Kreativnost, različitost, bogatstvo misli i reči, susreti i konferencije karakteristika su učešća Srbije na upravo završenom pariskom 29. salonu knjiga. Štand Srbije (naravno, prema našim mogućnostima) odigrao je zapaženu ulogu. Posetioci, koje je privuklo primetno ispisano ime „Srbija“, prema svom izboru prelistavali su basne, rečnike, enciklopedije, studije o privatnom životu Srba ili odevanju u Beogradu u 19. i 20. veku, stizali i do za njih zagonetnog naslova „Šljiva, bre“, ali i primetno nanizanih dela Danila Kiša. Pult Srbije krasili su promotivni katalozi „Pisci Srbije“ i „Projekat 100 slovenskih romana“.
Svi oni koje je privukla srpska književnost imali su priliku da popričaju sa izlagačima, prelistaju štampana dela na francuskom i engleskom jeziku. A o Srbima autorima, ovako je govorio za štand zaduženi pisac i izdavač Gojko Božović:
– Predstavili smo prevode, potom srpske savremene pisce koje bi bilo dobro prevesti na francuski jezik, što je i naša preporuka prevodiocima-slavistima. Salon je prilika da se pisci predstave i u direktnoj komunikaciji sa medijima, čitaocima, izdavačima, pa smo i u tom pravcu organizovali niz događaja. Ukazali smo i na književne događaje u Srbiji koji imaju međunarodnu dimenziju. Ukratko, zadovoljni smo!
Bolje nego prošle godine
– Srpski štand je bolji nego prošle godine. Na vidno je boljem mestu i sa bogatijim sadržajem. Istina, trebalo je puno truda da pokrijemo prekid koji smo imali u prisustvu na ovakvim sajamskim prilikama. Konačno, možemo glasno da istaknemo da postojimo – izjavio je Mihailo Papazoglu, savetnik u ambasadi i v.d. direktora Kulturnog centra Srbije koji je pomalo domaćinski „bdeo“ nad srpskim izlagačima.
Domaćini nacionalnog štanda Srbije, ističu da cilj nije brojnost knjiga (čak su priznali da ni ne znaju koliko je izloženih naslova), niti reklamiranje izdavačkih kuća, već predstavljanje najboljih knjiga, najboljih pisaca i najznačajnijih projekata koji su pokrenuti u srpskoj književnosti, nauci, kulturi i umetnosti.
– Izložena savremena kultura i umetnost su istovremeno bili i reprezentativni presek naše kulturne baštine i savremene srpske svakodnevice, na koju smo ponosni – zaključio je Gojko Božović.
