„I pao je dogovor, taoci će biti oslobođeni“ – mislili su pregovarači u beloj sali, sa zlatno-plavim nameštajem, a bordo-bela zastava posmatrala je ponosno sa zida. I javnost je bila obaveštena o „postignutom“.
Bilo je to krajem oktobra, tačnije 25. kada su se, posle višenedeljnih napornih sastanaka i uz veliki trud iskusnih posrednika (Katara) – dogovorili predstavnici Hamasa i izraelske vlade: desetine talaca koje je Hamas zarobio 7. oktobra biće oslobođeni.
Do tog trenutka, Hamas je oslobodio četiri taoca, majku i ćerku koje imaju izraelsko-američko državljanstvo i dve izraelske državljanke. I to kao rezultat sporazuma kojem su posredovali Katar i Egipat.
Zašto je Hamas pristao da oslobodi taoce? Pre svega da bi Gaza lakše dobijala humanitarnu pomoć.
Ali nije dugo trajala pompa oko sporazuma i ugodna misao na udobne fotelje iz kojih se katarski lider opet dobro i pouzdano „pokazao“. Izrael se setio još jednog uslova – da se obelodane imena onih koji će biti oslobođeni. Hamas je odbio.
„Pošto taoce drže različite frakcije“, tvrdili su tada predstavnici Hamasa, „nemamo kompletan dosije koji bismo mogli da predamo“.
Izraelci su ovo protumačili kao odugovlačenje, i dva dana kasnije dogovor je propao. Onda je u sredu saopšteno da su Hamas i izraelski zvaničnici ponovo nadomak dogovora.
Ovim sporazumom, kojem posreduju Katar, Egipat i SAD bilo bi oslobođeno 50 talaca, u zamenu za isti broj Palestinaca koji se drže u izraelskim zatvorima i prekid vatre na nekoliko dana.
„Izrael i dalje odbija i odlaže da oslobodi 50 zarobljenih žena i dece i da napravi humanitarno primirje u zamenu za njihove žene i decu“, rekao je u sredu zvaničnik Hamasa, a preneo Rojters.
A onda je istog dana izraelski ministar iz ratnog kabineta, Beni Ganc, rekao da „čak i ako se od Izraela traži da prekine rat kako bi vratio svoje ljude, rat neće biti prekinut dok se ne postignu svi planirani ciljevi.“
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu tvrdi da Izrael „neumorno radi na oslobađanju svojih talaca„, i to tako što „sve više pojačava pritisak“.
Da li Hamas veruje Kataru?
Skoro da ne može biti boljeg posrednika što se Hamasa tiče. I to zato što Doha godinama podržava Gazu. Prema procenama i istraživanjima, Katar je od 2014. godine pomogao palestinsku enklavu sa oko više od milijarde dolara, piše The New Yorker. Novac ove zalivske zemlje koristio se za gorivo, za javne plate, za plate lekara i profesora. Katar je bio domaćin spoljne političke kancelarije Hamasa u Dohi od 2012. godine.
Iako se zemlja branila da je tu odluku donela jer bi na taj način možda došlo do poboljšanja komunikacije, to je bio potez koji je tada naišao na žestoke kritike Izraela i pojedinih američkih zvaničnika.
A danas, kada se američki, tajlandski, francuski i britanski državljani nalaze zarobljeni u Hamasovim rukama, zvaničnici ovih zemalja putuju u Dohu, u nadi da će se dogovoriti i da će osloboditi svoje ljude.
Od 11. septembra 2001. godine, i terorističkog napada na SAD, taoci se koriste kao sredstvo ratovanja. I Iran, i Rusija, i Kina, i Venecuela uzimale su strane državljane za taoce kako bi stekle neku vrstu uticaja. Poslednjih decenija su švajcarske diplomate imale ovakvu ulogu u posredovanju između zaraćenih strana, i čini se da Švajcarci sada predaju tu štafetu Kataru.
Samo što su zvaničnici iz Dohe u nešto boljem položaju danas.
Katar na Bliskom istoku igra ulogu neutralnosti. Održava komunikaciju između zaraćenih strana, ima i direktne odnose sa obe strane. Takođe, Katar je veliki izvoznik energenata u SAD, dok sa druge strane neguje bliske odnose i veze sa Iranom, sa kojim deli veliko polje prirodnog gasa.
Zahvaljujući tome, Doha je imala otvorena vrata kada je pregovarano o puštanju talaca koji su držani u Iranu i Avganistanu.
Iako nije delovalo uobičajeno za katarske sfere delovanja, 2021. godine, ova zemlja je pomogla da se američki novinar Deni Fenster bezbedno vrati u svoju zemlju iz Azije, iz Mjanmara. A u oktobru su Katarci pomogli ukrajinskim roditeljima da vrate decu koju je Rusija otela.
Ipak, ništa bez kontroverzi…
Prvi put da je Katar posredovao u nekom „međunarodnom procesu“, bio je kada su islamisti u Iraku 2004. godine kidnapovali dva francuska novinara. Posle nekog vremena, kada su pušteni na slobodu, rečeno im je da su pušteni uz novčani otkup. Iako je to bila nezvanična informacija i iako novinari nisu uspeli da dobiju potvrdu o tome od katarskih zvaničnika, nastavili su da istražuju.
Njih dvojica pišu knjigu „Katarski papiri“, objavljuju je 2019. godine i otkrivaju na osnovu uvida u tajne dokumente, da je Katar indirektno pomagao islamističkim grupama, i to finansiranjem. To „finansiranje“ se odnosilo i na islamističke grupe koje su uzimale taoce.
Šiitske milicije koje podržava Iran su 2017. godine zarobile katarske državljane. Kasnije se ispostavilo da je razlog za to bilo „finansiranje Iraka“ i da je Katar prebacio stotine miliona dolara u Irak.
Nakon toga je niz zemalja pokrenulo blokadu Katara, na čelu sa Saudijskom Arabijom, zbog pritužbi da ova država finansira islamiste u Siriji i u Iraku.
Pošto su američki taoci koje su militanti Islamske države zarobili između 2012. i 2014. godine, a nakon što su SAD odbile da plate za njihovo puštanje na slobodu ubijeni, Obama je promenio pristup.
Politika SAD što se tiče ustupaka ili otkupa je ostala nepromenjena, ali je stavljeno do znanja da pregovori nisu zabranjeni. Od tada Katar postaje suštinski igrač u ovoj oblasti i svetski državnici žure u fotelju premijera Dohe.
A svi oni koji se bave pregovorima o oslobađanju talaca opisuju Katar kao nezamenljiv.
Kristofer O’Leri direktor za vraćanje talaca u SAD, koji je bio na toj funkciji od marta 2021. do septembra 2023. rekao je: „Katarci su izuzetni posrednici, veoma motivisani i voljni da pomognu u rešavanju sukoba.
O’Leri je godinama sarađivao sa katarskim zvaničnicima u pregovorima za oslobađanje američkih državljana.
Čini se da pokušajem da imaju dobre odnose sa svim svetskim prestonicama, katarske diplomate žele da steknu uticaj i privuku pažnju, jer veruju da će im to pomoći da budu stabilni i bezbedni u tom nestabilnom regionu.
Omekšavanje Hamasa i Izraela im ipak još uvek nije pošlo za rukom. Pre svega zato što Izrael ne popušta i tvrdi da će granatiranjem pritisnuti Hamas i da će tako osloboditi taoce. A Doha poručuje: „Potrebna je pauza od borbi. Nema smisla da se udaljavamo od sporazuma koje smo bili priveli kraju“.
Post Views: 28
