„Zaštitite se od energetskih vampira“: 10 saveta terapeuata za bolje mentalno zdravlje u novoj godini

„zastitite-se-od-energetskih-vampira“:-10-saveta-terapeuata-za-bolje-mentalno-zdravlje-u-novoj-godini
„Zaštitite se od energetskih vampira“: 10 saveta terapeuata za bolje mentalno zdravlje u novoj godini

Ako želite da poboljšate svoje blagostanje u 2025. godini, preskočite novogodišnje odluke i umesto toga postavite granice.

To znači – budite jasni u vezi sa svojim željama, potrebama i stvarima koje ne možete da prihvatite, a i da pritom unapredite svaki aspekt svog života, piše TIME.

Postoji nekoliko vrsta granica, kaže Džulijana Tejlor Šor, terapeutkinja iz Ostina i autorka knjige Postavljanje granica koje se održavaju.

Na primer, fizičke granice štite vaš lični prostor; možete ih postaviti tako što ćete napraviti korak unazad kada vam neko priđe previše blizu

Možete postaviti i spoljne granice, što podrazumeva definisanje onoga što je za vas prihvatljivo, a šta nije, i postupanje u skladu s tim. To granice razlikuje od zahteva.

„Na primer, ako imam člana porodice s drugačijim političkim stavovima i zamolim ga da prestane da pominje (određenog kandidata npr), to je direktan zahtev“. S druge strane, granica bi bila: Nije mi prijatno da nastavim ovu konverzaciju. Više neću pričati s tobom o tome”, objašnjava Šor.

Granice nisu alat za kontrolu drugih ljudi, već način za preuzimanje koraka u cilju zaštite svog mentalnog zdravlja.

O granicama možda treba razmišljati kao o „ličnim pravilima ponašanja za to kako će drugi komunicirati s vama“, kaže Teri Kol, terapeutkinja iz Njujorka i autorka knjige Šef granica.

Ako ih ne postavite, verovatno ćete vrlo brzo biti pod stresom i iscrpljeni, a kako ogorčenost bude rasla, odnosi sa drugim ljudima mogu postati zategnuti.

S druge strane, postavljenim granicama samopouzdanje i samopoštovanje će značajno porasti, imaćete veći osećaj kontrole i osećaćete se i fizički i emocionalno sigurnije.

Novinari TIME-a, pitali su terapeute koje granice planiraju da postave u 2025. godini. Granice koje oni postavljaju možda će koristiti i vama.

Koje granice će postaviti terapeuti u 2025?

1. Oduprite se povećanju obima posla

Šor ima problem: previše radi. Voli svoj posao, ali takođe želi da provodi više vremena sa svojom malom ćerkom. Zvuči poznato? Pratite njen primer i postavite granicu tako što ćete namerno pauzirati pre nego što se obavežete na bilo šta što bi moglo dodatno opteretiti vaš raspored.

Kada Šor primi zahtev u svom inboxu, pažljivo razmišlja o tome na šta bi zapravo rekla „ne“ ako prihvati projekat.

„Istina je da ne bih trebalo da kažem ‘da’ svim novim stvarima, jer onda nemam vremena“, kaže ona.

Postavljenim granicama samopouzdanje i samopoštovanje će značajno porasti, imaćete veći osećaj kontrole i osećaćete se i fizički i emocionalno sigurnije.

Uvođenje pauze pre automatskog pristajanja može biti od pomoći za prevazilaženje sklonosti ugađanju drugima. Tako se započinje vraćanje neophodne ravnoteže u svoj život.

„Moja nada je da ću biti malo odmornija i da ću imati bolji balans između posla i privatnog života. Već govorim svojoj ćerki da mama menja neke stvari, i moram se stvarno posvetiti tome kako bi ona videla da sam ozbiljna“, kaže Šor.

2. Odvojite vreme bez tehnologije

Zar ne bi bilo lepo da izdvojite neko vreme koje je samo vaše? To je inspirisalo Kolinu novu granicu: neće koristiti internet pre 11 sati pre podne. (Srećom po Kolu, sama određuje svoje radno vreme.)

Umesto toga, skače na trambolinu, šeta psa, pije kafu sa suprugom, hrani svoje kokoške i meditira.

„U redu je to učiniti. Shvatite da se ništa strašno neće dogoditi. Mislimo da će biti katastrofa, ali stvari nastavljaju da funkcionišu”, kaže ona.

Ako ne možete da ostanete offline do 11 sati, predložila je da izaberete neko drugo vreme.

Možda možete da uvedete sat vremena bez interneta uveče, odlučite se za dan bez tehnologije vikendom ili prestanete da odgovarate na poruke posle 20 časova.

Ako razmišljate o granicama kao o obliku samopomoći i brige o sebi, verovatno ćete shvatiti da rezervisanje vremena za sebe obnavlja vašu energiju.

3. Prestanite sa doomscrolling-om

Aleks Oliver-Gans, licencirani klinički socijalni radnik i terapeut iz San Franciska, planira da ograniči koliko puta dnevno proverava vesti na svom telefonu. Smanjiće to na dva puta dnevno.

“Doomscrolling, čin neprestanog pregledanja negativnih vesti, može dovesti do povećane anksioznosti i depresije”, kaže ona.

Umesto doomscrollinga, ona predlaže pretplatu na nedeljne sažetke vesti.

„Odredite koliko često ćete proveravati vesti i držite se tog plana“, savetuje ona.

4. Izbacite telefon iz spavaće sobe

Oliver-Gans takođe namerava da drži telefon izvan spavaće sobe kako bi poboljšala svoj san. Ovo uključuje postavljanje alarma na klasičan budilnik, a ne na telefonu.

„Ako je telefon van sobe, to vam omogućava da se udaljite od njega i posvetite se odmoru“, kaže ona.

5. Zahtevajte ravnopravnu razmenu energije u razgovorima

Psihološkinja Heder Stivenson odlučila je da prestane da troši dodatnu energiju u razgovorima koji nisu uzajamni.

To znači da neće više popunjavati tišinu u razgovorima ili se truditi da održava interakciju u kojoj druga strana ne učestvuje jednako.

„Ako dam prostora drugima da se potrude, razgovori postaju uravnoteženiji“, kaže ona.

6. Smanjite virtuelno vreme

Kejtlin Smit, licencirani klinički socijalni radnik iz Atlante, planira da umanji broj Zoom sastanaka i pronađe više prilika za lične susrete.

„Razgovori licem u lice mogu doprineti osećaju povezanosti i mentalnom blagostanju“, kaže ona.

7. Prestanite sa preteranim izvinjavanjem

Lauren Farina, terapeutkinja iz Čikaga, savetuje klijentima (i sebi) da se izvinjavaju samo kada je to zaista neophodno.

„Pokušajte da promenite jezik iz ‘Izvinjavam se što smetam’ u ‘Hvala vam što ste odvojili vreme’“, kaže ona.

To može pomoći u povećanju vašeg samopouzdanja i boljoj komunikaciji.

Ovde pogledajte zašto se neki ljudi stalno izvinjavaju.

8. Recite “da” samo kad to zaista želite

Farina predlaže pažljivo razmatranje pre nego što pristanete na nove obaveze. Ako ste navikli da kažete „da“ kako biste izbegli sukobe ili se osećali korisno, razmislite o tome kako biste mogli preusmeriti svoju energiju na aktivnosti koje vam više znače.

Ovde vidite gde je granica tolerancije.

9. Zaštitite se od „energetskih vampira“

Sara Rafik Botrus, klinički socijalni radnik iz Pensilvanije, predlaže ograničenje vremena provedenog s ljudima koji iscrpljuju vašu energiju.

To uključuje postavljanje vremenskih granica za razgovore ili aktivnosti koje se osećaju kao emotivno opterećenje.

10. Manje deljenja na društvenim mrežama

Botrus takođe planira da ograniči količinu ličnih informacija koje deli na društvenim mrežama.

Ovaj korak omogućava joj da više uživa u trenutku bez osećaja da mora sve podeliti s publikom.

Razmislite o „digitalnom detoksu“: privremeno deaktivirajte naloge ili ograničite njihovu upotrebu kako biste bolje cenili život u stvarnom svetu.

Post Views: 53

Originalni tekst