Kolumnista kosarka.rs Vladan Tegeltija, neposredni svedok tuče u Atini, upozorava našu košarkašku organizaciju da mora da bude aktivna u danima dok FIBA odlučuje o skandalu na Akropolis kupu
Desilo se u Atini što se desilo, kao što sam posle Vršca napisao, nažalost, ni prvi ni poslednji put. Kao i za Milenijum, tako i za Atinu, ponavljam – za tako nešto je potrebno dvoje, ali da li je ovih dana stvorena takva slika i zbog koga? Zbog nas samih.
Bio sam jedini srpski izveštač u atinskoj dvorani, gledao tuču uživo, lično snimao njen najveći deo, kao i ono što se dešavalo iza kulisa, u hodniku i ispred svlačionica, što su domaćini itekako želeli da sakriju. Pitam se zbog čega im pomažemo u tome, zbog čega se samo mi izvinjavamo, žalimo i prihvatamo ulogu koju nam Grci, pa i Skariolo i FIBA nameću?
Slažem se da nam sve ovo nije trebalo, ne samo što se bliži SP, ali da li se Teodosić prvi zaleteo na Focisa? Ne opravdavam nasilje, a kapiram složnost i homogenost naših momaka uprkos čistuncima koji se ovih dana zgražavaju, među kojima ima dosta onih koji su još u školi bili oslobođeni fizičkog vaspitanja, a kamoli se bavili nekim kolektivnim sportom, tako da je pojašnjavanje njima nepotrebna rabota, jer ne znaju kako je reagovati kada vas pljunu ili napadnu vam druga sa kojima mesecima delite dobro i zlo, lijete litre znoja, pa I krvi, ili ga linčuju dok leži na parketu dvorane, dok sa tribina bez problema utrčavaju alkoholisani I drogirani navijači, kada vas sa znanim i neznanim oko sebe jure likovi sa udarcem jačim od Tajsona.
Ponavljam, nasilje osuđujem, ali za njega je potrebno dvoje, a da li se i zbog koga u svet šalje opet pogrešna predstava o jednom ružnom događaju i određuju krivci. Grci su krivi isto koliko i mi, Focis i više od Teodosića, Carcaris kao i Kešelj, a zašto ne i Krstić i Sofo, pa i povređeni Burusis. Ostao sam u Atini i dan posle, mada me nisu privodili i saslušavali kao Krleta, što takođe smatram velikim skandalom i tendecioznim maltretiranjem kapitena reprezentacije jedne zemlje (da li bi tako zadržali nekog Amerikanca, Španca ili Nemca?). Imao sam priliku i da mi prevedu atinsku štampu i TV analize. Blago rečeno, daleko od objektivnog, ali od Grka očekivano. Ponavljam, krivicu delim za razliku od Atinjana, a ne da kao oni sve svaljujem na Krstićevo bacanje stolice koja je, povlačenjem za ruku od strane Rašića završila na civilu kome nije bilo mesto na terenu. Da, dobro ste pročitali – CIVILU – koji formalno-pravno (a sada sve ulazi u te kategorije kod onih koji će u FIBA većati) nije bio ni u petorci na terenu, ni među 12 u protokolu, a to što se zove Burusis i centar je Olimpijakosa, njegova je privatna stvar.
Zvuči bahato, ali zar nije istina? Možda je i razgolićeni lik koji je utrčao u teren – prvo zaustavljen od naših, a onda šutnuo Teodosića, probio se i do svlačionice (lično sam snimio iako su me zaskočili i znani i neznani da sakriju) još pre dolaska redara I policije (gde li su oni bili ili mozda štrajkuju?) – neki igrač, trener ili legenda domaće košarke? Da li je njemu bilo mesto na parketu gde je jedan od desetorice koji je uz sudije i dva trenera tu smeo da bude bio Nenad Krstić? Da budemo rigidni, branio se od stranih lica, kojima tu nije bilo mesto i da se tuča smirila tek posle njegovog bacanja stolice, a kako moj prijatelj Pera Kočović, koji je kompjuterski analizirao i ponderisao sve detalje i udarce , lepo iskoristi Njegoševu umotvorinu koja glasi – Sila silu silom isteruje.
Pera je izračunao da je jačina udarca Big Sofoa 4100 njutna, jača i od Tajsonovog, u punom zaletu 400 kg, što je mnogo jače od bacanja stolice, što je između ostalog i proisteklo od primene pomenute sile, peglanja kapitenovog nejakog cimera, dok je ležao na parketu. Hoće li neko iz KSS poslati taj podatak u FIBA kao što Grci ne prestaju sa isticanjem stolice? Ponavljam, ne opravdavam nasilje, ali ne želim da zatvaram oči nad onim što sam video na terenu, u hodniku, ispred svlačionica i sutradan u atinskim medijma. Posebno ne želim da generalizujem i povezujem sve sa odnosima dva naroda i politikom, ali ni da se uklopim u našu pasivnost i apsolutno, umesto polovičnog prihvatanje krivice.
Mora se istaći odnos i podrška naših ljudi u ambasadi u Atini, kao i ministarke, ma šta neki mislili o zloupotrebama i političkom marketingu. Izjave naših su umerene, razumne, što ne bi mogli reći za bivšeg predsednika FIBA Evropa Jorgosa Vasilakopulosa oko hranjenja i pomoći, profašističke izjave Carcarisa i još nekih o srpskoj košarkaškoj deci i hlebu koji jedu, pa i još nekih. Grčku pomoć, i opštu i košarkašku za vreme rata, nikada nećemo zaboraviti, ali ni ponižavanje 17 hiljada Helena koji su zviždali našoj himni 1995. (mada se tada isto činilo na Hej Sloveni i po Beogradu). Seća li se Vasilakopulos podrške u Areni u finalu EP 2005? Namerno pišem brojku ljudi tada u dvorani OAKA, da ne bi generalizovao čitavu naciju, jer su se tada mnogi Solunjani izvinjavali, a hoće li se uz Krstića, čije se izvinjenje odbija, još neki izviniti na primer Bjelici?
Nije moje da odgovaram na te izjave i podsećam da su pojedinci, uz hleb koji su tu dobili, u Grčku doneli evropske titule, od Obradovića, Ivkovića, Maljkovića na klupi, do Bodiroge, Rebrače, Paspalja, Tarlaća, Tomaševića, Vujanića… Ne odgoravam jer volim Grčku, Grke i to iz Srbije koja me hrani tek toliko da preživim i skupim nešto malo za odmor u Grčkoj, jer nisam pod ugovorom sa Olimpijakosom ili Panatinaikosom, pa da bi morao da balansiram i pazim šta pričam, ali mi smeta tužakanje prijatelja I maltene iza leđa slanje DVD snimka u FIBA, uz lobiranje za kažnjavanje.
Hoćemo li podeliti krivicu? Hoćemo li ćutati, čekati dok nam drugi rade iza leđa, oglašavaju se poput Skariola, osuđuju samo nas, ne vide sebe, pod geslom napad je najbolja odbrana? Da li je kapiten reprezentacije jedne zemlje morao u pritvor? Da li bi drugima to smeli da urade ili šta bi bilo da je naša policija to uradila? Trgnite se u Sazonovoj, prikupite materijale, dokaze, a ne da se posle iščuđavamo na odluke i to pred samo Svetsko prvenstvo u Turskoj, kao što smo se iščuđivali kada je predsednik FIBA Evrope postao Islanđanin. Treba li ja da zovem na telefone na koje se niko ne javlja ili su nedostupni, da nudim snimke navijača koji utrčavaju u hodnik, grčkih reprezentativaca kako se obrušavaju na našu svlačionicu željni linča, dok me nimalo nežno sprečavaju da obavljam svoj posao.
Trgnite se, reagujte, zovite čika Boru, Radovića, Bogosavljeva, Divca, lobirajte! Nemam nameru da huškam, ali video sam u petak u Atini, kao i po Evropi šta se smera. Reagujte, lobirajte, ne izvinjavajte se i ne osuđujte samo, jer nismo u najmanju ruku ništa krivlji od njih. Ima li ko da štiti interese srpske košarke, a ne da se bavi igrama na relaciji PAO-Olimpijakos, grčkim sudijama (Juras je bio treći)… Uostalom, da nismo ništa bolji (gori) od prijatelja iz Atine, potvrđuje činjenica da samo naša dva finala plej-ofa nisu završena poslednjim zvukom sirene. Radite, reagujte, ne izvinjavajte se previše, lobirajte da ne bude kasno, jer samo naivni veruju u pravdu koje u svetu nikada nije bilo niti će je biti. Bar smo to trebali da naučimo kako iz dalje, tako i bliže prošlosti, sportske, političke, životne. Na posao, iz pasive u akciju, inače nam se ne piše dobro. Ne ćutite više!
