Zapošljavanje u inostranstvu je rizično bez unapred potpisanog ugovora s poslodavcem
U pečalbu uz pomoć države
Ministarstvo rada proverava kredibilitet inostranog poslodavca pre nego što raspiše konkurs za popunu radnih mesta. Poslodavac mora da obezbedi smeštaj, ishranu, plati zdravstveno i penzijsko osiguranje
Iz Srbije se i danas ide trbuhom za kruhom, u pečalbu u tuđinu. Naši ljudi odlaze na privremeni rad u Libiju, Kuvajt, Dubai, Francusku, Španiju, Rusiju… U mnogim zemljama su cenjeni i, kada se vrate, pričaju o odličnim uslovima za život i rad, kao i o odličnim zaradama. Ima, međutim, i priča o najrazličitijim maltretiranjima naših radnika – oduzimanju pasoša, lošem smeštaju, još goroj ishrani i neisplaćenim zaradama. Kako država Srbija može da zaštiti njihova prava?
– Naši građani mogu da se zaposle u inostranstvu na dva načina – pojedinačno i po detašmanu. Pojedinačno podrazumeva zapošljavanje putem ponuda koje naše Ministarstvo rada ili određene registrovane agencije, dobiju direktno od inostranog poslodavca ili posredstvom ambasada. Kada dobijemo takvu ponudu, ne raspisuje se odmah konkurs, već se najpre proverava poslodavac, kako bi se saznalo koliko je ozbiljan, da li poštuje svoje ugovore, u kakvim uslovima rade zaposleni… – kaže Ivana čimburović, rukovodilac grupe za zapošljavanje u inostranstvu i migracije Ministarstva.
Posle te provere, Ministarstvo potpisuje opšti ugovor sa inostranim poslodavcem. Obično su to zdravstveni centri i građevinska preduzeća. Potom sledi objavljivanje oglasa na koji se zainteresovani javljaju.
– Po dostavljanju dokumentacije radi se predselekcija, a zatim i selekcija koju obavlja sam inostrani poslodavac. On bira radnike koji su mu potrebni posle neke vrste intervjua, koji mogu biti usmeni ili pisani. Za izabrane kandidate Ministarstvo reguliše sve potrebne radne dozvole, uglavnom na godinu dana, ali sa mogućnošću produženja – objasnila je čimburovićeva.
Ceo taj proces regulisan je Zakonom o zaštiti građana SRJ na radu u inostranstvu iz 1998. godine, koji je još na snazi.
– Opšti ugovor je osnova. Prema stavkama tog ugovora, poslodavac mora radnicima da obezbedi smeštaj, ishranu, plati zdravstveno osiguranje, kao i socijalno-penzijsko osiguranje u onim zemljama s kojima imamo potpisan ugovor o tome. U mnogim ugovorima postoji i obaveza probnog rada od nekoliko meseci. Posebno u azijskim i afričkim zemljama, gde je često potreban i određen period adaptacije naših radnika na tamošnju klimu – objasnila je Ivana čimburović.
NEMA VRDANJA
– Na primer, imali smo slučaj da u jednoj afričkoj zemlji poslodavac nije svima hteo da isplati pune plate, one koje je obećao po unapred potpisanom sporazumu. Država je reagovala i na kraju je on morao da isplati sve što je bio dužan, do poslednje pare. I agencije koje se bave zapošljavanjem naših ljudi u inostranstvu moraju, pre nego što pošalju te ljude u stranu zemlju, da zaključe opšti ugovor, pa je sistem zaštite potpuno isti – naglasila je čimburovićeva.
Osim pojedinačno, naši radnici mogu da se zaposle u inostranstvu po detašmanu, odnosno specijalnom ugovoru između dve zemlje.
– Taj ugovor postoji samo sa Nemačkom. Prema njemu, posao ne dobijaju pojedinci već isključivo preduzeća, i to građevinska. Konkurs za zapošljavanje radnika po detašmanu je uvek otvoren. Raspisuje se na početku detašmanske godine, koja nije ista kao i kalendarska, već počinje u novembru – dodaje čimburovićeva.
Prava pečalbara i inostranstvu su zaštićena.
– Naše radnike u inostranstvu štiti opšti ugovor kojim se regulišu njihova prava i obaveze, njihova zaštita tokom odlaska, boravka i povratka. Ako neki imaju problema, krše im se prava, smanjuju plate ili dešava nešto slično, radnici mogu da se žale našim diplomatsko-konzularnim predstavništvima koja tada reaguju i obraćaju se relevantnim ustanovama u toj zemlji – kaže ona.
U Ministarstvu tvrde da do sad nije bilo većih problema, pošto dobar opšti ugovor tera poslodavca da ispoštuje sve što je obećao. Kako je ugovor sastavljen na osnovu oba zakonodavstva, i naše zemlje i zemlje iz koje je poslodavac, ukoliko on ne ispoštuje ugovor, mora da odgovara pred zakonom te države.
Prema njenim rečima, inostrane kompanije najviše traže zdravstveno osoblje, inženjere raznih struka, sezonske i građevinske radnike…
