KOORDINATORI KAO ŠPIJUNI
• Najviše primedbi klubovi i udruženja iz rasejanja uputili na način izbora njihovog predstavnika u kome vide pokušaj vlade iz matice da i dalje utiče na dijasporu
Nacrt prvog zakona o dijaspori trebalo bi do kraja februara da usvoji vlada, a nakon toga će se vrlo brzo naći na dnevnom redu Skupštine Srbije. Srđan Srećković, ministar za dijasporu, izražava uverenje da će početak primene zakona označiti suštinski zaokret u politici prema dijaspori jer će ona dobiti priliku da se aktivnije uključi u dešavanja u Srbiji odakle će dobiti podršku koja je decenijama izostajala.
Radna verzija ovog propisa je, međutim, u startu dočekana na nož u rasejanju. Primedbe su, kako je svojevremeno za „Vesti“ rekao Miodrag Jakšić, državni sekretar za dijasporu, stizale na gotovo sva predložena rešenja. A kako se može videti u pristiglim dopisima Ministarstvu za dijasporu, redakciji „Vesti“, kao i u onima koji kruže Internetom, glavna jabuka razdora su poverenici, „prekršteni“ u koordinatore, kao i evidentiranje pripadnika rasejanja i izdavanje legitimacija za dijasporu. Sporna je, između ostalog, i sama definicija ko su pripadnici srpske dijaspore, a ko srpskih nacionalnih manjina itd.
Maltretiranje povratnika
Kongres srpskog ujedinjenja iz Amerike smatra da nije dovoljna samo dobra volja Ministarstva za dijasporu, već i čitave Vlade Srbije i opozicije u Skupštini Srbije da bi počelo rešavanje vitalnih pitanja između rasejanja i matice. Navodeći kao jedini pozitivan primer Zakon o državljanstvu, KSU upozorava da nijedan drugi ključni problem Srba u dijaspori nije rešen na zadovoljavajući način: „Mnogi primeri raznih nezgoda, čak i maltretiranje povratnika i posetilaca iz dijaspore su dokaz da mnogi konflikti iz prošlosti nisu rešeni, da se i dalje primenjuju zastareli zakoni koji kao da namerno i dalje produbljuju animoznost prema dijaspori i nepoverenje prema matici. Da samo navedemo probleme restitucije, zadužbina, rehabilitacije nevinih žrtava, nerešene probleme oko glasanja, vojske, penzija, nostrifikacija diploma i slično“, ukazuje KSU.
Naime, u radnoj verziji zakona bilo je predviđeno da Skupštinu dijaspore čine poverenici Ministarstva za dijasporu sa svih pet kontinenata, ali oni su u poslednjoj verziji preimenovani u koordinatore, koji se biraju nakon javnog konkursa, što takođe nije naišlo na odobravanje.
– Ima se utisak da Ministarstvo za dijasporu i Vlada Srbije hoće, na neki način, ponovo da utiču na dijasporu, preko njihovih poverenika ili koordinatora – kaže Nikola Janić, predsednik Srpskog saveza Švedske.
On smatra da bi rasnjejanje trebalo da se angažuje u pokušaju da Ministarstvo za dijasporu bude resorno, a ne „drveni advokat“ koji će da dalje prenosi ono što je bitno za dijasporu kao što su kultura, vojska, prosveta, vize, pasoši, jer sve to je u nadležnosti drugih ministarstava.
Na Skupštini i predsednik Srbije
U radu Skupštine dijaspore, kako je predviđeno zakonom, učestvovaće i predsednik Srbije, predsednik vlade, resorno zaduženi ministri i predstavnici Srpske pravoslavne crkve, Srpske akademije nauka i umetnosti, Privredne komore Srbije, Stalne konferencije opština i gradova i Javnog servisa. Zakonom je takođe predviđeno da Skupština dijaspore za kontinuirano praćenje i rešavanje konkretnih problema formira Ekonomski savet, Savet za statusna pitanja i Savet za kulturnu, prosvetnu, naučnu i saradnju u oblasti sporta.
Srpski kulturni savez iz Švajcarske opominje da „izabranik iz rasejanja ne treba nikom da bude poverenik, niti kome da se poverava“, već da koordinira poslove i predstavlja svoje zemljake“.
„U inostranstvu naši ljudi većinom drže da je svaki onaj koga vlada iz matice izabere na neko mesto njen špijun, pa ne bi trebalo neprikladnim imenom dovedemo u sumnju veoma krhko sadašnje poverenje pripadnika dijaspore u Vladu Srbije“, poručuju iz Švajcarske.
Prema mišljenju Blagoja Ristića, direktora Srpske TV u Torontu, Nacrt zakona predviđa „periferno neformalan definisan politički odnos prema Srbiji“.
Zaboravili na penzionere
„Penzioneri kao najugroženija kategorija i njihovi problemi nisu ni pomenuti, a često im je potrebna pomoć matične države recimo kod dokupa staža radi ostvarivanja prava na invalidsku penziju“, ukazuje u primedbama na predloženi zakon Forum srpske dijaspore iz Minhena.
– Dijaspora ima jedinstvene interese u svom odnosu prema Srbiji, a politička platforma i definicija višepartijske vladajuće koalicije razjedinjuje dijasporu – ocenjuje Ristić i poručuje da politika prema rasejanju ne sme da zavisi od dnevnopolitičkih okolnosti ili stranačke strukture vlade.
U tom kontekstu on pita: „Da li će dijaspora birati svog ministra dijaspore ili će ministar da bira svoj savet (skupštinu) dijaspore?“ Ristić, između ostalog, predlaže da se definiše da ministar za dijasporu „bude biran iz redova predstavnika dijaspore i da dijaspora o tome osdlučuje“, zatim da „svoje predstavnike u Savetu dijaspore direktno bira dijaspora“ i da se iz dijaspore „delegiraju predstavnici u skupštinske odbore Republike Srbije“.
Stiglo više od 500 primedbi
Nakon dvomesečne javne rasprave s koje je stiglo više od 500 primedbi, najznačajnije novine u odnosu na prvu radnu verziju zakona usaglašene su sa predlozima udruženja i organizacija iz dijaspore, a odnose se na sastav i način funkcionisanja Skupšine dijaspore koja će prvi put institucionalno povezati maticu i rasejanje. činiće je 42 koordinatora sa svih pet kontinenata. U zavisnosti od brojnosti dijaspore u pojedinim državama bira se jedan, dva, tri ili četiri kordinatora koje će predlagati udruženja i organizacije iz rasejanja, a predloge će verifikovati interministarski savet koji čine predstavnici resornih ministarstava koji učestvuju u radu Skupštine.
– Jedino ako iz neke od zemalja stigne više predloga od predviđenog broja koordinatora, izbor će vršiti interministarski savet na osnovu onoga što je do sada urađeno i na osnovu predloženog programa, a sve s ciljem da se izaberu najbolji kandidati i adekvatni reprezenti srpske dijaspore u pojedinim državama – kaže ministar Srđan Srećković.
Komentarišući nacrt zakona, Forum Srpske dijaspore iz Minhena ukazao je na niz propusta i nepravilnosti, a između ostalog napomenuo da su predlagačima izmakla tri važna pitanja, kao što su učešće dijaspore u radu Skupštine Srbije, realizacija biračkog prava preko Interneta i problemi penzionera u rasejanju.
„Ako imamo na bazi pozitivne diskriminacije učešće u parlamentu Srbije znatno malobrojnijih nacionalnih manjina zašto ne bi i dijaspora delegirala svoje predstavnike“, pitaju se u Minhenu.
Forum Srpske dijaspore podseća i na neophodnost ostvarenja biračkog prava preko Interneta što već, kako navode, funkcioniše u Letoniji, a od iduće godine se najavljuje i u Nemačkoj.
Oni imaju primedbu zašto su za celu Nemačku sa najbrojnijom srpskom dijasporom u Evropi predviđena samo dva poverenika, dok je jedan predviđen za Rumuniju gde živi 20.000 Srba, znatno manje nego u Minhenu.
Kongres srpskog ujedinjenja iz Amerike pored ostalog predlaže da se definiše da Ministarstvo za dijasporu „bude nadstranačko, nepartijsko, da ministra biraju demokratskim glasanjem predstavnici dijaspore“.
„Samo takvo ministarstvo imalo bi kontinuitet, ne bi zavisilo od stranačkih pogađanja, promene vlade, ne bi sprovodilo politiku koja ne bi odgovarala celokupnom srpskom narodu“, poručuju iz KSU.
Kongres srpskog ujedinjenja predlaže još da se omogući glasanje poštom, običnom i elektronskom, te da se upisivanje u birački spisak ubrza, pojednostavi i ažurira, a da se za upis birača „prihvati kao dokaz o državljanstvu bilo koji od osnovnih legalnih dokumenata, kao što su krštenica, lična karta, vojna knjižica ili pasoš“. Zatim, da muškarci i žene iz dijaspore „imaju pravo da budu nominovani i birani na sve državne funkcije, zavisno od njihovih obrazovnih i profesionalnih kvalifikacija i bez ograničavanja“, a da “ njihov osvedočeni patriotizam i pozitivan odnos prema srpskoj naciji bude najvažnija preporuka za neku poziciju“.
