Zašto je pozlilo premijeru Cvetkoviću

Sa spoznajama koje Nikola đivanović poseduje on može da bude svedok saradnik koji bi mogao da otvori do sada nedodirljive aktere srpske političko-poslovne tranzicije
Na dan kada je uhapšen Nikola đivanović premijer Mirko Cvetković je slučajno ili ne, hospitalizovan usled pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja.

Nikola đivanović nije samo jedan od tajkuna koji je pokušao da na mešetarski način privatizuje neko preduzeće, on je mnogo više od diskretnog tajkuna. đivanović je autor velikog broja finansijskih zakona donetih posle 2000. godine. Ovaj arhitekta finansijske tranzicije u Srbiji, pored odličnog obrazovanja koje je sticao na prestižnim svetskim fakultetima, i pored toga što se kalio u vodećim svetskim finansijskim institucijama, veoma mnogo zna i o ovdašnjim prilikama i poslovnim vezama u koje niko nije dirao sve ove godine. Treba napomenuti da je bio savetnik Mlađana Dinkića a sarađivao je i sa sadašnjim predsednikom vlade Mirkom Cvetkovićem. Naime, upravo pri privatizaciji Beograd filma, zbog čega je đivanović i uhapšen, konsultant Agencije za privatizaciju bio je Ces Mekon u kome je u to vreme radio sadašnji premijer Mirko Cvetković.
KO JE NIKOLA đIVANOVIć

Nikola đivanovićOni koji su imali priliku da ga lično upoznaju kažu da đivanović ostavlja utisak obrazovanog čoveka. Znanje je sticao u Italiji i na Kembridžu. U Londonu je radio za nekoliko prvorazrednih finansijskih kompanija: First National Bank of Chicago, Salomon Brothers International, Morgan Grenfell, gde se specijalizovao za strukturiranje obveznica i za trgovinu hartijama od vrednosti. Na srpsku tranziciono-finansijsku scenu stupio je posle oktobarskih promena 2000. godine. Za svoje usluge nije želeo platu, radio je volonterski za državu Srbiju, što da nije tragično bilo bi smešno. Kao finansijski ekspert za tržišta obveznica, fjučersa i opcija sa bogatim iskustvom na Londonskoj berzi, đivanović je od 2001. do 2004. godine bio savetnik guvernera NBJ Mlađana Dinkića, a kada je Dinkić postao ministar finansija đivanović je postao i savetnik ministra.

Kako se đivanović sam hvalio, u okvir njegovih dostignuća u tom periodu, u prve i krucijalne faze finansijske reforme u Srbiji, spadaju:

• Uspostavljanje prvog nacionalnog tržišta obveznica još od 1945, koje je stvorilo mogućnost da preko 3 miliona građana nadoknadi izgubljene bankarske depozite. Ovo je rezultovalo emitovanjem preko 4 milijarde evra domaćih obveznica sa rokom dospeća od jedne do petnaest godina.

• Pregovaranje za fer i pravičnu nagodbu sa Londonskim klubom, gde su standardni komercijalni zajmovi uspešno zamenjeni za 1 milijardu USD državnih obveznica, sa rokom dospeća 2024. godine. Ova ključna nagodba omogućila je Srbiji i srpskim kompanijama da se vrate na međunarodna tržišta nakon više od decenije.

• Postizanje prvog i jedinog ikada nezavisnog ratinga za Srbiju od od strane međunarodne rating agencije Standard & Poor, što je omogućilo efektivno trgovanje srpskim obveznicama na međunarodnom sekundarnom tržištu.

• Uspostavljanje Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita, modelirane prema kanadskom CMHC, koja je omogućila komercijalnim bankama da odobravaju prve prave hipotekarne kredite u posleratnom periodu. Ovo tržište je poraslo od 40 miliona evra u 2005. do 600 miliona u 2008. godini i rezultovalo obnovom komercijalne stambene gradnje. Ukupno osiguranje hipoteka dostiglo je preko 1,3 milijarde evra.

• Koautorstvo u svim važnijim zakonskim propisima iz oblasti finansija, uključujući Zakon o hartijama od vrednosti, Zakon o preuzimanju akcionarskih društava, Zakon o investicionim fondovima, Zakon o dobrovoljnim penzionim fondovima i Zakon o javnom dugu. Navedeni zakoni omogućili su formiranje Komisije za hartije od vrednosti i Centralnog registra za hartije od vrednosti.

• Postavljanje sistema trgovanja na Belexu, u Državnom trezoru kao i u Centralnom registru, koji sprovode i saldiraju trgovinu svim državnim obveznicama.

CVETKOVIć I CES MEKON
Vezanost premijera Cvetkovića za Ces Mekon može se najbolje videti i po tome što je Dušana Nikezića, sina vlasnika te konsultantske kuće, postavio na šest funkcija. Dušan Nikezić, pored toga što je državni sekretar u Ministarsvu finansija, takođe je imenovan za predsednika Nadzornog odbora Javnog preduzeća EPS, za predsednika Upravnog odbora Energoprojekt holding a.d. Beograd, zatim za člana Skupštine akcionara privrednog društva Direkcija KS, za člana Radne grupe za praćenje i koordinaciju privatizacije Telekoma Srbija i Komisije za javnu nabavku usluga menadžmentskog konsaltinga. Svuda nastupa kao predstavnik Vlade Srbije.
KO SU PARTNERI NIKOLE đIVANOVIćA

Slavko CarićPošto je bio tvorac mnogih važnih zakona đivanović je odlično znao sve njihove dobre ali i loše strane. Preko svojih najbližih saradnika umešan je u mnoge privatizacije, a najbliži saradnici đivanovića bili su Nikola Živanović, sada član UO fonda Revelia, čiji je vlasnik đivanović, i Slavko Carić sadašnji direktor Erste banke u Srbiji.

Živanović je kao jedan od mladih stručnjaka napustio karijeru u inostranstvu i vratio se u Srbiju da bi učestvovao u transformaciji finansijskog sektora Srbije. Prvo je bio v.d. direktor Beogradske banke koja se i dan danas nalazi u stečaju. Od 2001. radio je u Narodnoj banci Srbije kao savetnik guvernera, a kasnije je zauzeo poziciju viceguvernera na projektima restrukturiranja stare devizne štednje i uspostavljanja Centralnog registra hartija od vrednosti.

Sa mesta viceguvernera Živanović je koncipirao celu operaciju isplate stare devizne štednje i puštanja njenih obveznica u trgovinu.

Upravo pri privatizaciji Beograd filma, zbog čega je đivanović i uhapšen, konsultant je bio Ces Mekon u kome je u to vreme radio Mirko Cvetković, a na čelu Agencije za privatizaciju koja je bila prodavac Beograd filma bio je Vladimir Galić, kadar DSS-a

Zanimljivo je da je upravo on postavljen za predsednika UO Nacionalne štedionice, koja je dobila ekskluzivno pravo da servisira staru deviznu štednju.

Sa mesta predsednika Upravnog odbora Živanović je Nacionalnu štedionicu dokapitalizovao. I to, što je neuobičajeno za dokapitalizaciju, javnim pozivom na koji se navodno niko nije javio sem firmi u vlasništvu Vuka Hamovića i Vojina Lazarevića. To je s obzirom na tadašnji stav vlasti prema Nacionalnoj štedionici i tadašnji nivo poverenja u isplatu stare devizne štednje vrlo moguće, iako dobro upućeni u ovu problematiku navode da je celoj Srbiji jasno ko je i kako vodio celu operaciju i sa kojim interesom. Hamović i Lazarević su tako postali suvlasnici i dobiti od posla koji je u međuvremenu zahvaljujući i Nikoli Živanoviću postao više nego profitabilan.

Živanović posle odlaska iz Nacionalne štedionice kao suvlasnik brokersko-konsultantske kuće Sinerdži kupuje akcije upravo Nacionalne štedionice. Kupuje ih po jednoj, niskoj ceni, a prodaje ih po trostruko većoj ceni kako tvrde upućeni.

Dok je Živanović bio đivanovićeva desna ruka, Slavko Carić je bio leva. Carić je bio partner i direktor u brokerskoj kući Sinerdži Kapital. Ovog brokera je 2007. godine kupila Erste banka, a Carić danas obavlja funkciju predsetnika IO te banke. Zanimljivo je pogledati kome je sve ta kuća bila savetnik u postupku preuzimanja i privatizacije, i analizirati u pravcu toga da je tog trenutka đivanović bio Dinkićev bliski saradnik.

MARINA DORćOL
Preko ove brokerske kuće odvijale su se mnoge transakcije koje se mere u milijardama evra. Treba spomenuti da je Carić zajedno sa Živanovićem bio vlasnik fimre Hempdon biznis korporejšn koja je bila vlasnik 8 odsto akcija Nacionalne štedionice. Upravo preko Sinerdžija je išla prodaja dela akcije te banke, a po nezvaničnim saznanjima samo na tom poslu Sinerdži je zaradio više miliona evra.

Za brokersku kuću Sinerdži vezana je afera sa specijalnim softverom koji je korišćen prilikom kupovine i preprodaje akcija Nacionalne štedionice. Tim programom je brokerima Sinerdžija uspevalo da nadigraju centralni kompjuter Beogradske berze, pa je tako ispalo da su brokeri ove kuće naloge uspevali da predaju za samo 1,7 sekundi, što je nemoguće budući da i najbrži operateri jedva postignu vreme od 10 sekundi.

Tako je, skoro bez izuzetka, u aprilu 2005. sve akcije Nacionalne štedionice po ceni od 150.000 dinara po komadu kupio Sinerdži, da bi iste zatim prodao grčkom EFG-u za 670.000 dinara po akciji.

Da cela brokerska kuća na čelu sa direktorom Carićem zbog korištenja tog softvera i prestupa koji su i sami priznali ne bude kažnjena gubljenjem prava učešća na berzi, odlučila je Komisija za hartije od vrednosti na čijem čelu je bio Milko Štimac, kadar G17 plus čijem je lideru tada đivanović bio savetnik.

MARINA DORćOL
Kako Akter saznaje u dobro obaveštenim poslovnim krugovima, Nikola đivanović ima interes i u preduzeću Marina Dorćol d.o.o Tim projektom predviđeno je da se na mestu današnje Marine Dorćol izgradi ekskluzivni stambeno-poslovni kompleks. Sama blizina centra grada i izlazak na reku ovom mestu će dati ekskluzivnost, a samim tim njihovim vlasnicima veliku zaradu. Zvanično vlasnik Marine Dorćol d.o.o je kompanija Engel ist jurop iz Holandije. Projekat Marina Dorćol je direktna konkurencija projektu Grad na vodi, koji nizvodno od Marine Dorćol u Luci Beograd planiraju da izgrade Miroslav Mišković i Milan Beko.Po svemu sudeći ni Miroslav Mišković ni Milan Beko neće suze roniti za sudbinom Nikole đivanovića.

VEZA SA MIŠOM OMEGOM

Nikola ŽivanovićU đivanovićevom fondu Revelin aset menadžment, pored njega i Nikole Živanovića, treći član menadžmenta je Nemanja Mitrović. On je od 2005. bio pomoćnik generalnog direktora Beogradskog bagerskog preduzeća (BBP) gde je sledeće godine izabran za generalnog direktora. Sa njim na čelu BBP postaje deo Dunav grupe koja je bila u vlasništu Nikole đivanovića i Milomira Joksimovića, poznatijeg kao Miša Omega. Ovaj privrednik koji je učestvovao u mnogim privatizacijama je, kako piše beogradska štampa, bio osumnjičen da je parama Joce Amsterdama kupovao društvena preduzeća. U žižu interesovanja Joksimović je došao za vreme štrajka radnika građevinske firme Prvi maj kada su kod Lapova blokirali prugu. Inače, iako Milomir Joksimović važi za kontroverznog biznismena to nije smetalo Evropskoj banci za obnovu i razvoj (EBRD) da uđe u vlasništvo Dunav grupe zajedno sa njime i đivanovićem.

U Dunav grupi posluje nekoliko kompanija u oblasti rečnog transporta, proizvodnje peska, šljunka i betona i u putarskoj industriji. Na zvaničnom spisku ovog holdinga su novosadski Heroj Pinki koji je kupio deo novosadske luke, beogradsko Bagersko-brodarsko preduzeće, Napredak iz Apatina, Brodarstvo iz Zrenjanina, Hidrograđevinar iz Sremske Mitrovice, Vojvodinaput iz Zrenjanina.

Kako Akter saznaje u krugovima bliskim istrazi, trenutno se razmatraju opcije da se đivanoviću ponudi da bude svedok saradnik. Sa spoznajama koje on poseduje mogao bi da bude svedok saradnik koji bi po prvi put u ovih deset godina mogao da otvori do sada nedodirljive aktere srpske tranzicije, koji su se obogatili krčmeći srpsku privredu uz visok stepen korupcije kojom su izložili sve one koji su bili neophodni da se takve privatizacione i poslovne operacije sprovedu. Ako bi se postigao dogovor sa đivanovićem oko položaja svedoka saradnika, a znajući s kim je sve sarađivao i o čemu sve ima saznanja i dokaze, u krugovima bliskim istrazi ocenjuju da bi to mogao da bude proces koji bi proizveo tektonske poremećaje u srpskoj tajkunsko-političkoj vezi, koja je hteli to mi da priznamo ili ne Srbiju koštala milijarde evra za sve ove godine.