Naziv projekta je proistekao iz želje autora projekta Tatjane Popović, profesorke nemačkog jezika i književnosti, Nataše Milivojević, pedagoga, i Milane Pavlović, profesorke srpskog jezika i književnosti, da u zajedničku aktivnost pisanja romana uključe decu iz različitih sredina, koja se međusobno ne poznaju, a koja će se naizmenično baviti pisanjem romana na određenu temu, javlja za Program za dijasporu RTS-a autorke projekta Beskrajna priča Tatjana Popović, Milana Pavlović i Nataša Milivojević.
Autori su pošli od pretpostavke da deci treba dati priliku da razmišljaju o važnim životnim pitanjima, da im se omogući da kažu šta o tome misle, da svoje stavove obrazlažu i o njima pišu, a da će kao proizvod takvog zajedničkog promišljanja i pisanja sigurno doći do toga da deca znaju šta su osnovne ljudske vrednosti, koliko im one znače i kako da ih u svojim i tuđim životima žele i njima teže, bez obzira gde se nalaze, kojoj naciji pripadaju i u kakvim životnim okolnostima žive.
Roman Moje ime je Jelena je pretpostavku autora projekta potvrdio kao tačnu. Njega su stvarale učenice ovih škola uz mentorstvo pomenutih nastavnica. Sedam devojčica je iz Štutgarta, a tri su iz Inđije.
One su napisale dirljivu priču o neraskidivom prijateljstvu, različitim životnim putevima i optimistično zauzele stav da treba verovati u svoje snove i nikada ne odustajati od svojih ciljeva. Roman govori o životu dece bez roditeljskog staranja i njegova radnja započinje u Domu za decu bez roditeljskog staranja u Zvečanskoj u Beogradu. Priča se nastavlja tako što deca grade i nižu životne okolnosti svojih junaka, pravce, nade, očekivanja, težnje, odricanja i završetke.
Projekat Beskrajna priča nije samo zajedničko pisanje jednog romana od strane deset devojčica, već je pisanje romana bila ravan u kojoj su deca vežbala važne životne i vaspitne kategorije, toleranciju, međusobno slušanje, uvažavanje i bezuslovno prihvatanje.
Projektom Beskrajna priča je predviđeno da se autori romana sretnu i upoznaju u momentu kada bude upriličena promocija romana. Ona je održana 12. maja 2017. godine u Gradskoj biblioteci u Štutgartu (Stadtbibliothek Stuttgart), jednoj od najlepših biblioteka Evrope.
Taj susret je bio izuzetan događaj, kojem su prisustvovali mnogi, od roditelja i dece iz Dopunske škole na srpskom jeziku, preko predstavnika Gradske biblioteke iz Štutgarta, predstavnika različitih nemačkih i srpskih udruženja do zvaničnika iz Generalnog konzulata Republike Srbije u Štutgartu. Bilo je svečano, dostojanstveno, edukativno i emotivno.
Osim programa promocije, koji je osmišljen i realizovan, ovo veče je obeleženo još jedim ciljem, humanitarnim. Zamisao autora projekta je bila da promocija knjige bude mesto na kome će roman biti plasiran putem donacija. Tom prilikom su prikupljena novčana sredstva u iznosu od 1751, 00 evra.
Nakon svečane promocije u Štutgartu, usledila je prezentacija projekta i promocija romana i u Inđiji. Svečanost je održana 7. juna 2017. godine u Kulturnom centru u Inđiji, kojoj su se pored građana Inđije, odazvali i predstavnici Nemačke ambasade u Beogradu. Te večeri su prikupljena novčana sredstva u iznosu od 57.190,00 dinara i 30 evra, što je još jednom potvrdilo sve vrednosti projekta.
U prvoj polovini juna, u toku redovnog raspusta dece iz Štutgarta, projektom je planiran odlazak u navedeni centar, što je i učinjeno 9. juna 2017. godine. Tom prilikom su deca pisci iz Inđije i Štutgarta, zajedno sa autorima projekta i predstavnicima Saveta roditelja u Štutgartu, imala priliku da kroz druženje sa decom iz Zvečanske, uvide surovu realnost života, a sa druge strane, vedrinu i pozitivan stav dece koja tamo žive.
Zajednički prikupljena novčana sredstva sa obe manifestacije, u ukupnom iznosu od 1781,00 evro i 57.190,00 dinara, biće uplaćena na račun Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj u Beogradu, kažu autorke.
