Odavno je poznat problem sa vizama za putovanje do otadžbine koji pogađa više od pola miliona stranaca iz zemalja izvan Evropske unije koji žive i rade u Švajcarskoj.
Oko 350.000 naših ljudi u toj zemlji prinuđeno je da pred svako putovanje u zavičaj izdrži mnogo toga pre nego što se dočepa tranzitnih viza kroz zemlje koje su članice Šengenskog sporazuma („Evropa bez granica“).
– Ti ljudi su zarobljenici u Švajcarskoj – rekla je ovih dana Vanja Aleva, šef odseka za migracije i integraciju pri velikom švajcarskom sindikatu Građevinarstva i industrije (GBI).
S. Janković Ona je za sadašnji vizni režim rekla da je „izuzetno ponižavajući“ jer od građana nekadašnje Jugoslavije i od Turaka zahteva da danima „jure“ vize po konzulatima. Beskrajno pozivanje telefonom ovih konzulata (brojevi su uglavnom zauzeti ili su na režimu posebne naplate), višečasovna čekanja ispred šaltera, kao i zahtevi za obaveznim donošenjem kompletne dokumentacije (pasoš, potvrde o zaradi, osiguranju i izvodi iz banke) zagorčavaju život te „armije“ ljudi od dana kada je na snagu stupio Šengenski sporazum.
Zahtev pred Evropsku komisiju
Danas će delegacija Sindikata građevinarstva i industrije, zajedno sa predstavnicima Foruma za integraciju, pokušati da Evropskoj komisiji iznese svoje zahteve i uveri njene članove u neophodnost oslobađanje obaveza iz viznog režima grupacije od 560.000 stranaca (bivša Jugoslavija i Turska) koji legalno žive u Švajcarskoj.
To što Švajcarska nije pristupila ovom sporazumu (kao ni Evropskoj uniji) umnogome je otežalo život stranaca u toj zemlji. Nedavno su započeli pregovori između Švajcarske i EU upravo oko Šengenskog sporazuma. Reč je o prihvatanju Dablinskog sporazuma o saradnji u oblasti sudstva, policije i azila. Stvar je, međutim, već na početku „zapela“ oko sasvim drugih tema od onih koje tište strance.
Vlasti u Bernu i eksperti EU iz Brisela su već na startu razgovora o približavanju Švajcarske ovoj asocijaciji naišli na prvi kamen spoticanja. Švajcarci su zahtevali da sačuvaju svoje vitalne interese kao što su neutralnost, federalizam i direktna demokratija, ali EU ne prihvata nikakve posebnosti i odredbe o „specijalnom statusu“.
To pre svega važi za ključni zahtev švajcarskih vlasti da i dalje ostane na snazi njihova bankarska tajna (računi sa šifrom, bez imena vlasnika), ali Evropa ne želi ni da čuje za to, nastojeći da prodre i u tu oblast u traganju za onima koji novac sakriven od poreznika sklanjaju upravo u švajcarske banke.
