Iz ovog bukvara, u logoru Korgen, na severu Norveške, drugovi Svetozara Cveje Jovanovića, koji do tada nisu znali, učili su da da čitaju i pišu.
Prosvetni radnik iz Banje Koviljače kraj rata dočekao je u zarobljeništvu. U ljudima je tražio i pronalazio samo ono najbolje a u maternjem jeziku nadu da će se svi zajedno iz logora, vratiti u domovinu.
"Cilj u tom trenutku bio je da se skrene pažnja sa svakodnevice koja je bila stravična i da se ljudima pruži nada da će svemu tome doći kraj", ističe Miroslav Terzić iz Muzeja jezika i pisma u Tršiću. Njegova koleginica Ana Čugurović kaže da u radu Svetozara Jovanovića dolazi do izražaja snaga i pokretačka energija jezika i pismenosti "koju bi svako od nas mogao da upotrebi u nekim svojim borbama".
"Zarobljenički bukvar" napisan je olovkom. Ilustrovao ga je u logoru akademski slikar Dragoljub Vuksanović.
Pored Bukvara, porodica Jovanović čuva i Cvejin originalni srpsko-norveški rečnik sa 12.000 reči.
"Sećanje na deda Cveju je neverovatno čak i posle deset godina od njegove smrti", kaže njegov unuk Igor Jovanović. "Umro je u 92. godini. Čovek iza sebe ima neverovatan rad i mi iz porodice smo mnogo ponosni na njega."
Svetozar Jovanović je Učiteljsku školu završio u Šapcu. Njegova životna priča, velika je inspiracija i mlađim generacijama.
Prema rečima Katarine Janković Popović, iz šabačkog Kulturnog centra, u fokusu ovakvih programa je negovanje jezičke kulture, pisma, pismenosti i uopšte maternjeg jezika.
Svetozar Cveja Jovanović, posle Drugog svetskog rata pisao je udžbenike za osnovnu školu. Autor je i knjiga koje su prevedene na norveški jezik. Za svoj rad i književno stvaralaštvo 2001. godine dobio je Vukovu nagradu.
rts.sabac@rts.rs
