Na drugoj sednici Saveta dijaspore, koja je održana 5. i 6. aprila 2002. godine, pod tackom 5. dnevnog reda razmatrana su otvorena pitanja vezana za državljanstvo, pravo glasa i služenje vojne obaveze. Savet je zakljucio da se, u skladu sa reformama koje su u našoj zemlji u toku, obrati nadležnim državnim organima sa molbom da se pomenuta pitanja reše u skladu sa evropskim, odnosno svetskim kriterijumima.
1. Savet je konstatovao da pitanje državljanstva treba rešiti tako da se pozitivnim zakonskim propisima stvore mogucnosti da svaki naš gradanin koji živi u inostranstvu i koji to želi, može da ostvari pravo na jugoslovensko državljanstvo. Pitanja državljanstva, imajuci u vidu važeca rešenja koja su sadržana u Zakonu o jugoslovenskom državljanstvu, zahtevaju ili pojašnjenja tih zakonskih rešenja ili njihovu izmenu, a svode se na sledece:
Pismo Pavkovicu
Predsedništvo Saveta 5. aprila 2002. godine uputilo je pismo nacelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, general-pukovniku Nebojši Pavkovicu u vezi sa pitanjem regulisanja služenja vojnog roka regruta koji osim jugoslovenskog imaju i strano državljanstvo, a stalno žive u inostranstvu.
U pismu je iznesena molba da se kompletan tekst, koji se nalazi u zagradi tacke 73. Uputstva o izvršavanju vojne obaveze prilikom putovanja i boravka u inostranstvu briše, cime bi se omogucilo da regruti sa pomenutim statusom mogu služiti vojni rok na licni zahtev i uz saglasnost nacelnika Generalštaba Vojske Jugoslavije, što je u skladu sa clanom 305. Zakona o Vojsci Jugoslavije.
– da deca jugoslovenskih iseljenika, a rodena u inostranstvu, mogu steci jugoslovensko državljanstvo;
– da se jugoslovensko državljanstvo može steci posthumno, odnosno da krvni srodnici umrlog lica kome je to pravo naknadno priznato mogu na osnovu te cinjenice steci jugoslovensko državljanstvo;
– da se za lica kojima je oduzeto jugoslovensko državljanstvo predvidi postupak za vracanje oduzetog državljanstva;
– da se licima koja su se odrekla jugoslovenskog državljnstva omoguci da ga ponovo steknu;
– da se licima imaocima jugoslovenske putne isprave, koja nisu produžavala rok važenja te isprave, omoguci uredivanje njihovog državljanskog statusa;
– da se pripadnicima naših manjina u susednim zemljama omoguci sticanje jugoslovenskog državljnstva;
2. Naši državljani koji žive u inostranstvu imaju aktivno i pasivno pravo glasa. Savet dijaspore je mišljenja da to pravo mogu ostvariti u punoj meri ukoliko im se omoguci ostvarivanje izbornog prava u DKP SRJ u inostranstvu, ako po zakonima zemlje u kojoj žive postoji mogucnost za organizovanje glasanja u DKP, a ukoliko to nije moguce, u prvoj susednoj zemlji u kojoj je to dozvoljeno, ili putem pisma, punomoci ili kombinacijom svih ovih nacina glasanja.
3. Savet smatra da prilikom formiranja Komisije za izradu Ustavne povelje državne zajednice Srbije i Crne Gore treba omoguciti da u rad Komisije od pocetka treba da budu ukljuceni predstavnici dijaspore, preko predsednika Saveta dijaspore, prof. dr Cedomira Nestorovica iz Francuske i potpredsednika Saveta dijaspore, prof. dr Jasmine Vujic iz SAD.
