikuje samo po tome koliko su uspešni u veštini prikrivanja sopstvenog siromaštva. To što prosecna profesorka u bilo kojoj srednjoj školi u Srbiji izgleda pristojno uopšte ne znaci da dobro zaraduje i da od toga može da živi. Ona je žicu na pocepanoj najlon carapi zaustavila lakom za nokte, ukucanima je skuvala prazan pasulj, a za vreme školskog odmora otrcala je da proda kozmetiku inostrane proizvodnje. Rec je o multilevel prodaji, jako rasprostranjenoj u zemlji.
Preživljavanje pocinje redukcijom potreba – najpre, odricanjem od luksuznih stvari, kao što je godišnji odmor, zatim odece, higijenskih sredstava… Svaka zemlja odreduje prag siromaštva, mada postoji i kriterijum Ujedinjenih nacija prema kojem je jedan americki dolar neophodan za obezbedivanje dnevnog egzistencijalnog minimuma.
– Vrlo je teško odrediti stvarnu rasprostranjenost siromaštva u Srbiji, s obzirom na to da su pokazatelji nepouzdani i da ne odgovaraju stvarnim troškovima života – ukazuje Milan Nikolic, rukovodilac Centra za proucavanje alternativa. – Kod nas se kao nacin merenja životnog standarda koristi potrošacka korpa, a to je vrlo varljiv instrument.
Ublažena slika
Naša statistika je prilicno nepouzdana ako se ima u vidu da je prilicno zapostavljena metodologija rada na osnovu koje se dolazi do relevantnih ocena. U poslednjih deset-petnćst godina ona je bila orijentisana samo na ulepšavanje stvarnosti. To se i sada cini, s obzirom na reduciranu potrošacku korpu kojom se na neki nacin pokušava ublažiti prava slika siromaštva kod nas.
Kako sada žive gradani i kakva je strategija preživljavanja i opstanka domacinstva u 2002. godini? Slicno istraživanje obavljeno je 2000, pa je zanimljivo uporediti podatke.
Nažalost, mnogo toga se nije promenilo nabolje, ocenjuje Nikolic, a na osnovu rezultata istraživanja koje je obavljeno na uzorku od 1500 domacinstava. Dakle, 51 odsto ispitanika kaže da su životni uslovi ostali isti kao pre dve godine, 28 odsto anketiranih veruju da im je pogoršan životni standard, dok 21 odsto gradana živi bolje. Prema tome, kada se spoje podaci ispitanika koji su odgovorili da ne žive bolje i onih koji kažu da sada žive lošije, ispada da je 80 odsto gradana Srbije jako siromašno. To je upozoravajuci podatak za aktuelnu vlast, ukazuje Nikolic.
Do izvesnog poboljšanja, iako ono nije veliko, došlo je medu srednjim slojevima stanovništva. Ali, jaz izmedu bogatih i siromašnih je sve veci. Tako bogati postaju sve bogatiji, a siromašni sve siromašniji.
Rub ocaja
Jako bogato je svega dva odsto gradana, dok pet odsto živi takoreci na visokoj nozi. Izmedu 20 i 30 odsto stanovništva spada u dobro stojece gradane. Oko 30 odsto je jako siromašnih ljudi. Najrealnijim se cini podatak da je svaki drugi gradanin Srbije siromašan. To, prakticno, znaci da ako vi ne spadate u ovu kategoriju, vaš prvi komšija nije te srece i mora, poput bar pet miliona drugih stanovnika ove zemlje, da se bori za goli opstanak.
Ove slike bede s kojom godinama živimo dovode na rub ocaja i državu i sve potencijalne medunarodne donatore. Kad je rec o socijalnoj ulozi države, teško da je moguce zamisliti da siromah hrani siromaha. Zacarani krug siromaštva za nas može da bude vrlo opasan, ocenjuje Milan Nikolic, buduci da su tranzicione promene zapocele, a njihovu cenu najviše ce platiti radnici, posebno oni koji ce biti proglašeni tehnološkim viškom.
Ekonomija se još nije digla sa kolena, a od nje zavise socijalni fondovi. Socijalna politika ne može da izade u susret siromašnima. Sirotinji se dele samo mrvice. Inostrana pomoc humanitarnog tipa i za popunjavanje budžeta polako prestaje. Prema tome, pre ili kasnije, moramo po onoj narodnoj „u se i u svoje kljuse“, kaže Nikolic. On naglašava da ne smemo previše da ocekujemo od stranog kapitala i da svu nadu polažemo u strane investitore. Treba da se okrenemo sebi, da sami osmišljavamo proizvodne programe, da forsiramo malog preduzetnika, ali i da mu pružimo odredene poreske olakšice i beneficije dok ne stane na noge i krene u proizvodnju.
Ovde imati posao ne znaci i moci živeti od zaradenog, pa su ljudi primorani da beže u sivu i crnu ekonomiju. Tako je preživljavanje kao strategija života u Srbiji na dobrom putu da od avanture preraste u tradiciju.
Promena mesta boravka
Na pitanje istraživaca Centra za proucavanje alternativa o tome šta planiraju konkretno da ucine kako bi poboljšali svoj položaj, cak 45 odsto ispitanika je odgovorilo da ne može da ucini ništa, ili da ne zna šta bi ucinilo. Gotovo 28 odsto ispitanika je u usmerenosti na radne strategije videlo nacin poboljšanja egzistencije.
Iseljenje, odnosno promena mesta predstavlja takozvanu strategiju izlaska iz situacije, u potrazi za boljim uslovima života izvan ovdašnjeg društveno-ekonomskog konteksta. Tako je oko 20 odsto mladih strucnjaka spremno da iz zemlje ode odmah, a 54 odsto cim im se ukaže prva prilika.
Duplo više mobilnih telefona
Uocen je lagan, ali nesumnjiv rast na nekim elementima potrošnje. Od svih važnijih tehnickih uredaja u domacinstvu, promena je uocena jedino kad je rec o posedovanju mobilnog telefona – procenat vlasnika se povecao sa 21 na 42 odsto, rezultati su istraživanja Centra za proucavanje alternativa.
Donekle je podmladen i vozni park u Srbiji i blago povecana potrošnja goriva. Nada Kovacevic Foto G. Tomaševic
