U intervju za MI MAGAZIN u Torontu, ambasador SRJ u Otavi Miodrag Perisic daje ocene o srpskoj dijaspori i sugestije kakvu je zeli videti. Viziju buducnosti dijaspore Perisic vidi u stvaranju Kulturnog centra preko koga ce zraciti kulturno stvaralastvo nase zemlje za poslednih nekoliko decenija. Kulturni centar Perisic vidi i kao brigu o buducim generacijama kojima je potrebno prisustvo nase kulture. Koliko ce jedan takav centar plodonosno delovati na siroke mase naseg zivlja na rasprostranjenosti od krajnjeg Vankuvera na zapadu do Montreala na istoku, to je posebno pitanje.
Postoji efikasniji nacin delovanja kao recimo Satelitski TV program, koji moze biti prisutan u najzabacenije pojedinacne srpske domove .Da je kojim slucajem nas ambasador bio blizak TV sigurno bi promovisao jednu takvu ideju. Posto dolazi iz kulture opredeljuje se za Srpski kulturni centar. Satelitski TV program predhodne vlasti je svakako imao uspeha na zblizavanju i kulturno umetnickom delovanju. Ako bi se dala mogucnost Srbima da se odluce izmedju TV i Kulturnog centra , verujem da bi svet bio za TV. Pre svega zbog stalne prisutnosti i pristupacnosti gledaocima.
Preko Kulturnog centra ambasador Pericic vidi i kraj svim neslogama i politickim razlikama.Tvrdi da politika dijaspori nije potrebna. Uzroci podele su dolazili iz matice i da su novim promenama u Srbiji i Jugoslaviji „nasi istoriski rovovi konacno zakopani“.Naprotiv. Takve ocene su proizvoljne. Srbi u dijaspori su DOSOVSKOM politikom jos vise razbijeni , krajnje nezadovoljni, pogotovo sto se ocekivao boljitak. Umesto svega toga veliko razocarenje i uzdisaji za prosla bolja vremena.
Perisiceva uveravanja da je 5. oktobar bio izraz narodne volje. Ako bi se zanemarila inostrana politicka delovanja i ogromna finansiska sredstva na odredjene slojeve drustva , mozda bi neko i poverovao da je takokome zaista nisu poznate stvarne cinjenice. Medjutim, nakon agresije na Jugoslaviju, kada nisu postignuti zeljeni ciljevi, zapad je pristupio opoziciji da uradi ono sto bombe i smart tomahavke rakete nisu mogle.
U Srbiji je registrovano preko 3 hiljade nevladinih organizacija finansirane od strane zapada, prvenstveno SAD. Srbijom su krstarili americki agenti CIA, instruktori i predavaci,sejaci demokratije, koji su narocito iz redova Studenske inicijative i Otporasa nalazili plodno tle za pripreme promene vlasti. Poznati agenti CIA koji su delovali u Srbiji su Robert Helvi, Dzordz Vard i Danijel Server. Pukovnik Robert Helvi bio je glavni predavac clanovima Otpora u Budimpesti, cije troskove od 1.8 miliona podneo Medjunarodni republicki institut IRI.U stvaranju Otpora ucestvovao je i Dzordz Valdi. Danijelu Serveru kao glavnog agenta CIA za Balkan se pripisuje uloga organiztora akcija na Balkanu. Rame uz rame zajedno sa pripadnicima CIA delovala je i Sonja Bi-serko i mnoge nevladine organizacije.
Otporasi su prema tvrdnjama zapada dobili 80 tona propagandnog materijala, celokupnu opremu kancelarija za propagandno delovanje. Sam Djindjic je izjavio da ga Amerika mora podrzavati, u protivnom izgubice 10 milijardi dolara koje su u njga investirali.
Te cinjenice nikako ne idu u prilog da je 5. oktobar rezultat narodne volje. To je rezultat delovanja zapada na celu sa Ameriom.
Kupljena marionetska Vlada Srbije i Jugoslavije niukom slucaju ne moze biti „Nasa Vlada“ kako tvrdi gospodin Perisic. U svojim tvrdnjama ide i dalje, kad kaze da je to prva nasa Vlada od 1914. godine i da su sve do tada bile tudje. Namece se jedno logicno pitanje, kakva je razlika izmedju Nediceve i Djindjiceve vlade? I jedna i druga su marionetske, kvislinske Vlade deluju po diktatu sile koja ih je dovela na vlast. Zar se politika dosadasnje Vlade i Srbije i Jugoslavije moze nazvati demokratskom Vladom ciji su interesi sprovodjenje kolonijalisticke politike Novog svetskog poretka i Amerike. Rasprodaja imovine, zatvaranje fabrika, preko pola miliona otpustenih s posla, preko 25 000 preduzeca sa 600 000 radnika pod stecajem, sa 47.5% vecim deficitom nego za vreme sankcija,budzetskim deficitom od11.6 milijardi dolara, privrednim gubitcima u prvom kvartalu ove godine od 103milijarde dinara,nekoliko miliona gladnih i 75% nezadovoljnih politikom sadasnje vlade. To je slika dostignuca u novoj demokratskoj Srbiji i te „nase Vlade“.Djindjic prodaje najrentabilnija preduzeca- cementare,ciji proizvod potrosaci sada placaju po Evropskim cenama. Zali se da mu Francuzi i Japanci nisu ni za dolar hteli kupiti fabriku automobila Zastavu. Gde su tu interesi nacije i srpskog naroda. Zar se time moze ostvariti privredni napredak i blagostanje, vera u bolje sutra koje je obecavano srpskom narodu u preizbornoj kampanji.
Uticaj CIA i zapada na politiku Vlade su vidljivi. Serverove izvestaje o politickom delovanju na tlo Srbije Senat aminuje a Djindjic izvrsava.
Moze li takva jedna politika zamisljena u centru moci u Vasingtonu koja se primenjuje u Srbiji uz pomoc postojece marionetske Vlade nazvati „nasom“.. Antisrpskom u svakom slucaju, ali nikako nasom.Za Perisica i onih na vlasti, poslanicima sa platama od 70 000 dinara je sigurno „nasa kakva god da je“. Za ostali vecinski deo naroda zna se- kvislinska.
Da je Milosevic doveo zemlju do propasti, da je prezaduzio ,nebi se moglo tvrdjenje prihvatiti kao njego ruku delu. Za negovo vreme Jugoslavija je bila pod teskim sankcijama, blokadama i raznim drugim pritiscima. Kako je u takvim uslovima mogao zaduziti zemlju. Dugovi su nasledjeni iz predhodne SFRJ. Pod uslovima sankcija zemlja nije trpela ono sto danas trpi. Rasprodaje imovine sigurno nije bilo,gladnih nije bilo, placenog skolovanja nije bilo. Danasnja Vlada umesto organizovanja privrede i proizvodnje prioritet daje milostinji iz inostranstva, raznim donatorskim konferencijama pracenim raznoraznim ucenama na stetu Srba. Zaduzuje se kod MMF i Medjunarodne banke ne vodeci racuna kako ce se ti dugovi otplacivati. Ti sadasnji ekonomski eksperti iz G17 i politicari ne misle kakve ce krajnje posledice biti po srpski narod kada se nekontrolisano zaduzuju. To je siguran put u bankrotstvo poput Argentine.
Tesko je poverovati tvrdnji Perisica da je Milosevicevo izrucenje Hagu deo njegovog duga i da je on taj koji je izrucio Kraisnika i Plavsicku Hagu. Svetska javnost pa i Srbi dobro znaju da je Kraisnik uhapsen kao najznacajnija politicka licnost posle Karadzica u nameri da imaju izvor informacija iz prve ruke , protiv Karadzica , Milosevica, pa i Mladica.
Biljana Plavsic je bila desna ruka Amerike i SFOR-u i kada je odigrala svoju ulogu poslali su je na zasluzen odmor u Hag, sto u svakom slucaju Milosevic nije imao zasluge za njenu dobrovoljnu predaju. Rec je opet o osobi potencijalnog svedoka protiv Milosevica, pogotovo kada se zna da su njihovi raniji politicki razilazi bili poznati javnosti.Kada je Del Ponte iscrpela iz Plavsicke sve sto joj je trebalo, u znak kooperativnosti , na garanciju Srbije pustena je da se brani sa slobode. Zasto u Srbiju a ne RS? Zato sto nije smela u RS, jer srbi preko Drine vrlo dobro znaju sta im je sve na zao ucinila.
Najlakse je da se svi neuspesi nove vlade pripisu predhodnim vlastima. Samo koliko je to prihvatljivo to je drugo pitanje.
Neosporno je da je hapsenje Milosevica unelo nove podele. Umesto objektivnog sagledavanja stanja u Srbiji, Perisic stavlja do znanja Srbima da se bave svojim poslovima a ne poslovima Kostunice i Djindjica. Kome zapravo oni treba da polazu racune, Srbima, biracima ili zapadnim Mentorima? Sta konkretno Srbi treba da urade sto Perisic trazi da doprinesu promenama u Srbiji da bi se time kvalifikovali da pozovu na odgovornost Djindjica i Kostunicu. ? To znaci dalje ruke od njih oni znaju sta rade.
Demonastracije koje su vodjene protiv agresije NATO po oceni Perisica nisu dovolne da se mrznjom govori o novoj Vladi. Po njemu „nepopularni potezi su neophodni za dobrobit vecine gradjana „.“ Mislim da smo mi svoje vreme za isprazne razgovore potrosili i da nam predstoji jedan konstruktivni i graditeljski period“
Misli se da je to vreme proslo, da je prokockano poverenje u bolje sutra i da je jedini izlaz u novim izborima u novo sutra.
U dosadasnim javnim nastupima ambasador Perisic se vise puta zamerio vecinskom srpskom zivlju u dijaspori Kanade. Ovoga puta je sa ironijom govorio o Srbima i njihovim patriotskim osecanjima u kafanama i na piknicima kada pojedu meso uz miris zavicaja. Politikom se bave kad malo vise popiju, da su od ponedeljka do petka Amerikanci ili Kanadjani a subotom i nedeljom Srbi. Kako rece nema potrebe da se takmici u kafanskom patriotizmu.
Srbi dijaspore vrlo dobro znaju Perisica iz doba strajkova iz 96/97, kada je gostovao na zapadnim TV stanicama kao najbolji protagonista zapadne politike. Nista bolje ni ovoga puta nisu ni ocekivali do ponizenja i da nemaju prava na svoja misljenja i kritike postojeceg rezima. Perisic se uzda u svoj cetvorogodisnji mandat da ce sprovesti ono sto je naumio.Bojim se da ce ga Srbi dijaspore otpratiti pre vremena a u najgorem slucaju posle prevremenih izbora.Procenio je da je bio netaktican u svojim nastupima te je dobrovoljno pokusao da promeni sredinu i iz Kanade popuni upraznjeno ambasadorsko mesto u Americi.
Sigurno bi mu Kanadsko iskustvo doslo kao naravoucenije. Pokazalo se da su to samo neostvarljive zelje.
