Vaskrsnji susreti dijaspore i otadzbine su održani od 28 “ 30. aprila 2003. u Beogradu, u Domu Vojske Srbije i Crne Gore. Susreti su odrzani pod pokroviteljstvom prof.dr Dragoljuba Micunovica, predsednika Skupstine drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, uz podrskua drzave, uz Blagoslov Njegove Svetosti Patrijarha Srpskog Gospodina Pavla i i uz podrsku Krune Karadjordjevica. Organizatori susreta bili su Asocijacija «Srpska veza», nevladina, nepoliticka i neprofitna organizacija, Privredna komora Jugoslavije “ Srbije i Srpsko lekarsko drustvo. Na suretima je ueestvovalo preko 200 predstavnika najznacajnijih srpskih organizacija, biznismena, lekara i humanitaraca i istaknutih predstavnika srpkog naroda u svetu i jos veci broj ucesnika iz matice. Centralni skup bio je susret biznismena iz rasejanja i matice, ali su podjednako vazni bili i susreti lekara i humanitaraca i tradicionalni simpozijum o jacanju veza dijaspore i matice. Za ucesnike je priredjen prijem u Skupstini Srbije i Crne Gore i Kraljevskom dvoru sa iyuyetnim umetnickim programom. Odrzan je i niz pratecih manifestcija i kulturnih programa.
Radna grupa usvojila je sledece zakljucke.
Konstatovano je da je manifestacija ispunila ocekivanja vecine ucesnika i da su to bili do sada najbolje organizovani susreti ove vrste u matici.
Izrazeno je zadovoljstvo što su predstavnici srpskog naroda prvi put organizovano primljeni u Skupstini Srbije, gde im je domacin bio Odbor Skupstine Srbije za Srbe izvan Srbije i sto su u otvorenom dijalogu upoznali narodne poslanike sa problemima sa kojima se godinama suocavaju. Pozitivno je primljena spremnost narodnih poslanika clanova Odbora za Srbe izvan Srbije, da zahteve radne grupe prenesu Skupstini Srbije na hitno resavanje.
Pozitivno je ocenjeno ucestvovanje ministara Vlade Srbije i najvisih zvanicnika drzave i ocenjeno da su izneli i veca obecanja nego što se ocekivalo. Izrazava se ocekivanje da ce data obecanja biti ispunjena.
Pitanje drzavljanstva Srbije i Crne Gore nasih ljudi u svetu još nije reseno u celosti. Zahteva se da se krajnje pojednostavi postupak za reintegraciju u drzavljanstvo Srbije i Crne Gore, a posebno treba ubrzati postupak za vracanje drzavljanstva onim gradjanima kojima je oduzeto drzavljanstvo posle II svetskog rata.
Zahteva se da se iz upotrebe izbaci termin «radnik na privremenom boravku u inostranstvu» posebno za gradjane koji su u inostranstvu rodjeni i koji tamo zive duže od 10 godina neprekidno. Time se boravak tih ljudi stavlja na odredjenu pravnu osnovu i regulisu odredjena zakonska prava, posebno kada je u pitanju vojna obaveza za gradjane rodjene u inostranstvu, a koji poseduju drzavljanstvo Srbije i Crne Gore.
Predlaze se da poslanici Skupštine Srbije u Skupstini drzavne zajednice Srbija i Crna Gora, pokrenu inicijativu u skupstini, odnosno u resornom ministarstvu, za resavanje problema regulisanja vojne obaveze mladica koji su rodjeni u inostranstvu ili koji su na stalni boravak boravak dosli u inostranstvo kao deca. Predlaze se da se sluzenje vojnog roka takvih gradjana, svede na dobrovoljnu osnovu, po uglede na druge zemlje. Iznet je zahtev da se proglasi moratorijum na sluzenje vojne obaveze za sve pomenute gradjane, sve dok se ne usvoje predlozene izmene zakona.
Konstatovano je da svuda gde zive Srbi u svetu da je asimilacija srpskog naroda dostigla alarmantne razmere koje ozbiljno ugrozavaju opstanak srpskog naroda u rasejanju. Zahteva se da se taj problem proglasi nacionalnim problemom i da nadlezne drzavne institucije donesu hitne programe za njihovo resavanje. Posebno je istaknut problem nedopustivo malog broja dece koja su obuhvacena dopunskom nastavom na srpskom jeziku. U proseku je nastavom obuhvaceno jedva oko 0,3 odsto dece. Podrzan je predlog da dijaspora indirektno finansira dopunsku nastavu koja se odrzava po programu Ministarstva prosvete Vlade Srbije, na taj nacin sto bi se povecale konzularne takse, a iznos povecanja usmerio u strogo namesnki Fond za finansiranje dopunske nastave i kulturnih centara i programa. Uvid u koriscenje sredstava iz tog fonda obavezno bi imali izabrani predstavnici dijaspore.
Zahteva se i resavanje tehnickih pitanja mogucnosti glasanja gradjana koji imaju drzavljanstvo Srbije i Crne Gore, koji borave u inostranstvu, kako bi ostvarili ustavno pravo glasanja. Predlaze se hitno utvrdjivanje birackih spiskova gradjana u rasejanju koji imaju pravo glasa i predlaze se sledece tehnicke mogucnosti: glasanje u diplomatsko konzularnim predstavnistvima/ što je u mnogim slucajevima veoma otezano/ ili putem pisma/po ugledu na druge zemlje/ili elektornskom postom ili kombinovano.
Radna grupa prenosi spremnost svih poslovnih ljudi u rasejanju da se ukljuce u proces obnove srpske privrede i njeno povezivanje sa svetom, koji u isto vreme zahtevaju da se nastavi sa donosenjem preostalih zakona koji ce stvoriti ambijent za trzisno privredjivanje na principima razvijenih zemalja sveta.
Ucesnici su pozdravili spremnost Vlade Srbije da osnuje Nacionalnu agenciju za saradnju sa dijasporom, ali zahtevaju da nju predvodi nestranacka licnost, koja poznaje prilike u dijaspori, koja ispoljava tolerantnost i spremnost za saradnju sa svim grupacijama srpskog naroda u rasejanju, bez obzira na njhova privatna politicka opredeljenja. Cula su se i misljenja da treba preipitati mogucnost osnivanja Ministarstva za saradnju sa dijasporom.
Podrzana je inicijativa Srpskog saveza Svedske o sto skorijem koordiniranom ujedinjenju srpske dijaspore Evrope i ocekuje se ukljucivanje svih relevantnih srpskih organizacija, kako bi se objedinile akcije za resavanje najvaznijih pitanja za dijasporu i maticu.
U Beogradu, 01. maja 2003.
Radna grupa za zakljucke
Nikola Janic, Svedska Predrag Rakocevic, Nemacka Slobodan Stojanovic, Svajcarska Bibi Marisavljevic, Norveska Miodrag Kulic, Nemacka Slobodan Ivanovic, Kanada Djordje Djordjevic, Nemćka Radomir Putnikovic, Velika Britanija Slobodan Zivojinovic, Danska Dr Dusan Vasiljevic, Nemacka Cedomir Ristic, SAD Petar Marjanovic, Ceska Republika Dragan Urosevic, Nemacka Svetlana Petrovic-Tomic, Australija Zivojin Vlahovic, SAD
