Neverovatne stvari događaju se Svetlani i Darku Jeliću i njihovoj deci u poslednjih desetak dana.
Najpre ih je, sa saradnicima, iznenada posetio Milorad Grčić, generalni direktor EPS-a, odmah potom krenulo je ukopavanje električnih stubova i postavljanje električnih snopova. Vrlo brzo zasijala je i sijalica na njihovom novom „ranču“, nedaleko od postojećeg, a skoro istog dana na već pripremljenim temeljima, radnici iz Ivanjice počeli su montažu njihove nove kuće. Da sve ide brzo, „pobrinulo“ se i toplo vreme kakvo se u poslednjih 50 godina ne pamti na ovom delu Peštera.
– Ovo je neverovatno i nestvarno, prosto svojim očima ne verujemo. Ono što nam nije polazilo za rukom punih 15 godina, rešavamo za 15 dana. Bog nas je konačno pogledao! Već deceniju i po molili smo samo za sijalicu, kucali na mnoga vrata i nije vredelo, a sada, evo, dobijamo i svetlo i kuću. Neko mnogo važan i moćan u Beogradu uslišio je naše molbe i odlučio da nam pomogne, Bog mu dao sve najbolje – priča Svetlana Jelić.
U isto vreme sa sinovima Mićom, Milošem, Markom i Marjanom i ćerkama Marijom i Marijanom gleda kako na pešterskom kamenu niče njihov dom u kome će imati kupatilo, televizor, kompjuter, veš-mašinu, frižider, mlin…
– Sad Boga molimo da lepo vreme potraje bar dok kuću ne ukrovimo, a to će se, kako tvrde majstori, desiti za nekoliko dana. Potom sledi postavljanje PVC stolarije, fasada i unutrašnji radovi, moguće je da ćemo se useliti za mesec dana, možda i pre, sve zavisi od EPS-a koji je glavni investitor i naš dobrotvor – dodaje Svetlana.
Naglašava da se najviše raduje što njena deca više neće pisati domaće zadatke po mrklom mraku i što će, pošto u januaru očekuje i sedmo dete, moći da računa i na veš mašinu o kojoj je maštala od kada je iz okoline Bijelog Polja došla na Peštersku visoravan.
– Mi još ne znamo kako je živeti sa strujom i svetlom jer smo rođeni u mraku i od rođenja živeli uz svetlo sveće i petrolejke. Nikada nismo gledali crtani film, nemamo televizor, o kompjuteru znamo samo iz udžbenika – priča Svetlanin i Darkov najstariji sin Mićo.
On se sa braćom još „igra“ donoseći na konjima vodu sa udaljenih bunara.
– Kad uveče sijalica zasija na našem placu, mi je satima gledamo i prosto nam se ne ide na spavanje. Uživamo i dok pomažemo majstorima koji su priključeni na struju i koriste najsavremenije testere i drugu opremu. Sve to, ako Bog da, imaćemo i mi jednog dana – dodaje mališanov otac Darko Jelić i moli nas da prenesemo pozdrave i zahvalnost svim čitaocima „Vesti“ koji su bili uz njegovu porodicu u poslednjih 15 godina koliko traje „borba“ za njihovo osvetljenje.
Menja se život iz korena
Sticajem srećnih okolnosti Darko, Svetlana i njihova deca moraće da menjaju dosadašnji način života. Štala, stoka i letina ostaće im na starom „ranču“ na samoj granici Srbije i Crne Gore koji će i dalje biti bez struje.
– Ništa nam neće biti teško. Ako smo ovde opstali tolike godine i izrodili i odgajili šestoro dece, ostaćemo i dalje u našim Janturinama. Sada će biti mnogo lakše i lepše, uvereni smo da ćemo solidno živeti od stočarstva, što se rada tiče, ne brinemo, navikli smo se na teškoće – naglašava Darko.
Hido donosi mantije i ćevape
Elektrifikaciji porodice Jelić posebno se raduje humanitarac Hido Muratović koji, uprkos velikoj udaljenosti i lošem putu, majstorima iz Novog Pazara donosi bureke, ćevape i mantije.
– Ovo je i moj veliki uspeh. Posle 15 godina, uz pomoć medija, naterali smo državu da pomogne ovoj porodici, nadamo se da će Beograd promeniti kurs i da će na sličan način pomoći i drugim „mučenicima“ u ovom kraju – ističe Muratović.
Чланак Zasijala sijalica i kod Jelića се појављује прво на Vesti online.
