Ako je suditi po novim merama koje su na snazi od početka novembra, korona se u Nemačku vratila na velika vrata. Naime, od početkom meseca na snazi su stupila nova ograničenja koja su zatvorila muzeje, pozorišta, bioskope, sportske terene, bašte i prostore ugostiteljskih objekata i proširila obavezu nošenja maski u tržnim centrima, najprometnijim ulicama u velikim gradovima i centrima manjih mesta.
Uz to su pojačane preporuke da se izbegavaju putovanja kao i okupljanje više od dve porodice u domaćinstvima. Takođe su otkazani kulturni događaji i rad svih amaterskh klubova i udruženja. U Frankfurtu su na ulasku u glavne ulice postavljene table na kojima piše da su maske obavezne od osam ujutro, pa do 22 časa uveče. Ulice su pune prolaznika koji obavezno nose maske, a restorani, kafići i drugi ugostiteljski objekti su zatvoreni. Stolice i stolovi u baštama kafića, koji bi po lepom vremenu bili puni ljudi, sada su zaključani debelim lancima ili stavljeni iza rešetaka.
Kako se živi pod novim merama pokušali smo da saznamo od naših zemljaka.
Mirka Bjelića, pesnika i poetu iz Strmice kod Knina, a sada stanovnika Frankfurta, čija su tri izdanja već ugledala svetlost dana i prevedena na ruski i grčki jezik, sreli smo ispred impozantnog zdanja stare opere u Frankfurtu.
– Što se tiče novih mera nemam ništa pametno da kažem. Meni ova pravila, na sreću ili nesreću, ne smetaju nikako jer sam buntovnik, čovek koji uvek „ide uz vetar“. Masku na nosu i ustima do sada nisam imao ni pet minuta. Sretnem policiju u centru, ali me još nisu ni opomenuli. Već srećem osobe koje imaju problema sa disanjem, memorijom, nesanicom, sluhom i vidom, a to su sve posledice nošenja maske. Da stvarno postoji nešto, svi bi do sada bili zaraženi i sigurno stekli imunitet, a veća je šteta po zdravlje samo nošenje maske na duži period – smatra Mirko.
Korona „ubija“ i stihove
On kaže da je u diskusijama sa prijateljima i poznanicima shvatio sam da nikome nije ništa jasno po tom pitanju.
– Do sada nisam sreo osobu koji je imala koronu. Naprotiv, nedavno sam sreo dva prijatelja koji su već godinama lošeg zdravstvenog stanja i imaju probleme sa štitnom žlezdom. Takve osobe su podložne brzom oboljevanju, pogotovo od virusa, a oni nisu bili zaraženi već njihove supruge, koje su zbog korone bile su u bolnici.
Mirko na kraju kaže da ova situacija utiče i na umetnike.
– Ljudi su previše zaokupljeni koronom i svakodnevnim novim merama da bi imali vremena za stihove. Duhovni mir je potreban i za pisanje i za čitanje stihova, a danas se ljudi kriju i od svoje senke – kaže nam Mirko.
Nove mere zaštite od korona virusa u Hamburgu su zabrinule neka naše sagovornike. Jedna od njih je i Anja Zeković koja kaže da ne strahuje od korone koliko od toga kakve će posledice ostaviti na život ljudi. Ona radi kao konobar u restoranu, pa ponovno zatvaranje znači i mesec dana pauze na poslu.
– Mislim da kod svakog čoveka ove mere menjaju svakodnevni život, bez obzira da li je u pitanju odlazak kod frizera, u market ili bilo šta drugo. Ovo me sve čini izrazito nervoznom, jer svaki plan koji imam sve je zbog kod korone stani – kreni. Ne znam šta da očekujem, bojim se kako će biti sa poslom. Meni je prva reakcija na sve ovo ne strah od korone nego od posledica koje će sve da ostavi – kaže Zeković.
Zadržati vedar duh
Jovana Dukić, medicinski radnik iz Dortmunda smatra da su na neki način ljudima oduzeti slobodan život i mogućnost zarade, a da dolazi vreme preživljavanja za mnoge koji su ostali bez posla, a to su pre svega samostalni privrednici.
– Kada šetam gradom i vidim sve te ljude sa maskama, policiju koja deli kazne onima što se preventivnih mera ne pridržavaju pitam se kuda nas sve to vodi. Školstvo i obrazovanje su u teškom stanju, a zdravstvene ustanove skoro red kolapsom. Bolnice su pune nekvalifikovanih radnika sa minimalnim poznavanjem jezika. Zdravstveni radnici su primorani nekada da rade i duple smene, jer ime se javljaju kolege koji zbog simptoma korone ostaju kod kuće. Pacijenti su u strahu za život, a oni koji su privatno osigurani dodatno su frustrirani zbog nedostatka nege – prenosi Jovana svoja iskustva.
Ona sada ima mogućnost da sama odredi na kom će odeljenju da radi, jer, kako kaže, posle mnogih kontakata, redovnih testiranja i izolacije, želim sebe i svoju decu da sačuva koliko je to moguće.
– Kada vidim da je pomoć potrebna i da ne može drugačije, tu je onda timski rad i ne gleda se gde se nalaziš. U Hitnoj pomoći je najgore jer se uglavnom ne zna ko je zaražen a ko ne. Ljudi dolaze uglavnom sa simptomima otežanog disanja, visoke temperaturepe, stomačnih tegoba – opisuje Jovana koja dodaje i da su izuzetno teške smene u specijalnim odelima. Posle smene ide u „svoja četiri zida“ i nastoji da održi vedar duh.
– Jedino što možemo da uradimo za sebe je da prihvatimo ovo stanje u miru, pronađemo neki recept za osmeh i pozitivno delovanje, poštujemo preventivne mere i držimo se na distanci koliko je to uopšte moguće.
Nedostaje sloboda
Branko Rajić je reportera „Vesti“ pozvao u svoj dom u Sulcbahu, nedaleko od Frankfurta. Branko je poreklom iz Dalmacije i već više od godinu dana uživa u penziji koju je u Nemačkoj stekao posle 40 godina. Dane pod novim merama najčešće provodi u svojoj bašti i kako sam kaže, gleda kako trava raste i lišće opada. Ipak, nije zadovoljan novom situacijom:
– Na mene kao penzionera korona i nove mere ne utiču nešto posebno, gledajući sa strane finansija. Nažalost, ovo sve ima veliki uticaj na moje prijatelje koji imaju ugostiteljske objekte. Za njih je teško jer oni od toga žive. U restoran sam išao kod prijatelja u obližnjem Švalbahu, ali sada može samo da se naruči hrana za poneti. Popijem kafu ispred restorana, malo popričam sa njima i to je to.
Kako kaže Branko, njemu lično smeta što je sve ograničeno.
– Nismo više slobodni da se krećemo, nedostaje ta neka sloboda što se pre svega oseti kada se ode recimo do do tržnog centra Majn-Taunus gde ja često idem. Ne može bez maske nigde da se uđe, a ponekad moramo da čekamo ispred prodavnice jer sme samo određeni broj ljudi da bude unutra. Takođe su nam ograničena putovanja i tu se sve svakog dana se menja. Otišao bih da posetim brata u Srbiji, ali se pravila mogu preko noći promeniti i u Austriji i u Mađarskoj, pa čovek ne može ništa da planira.
Branko ističe da mu najviše smetaju izveštaji na televiziji o koroni koji su 24 sata dnevno.
– Sad su malo popustili sa koronom zbog Trampa i Amerike, ali će opet da se vrati na isto. Zbog toliko korone na televizijama su ljudi uplašseni. Ne kažem da korone nema, ali ako je čovek zdrav, ne treba da se boji. Koliko sam do sada mogao da vidim po statistici, pogođena je starosna grupa sa više od 80 godina i oni koji već imaju neku hroničnu bolest. Nadam se da će ovo brzo da prođe, ali nisam veliki optimista – rekao nam je Branko.
Biće bolje u decembru
Dragana Samardžić Iz Hamburga radi u gastronomiji i nada se početku rada u decembru i da će se sve ubrzo vratiti u normalu.
– Nažalost kao i svi i u mojoj branši osetiću ovu pauzu u radu restorana i po plati i izostanku bakšiša, koji čini značajan deo našeg dohodka. Sa druge strane, nadam se ponovnom otvaranju u decembru, što je za sve restorane najjači mesec u celoj godini, a ovo vreme ću provesti da se odmorim i pripremim za zimsku sezonu – rekla je Samardžićeva.
U srpske restorane u Hamburgu često navraća Poljakinja Aleksandra Černovski, koja kaže da joj sada najteže pada što ne može da poseti porodicu koja živi u Poljskoj.
– Zaključavanje nije imalo negativan uticaj na mene jer radim u jaslicama, a škole i vrtići su otvoreni. Ne moram da brinem o poslu ali nažalost za vlasnike restorana, barova, klubova i salona lepote to ne mogu da kažem. Nadam se da će u decembru biti drugačije i da će ponovo sve normalno da funkcioniše – kaže Aleksandra.
Чланак Zadržati vedar duh се појављује прво на Vesti online.
