Zapadni centri moći pripremili su novi mehanizam pritisaka na Srbiju i predsednika Aleksandra Vučića kako bi naša zemlja poklekla i formalno ili neformalno priznala Kosovo – saznaju „Novosti“. U pripremi i ekonomski mehanizam pritisaka kako bi primorali Beograd da prizna lažnu državu. Evropska komisija mogla bi da svrsta Srbiju u zemlje s rizičnim poslovanjem.
Prema našim informacijama, sa političkog terena ta lukava igra prebacuje se i na ekonomski teren, a cilj je da se Beogradu jasno stavi do znanja šta ga čeka ukoliko ne pristane na nepristojnu ponudu koju su gotovo jednoglasno Vučiću servirali u Londonu, Parizu, Berlinu i Vašingtonu: da zaboravimo na bilo koji deo teritorije KiM i da je Zajednica srpskih opština najviše što možemo da dobijemo.
U tom smislu, vrlo je indikativno i upozorenje koje je u četvrtak na sednici Vlade iznela premijerka Ana Brnabić. Kako saznajemo, ona je ministre obavestila da je Srbija u poslednjem izveštaju međuvladine organizacije FATF, koja obaveštava članice G20 (najrazvijenije zemlje sveta) i Evropsku komisiju, svrstana među 11 država u svetu sa visokim rizikom kada je reč o pranju novca i sigurnosti poslovanja.
Ovakav stav FATF nije zvanično obrazložio niti je jasno koji su kriterijumi korišćeni, ali je taj podatak prosleđen Evropskoj komisiji i u narednim mesecima, kada će se još jače lomiti koplja oko statusa KiM, može biti jedna od batina u rukama Zapada. Da ne govorimo o pretnji prekida pregovora sa EU, koja se sve više pominje kao opcija, ako Srbija ne prihvati uslove oko južne pokrajine.
Bez obzira na ogoljene ucene zapadnih moćnika, potpredsednik Vlade Rasim Ljajić ne misli da je Srbija udarila u zid, ali očekuje da će biti još teže, a pritisci sve veći.
– Predsednik Vučić sve vreme i govori o toj realnosti, a ona je sada samo postala očigledna, opipljiva. Pregovaračka pozicija Srbije nije sjajna. Ovo nije ni 1996. ni 1997. godina, kada je možda bila poslednja prilika da Srbija na povoljan način reši kosovski problem, jer je tada imala i faktičku vlast i potpunu jurisdikciju nad tom teritorijom. Posle 1999. situacija se drastično promenila i sad bukvalno vadimo kestenje iz vatre i pazimo da se ne opečemo. Moramo naći način da izdejstvujemo najmanje loše rešenje – kaže Ljajić za „Novosti“.
DEMANTI OD 4,2 MILIJARDE EVRA
PARADOKSALNO je da su se u minula dva dana, dok se FATF i EK s podozrenjem odnose prema poslovnom ambijentu u Srbiji, ovde obavila dva kapitalna privredna dogovora. Najpre je „PPF grupa“ postala novi vlasnik „Telenora“ u Srbiji, a u četvrtak je potpisan i sporazum o koncesiji za Aerodrom „Nikola Tesla“. Obe transakcije „teške“ su ukupno 4,2 milijarde evra. Ulagači su stranci, pa je nejasno zašto bi oni rizikovali svoj kapital u „nebezbednom poslovnom“ okruženju.
On podseća na svoj predlog za rešavanje kosovskog pitanja, koji bi išao u tri faze i obuhvatio bi pregovore o ekonomskoj saradnji, srpskoj imovini i ZSO i prijem Prištine u međunarodne organizacije, osim UN. Posle petogodišnjeg perioda nadgledanja primene sporazuma, na međunarodnoj konferenciji, uz učešće SAD, Nemačke i Rusije, razgovaralo bi se o statusu Kosova.
– Da ovaj problem može da se reši bez Srbije, oni bi ga rešili odavno. Svako nametnuto rešenje neće staviti tačku na probleme, a to ne odgovara ni EU – upozorava Ljajić.
Povodom najnovije „nepristojne ponude“ Zapada, ministar odbrane Aleksandar Vulin kaže, za naš list, da Srbija nije na prodaju:
– Sila kojom raspolažu nije dovoljna da nas nateraju da napustimo svoju zemlju i svoj narod. Vučić nije čovek koji popušta pred silom i zato ga Srbija i voli. Dolaze teška vremena, na nama je da pokažemo da smo vredni borbe.
Po mišljenju političkog analitičara Dragomira Anđelkovića, Srbija nema pravo da pravi dalje ustupke u dijalogu sa Prištinom. Iako smatra da je najbolje da se vodi izbalansirana politika, u ovakvoj situaciji, kako kaže, treba se okrenuti onima koji nas ne ucenjuju, odnosno Rusiji:
– Srbija treba privremeno da izađe iz dijaloga i poništi sve ustupke koje je napravila. Ako se od nje traži priznavanje Kosova, može da se okrene Rusiji. Toga se Zapad plaši, a Rusija je spremna da nas podrži. Osim evropskih integracija postoje i evroazijske, a moglo bi se ući i u vojni savez sa Rusijom, odnosno u ODKB. Takav potez bi obezbedio očuvanje makar minimuma nacionalnog interesa, jer se Priština u tom slučaju sigurno ne bi osmelila da silom integriše sever KiM.
ŠPANIJA KAO OSLONAC
NEPOKAZIVANjE spremnosti zapadnih zemalja da se dugoročno reši kosmetski problem, kako smatra predsednik skupštinskog Odbora za KiM Milovan Drecun, ohrabruje Prištinu da nastavi sa neprihvatanjem dogovora oko ZSO:
– Moćne zemlje misle da mogu da rade šta hoće i krše rezolucije koje same donose. Moramo da se oslonimo na zemlje koje razumeju našu poziciju, kao što je recimo Španija.
izvor : novosti.rs
