ZAR SRBIJI NE TREBA čOVEK U F1?!
Miloš Pavlović ima licencu da vozi u Formuli 1, ali mu fali pola miliona evra. Od države ne traži da mu pokloni novac, već da investira u njega
Miloš Pavlović, 24-godišnji vozač Formule Reno i šampion Vorld siries lajt, nalazi se na korak od ulaska u Formulu 1. Za taj podvig, Pavloviću je potrebno pola miliona evra. Za sve ostale, „sportske“ uslove sam se izborio. Pre svega za licencu, bez koje se ne može među 20 odabranih.
Zamislite da zemlja u kojoj se „živi“ od sporta i u kojoj je „najbrži cirkus na svetu“ izuzetno popularan dobije predstavnika u ovom ekskluzivnom takmičenju. Srbi se ne bi odvajali od malih ekrana, ustajali bi usred noći da navijaju za Pavlovića. Zamislite da počne da osvaja bodove ili da stane na pobedničko postolje odmah pored Šumahera.
Sve što je potrebno da bi ova slika postala realnost jeste da država shvati koliko bi Pavlovićev ulazak među 20 „veličanstvenih“ značio za poboljšanje imidža zemlje i konačno finansijski stane iza momka koji je već dugo izuzetno cenjen među poznavaocima ovog sporta.
Miloš je rođen 8. decembra 1980. u Beogradu, ali već 12 godina živi u Italiji. Trenutno je „stacioniran“ u mestu Dezencano na jezeru Garda, a u Formuli Reno takmičiće se za tim GD Rejsing.
– Ja nemam na čemu da zavidim ostalim vozačima Formule 1, jer sam se sa većinom njih trkao. Konkretno, od 20 vozača koji će se naći na startu VN Australije u nedelju, njih 12 su mi bili rivali u proteklih godina u nižim kategorijama – objasnio je Pavlović, koji je prethodnih sezona pobeđivao Batona, Satoa, Masu…
Pavlović kaže da talenat i trud nisu dovoljni, već je potrebno da neko finansijski stane iza njega.
– Ja ne tražim od naše države da mi pokloni novac potreban za ulazak u F1, jer sam svestan u kakvoj je situaciji naša privreda. Iako bi mi ona pomogla samo logistički, mislim da bih sve rešio veoma brzo.
– Moj ulazak u Formulu 1 značio bi mnogo za Srbiju, ne samo zbog zarade, nego i zbog ugleda, koji ne može da se kupi nikakvim parama – objasnio je Pavlović.
Miloš tvrdi da njegova uloga u Formuli 1 ne bi bila simbolična, već da ima ambiciju i kvalitet za vrhunske rezultate.
– Ja nisam kao Indijac Narajan Kartikejan, koji će sa 20-30 miliona dolara pomoći države ući na godinu dana u F1. Ili Mađar Baumbartner, u koga je država uložila osam miliona evra. Ja želim da uđem, dokažem svoj talenat i ostavim značajan trag. Država i firme koje bi me podržale dobile bi na mom bolidu reklamu koju bi video ceo svet.
– čini mi se da oni koji mogu da pomognu ne prate dovoljno ovaj sport da bi shvatili koliko bi to značilo celoj naciji. Niko ne treba da mi pokloni taj novac, na to bi trebalo da gledaju kao na investiciju, na ulaganje koje će im se debelo vratiti.
Pavloviću je osvajanje šampionata Vorld siries lajt donelo 180.000 evra, koje će moći da dobije samo ukoliko uđe u F1. Međutim, taj novac je dovoljan da se pokrije samo trećina sezone.
– S obzirom na moje rezultate, ljudi iz F1 spremni su na mnoge kompromise i ja zaista imam najbolje moguće uslove. Svi plaćaju da bi ušli u ovaj sport, a novac je potreban da bi se platila staza, tim… Ovo je veoma skup sport, jer je vezan za tehnologiju i pre svega je biznis. F1 pokrivaju ogromne multinacionalne kompanije, a meni je potrebna podrška kompanija iz moje zemlje. Zato sam po ko zna koji put došao ovamo da potražim podršku i pomoć… – kaže Pavlović.
Sarađivao sam sa Cepterom, ali je on „nestao“
Pavlović je 1999. i 2000. godine sarađivao sa novoizabranim predsednikom Olimpijskog komiteta SCG Filipom Cepterom, koji je tokom svoje predsedničke kampanje obećao da će finansijski pomagati našim predstavnicima u pojedinačnim sportovima. Međutim, mladom vozaču nije jasno zbog čega je ta saradnja iznenada prekinuta:
– Voleo bih da i meni neko objasni zbog čega je ta saradnja propala. Radio sam dve godine sa gospodinom Cepterom, sve je počelo lepo, ali je krajem 2000. on jednostavno nestao. Nisam dobio nikakvo obrazloženje i od tada ne kontaktiram sa njim. Nadam se da ću sada, s obzirom na njegovu sadašnju funkciju, dobiti barem odgovor zbog čega je i da li je bio nezadovoljan. Inače, slična stvar mi se desila i u jesen 2001. Tada je trebalo da se sastanem sa Zoranom đinđićem, ali me je primio njegov savetnik Zoran Janjušević. On mi je rekao da je država zainteresovana i da želi da stane iza mene, ali se na tome završilo.
