PONIŽENJE ZA SRPSKU NACIJU
• Donošenje ovog dokumenta je pokušaj manipulacije dijasporom i odslikava puno nerazumevanje samog bića sopstvene nacije, tvrde u Eparhiji kanadskoj SPC-a
Skupština Eparhije kanadske Srpske pravoslavne crkve na čelu sa episkopom Georgijem, ne samo da je Ministarstvu za dijasporu zvanično prosledila primedbe na Nacrt zakona o dijaspori, već je i Vladi Srbije uputila protest, navodeći da su njihove zamerke ignorisane. članovi eparhijske skupštine izrazili su žaljenje što vide da se već u startu nacrta „odslikava puno nerazumevanje samog bića sopstvene nacije“, pa u predstavci upućenoj kabinetu premijera Mirka Cvetkovića, kako navode, „u ime svih vernika Srpske pravoslavne crkve u Kanadi“, izražavaju „najoštrije protivljenje pojedinim rešenjima u Nacrtu“.
„Kao najviše zakonodavno telo Srpske pravoslavne crkve u Kanadi, imamo obavezu da, dobronamerno i jasno, ukažemo na nedopustive propuste u predloženom Zakonu, ali i na sveukupno neznalačko i nekorektno ponašanje ministarstva, od njegovog formiranja do danas“, navodi se u predstavci uz napomenu da je veći deo primedbi koje se odnose na Nacrt zakona, na poziv ministarstva, preko Eparhijskog saveta, blagovremeno upućen, ali da se preko prigovora i apela, i pored tvrdnje o postojanju demokratičnosti procesa, prešlo, kao da nisu izrečeni.
Poseban značaj SPC
„Srpska pravoslavna crkva svakako treba da ima poseban značaj u odnosu na svoje pravoslavne vernike u dijaspori kao institucija jer da nam nije bilo SPC-a ne bi danas postojala ni Srbija. Odbrana srpskog Jerusalima, Kosova i Metohije, je jedino moguća odbranom vekovnog verovanja u krst Božji i duh Svetosavlja jer ostale vere koje se prikazuju da su srpske, upravljane su iz drugih centara moći izvan Srbije. Srpska pravoslavna crkva ne osporava postojanje drugih religija i verskih učenja dok mnoge od njih osporavaju postojanje SPC-a na teritoriji Srbije. Moramo prihvatiti i to da su sve ostale organizacije novijeg datuma nego što je SPC na prostoru Srbije i u dijaspori“, ukazuje direktor Srpske TV iz Toronta.
„Već smo tvrdili, i to ovde ponavljamo, da Nacrt zakona odslikava puno nerazumevanje samog bića sopstvene nacije. Nakon saopštenja ministra Srećkovića, ovome možemo samo da dodamo zapitanost nad motivom da se to neznanje i nestručnost što pre ozakone i postanu zvanična osnova za dalju komunikaciju između matice i rasejanja“, navodi se u predstavci.
„Naša je procena“, kaže se dalje, „da u samom startu u predloženom Zakonu nije jasno definisan pojam dijaspore. To se naročito vidi iz definisanja izraza „država domaćin“ (čl. 3), po kojem Srbi ispadaju gosti u državama kao što su Crna Gora, Bosna i Hercegovina i Hrvatska, a sutra, po logici stvari, i na Kosovu i Metohiji. Ne možemo, a da ovaj dokument ne vidimo kao ozakonjenje rasparčavanja i otimačine vekovnih srpskih teritorija, kao zvanično pristajanje na nelegitimne i nepravedne političke presude kojima se, jedino Srbima, uskraćuju elementarna ljudska i politička prava.
čuvari srpske tradicije
Blagoja Ristić, direktor Srpske TV iz Toronta, u svom komentaru na Nacrt zakona navodi da su „Ministarstvo za dijasporu i institucije Republike Srbije u dijaspori, pre svega Srpska pravoslavna crkva, zatim i srpske organizacije u rasejanju – nosioci očuvanja srpske pravoslavne religije, kulture i tradicije u dijaspori sa ciljem boljeg kulturnog zbližavanja i razumevanja sa narodima širom sveta“.
Umesto da za cilj ima zaštitu interesa Srba van matice, Ministarstvo je za svoj prioritetni zadatak odredilo nešto sasvim drugo: „Sprovođenje ovog zakona“, prema rečima nadležnog ministra, „podrazumeva uvažavanje suvereniteta i teritorijalnog integriteta i pravnih poredaka drugih država, u kojima žive pripadnici naše dijaspore.“ Otuda, nesumnjivo, i podrška onih – a čime se g. ministar hvali – koji su proteklih decenija na komadanju srpskog bića najzdušnije radili.
„Donošenje ovog pravnog dokumenta pokušaj je manipulacije sa namerom da se srpska dijaspora iskoristi kao paravan davanju legitimiteta za dalje obespravljivanje i plansko uništenje Srba na svojim ognjištima, u Krajini, Bosni i Hercegovini, na Kosovu i Metohiji, dakle, u izvorno srpskim zemljama. Zato jasno poručujemo da ovu, lako čitljivu i nemoralnu igru ne prihvatamo jer ne možemo da damo alibi za dalja ponižavanja sopstvene nacije.“
„Sa nevericom konstatujemo da je u čitavoj proceduri oko usvajanja Zakona, kao i u sadržaju samog Zakona, Crkva postavljena u istu ravan sa klubovima, nacionalnim i inim organizacijama u rasejanju. To odražava duboko nepoznavanje sopstvene nacionalne istorije i uloge koju je Crkva imala, i ima, u očuvanju srpskog imena i opstanku Srba van svoje zemlje. Zakon koji tako postavlja stvari ne može biti primenljiv na srpsku dijasporu. Ministarstvo koje na ovaj način namerava da deluje, neće uspeti da ostvari željeni kontakt sa dijasporom.
Sporno i Ministarstvo za dijasporu
„Iz ovog suštinskog nepoznavanja uloge Crkve – a što se sa gotovo izvesnom sigurnošću može poistovetiti sa nepoznavanjem prirode sopstvene nacije – slede i sasvim nerealni i metodološki nedefinisani predlozi tzv. ‘organizacionih oblika’ u drugom delu Nacrta. Verujemo da će Ministarstvo upravo u ovom delu imati sijaset prigovora i od strane drugih pravnih i fizičkih lica kojima je Nacrt upućen. Utisak je da Nacrtom nije razrešeno ni pitanje preklapanja nadležnosti sa diplomatskim predstavništvima Srbije. Bez razrešenja ovog problema nije jasna svrha postojanja Ministarstva jer na ovaj način imamo dve paralelne organizacije države Srbije u rasejanju“, navodi se u predstavci.
Žao nam je kad vidimo da se suština delovanja ovog Ministarstva ne menja, da greške koje su činjene i koje su u pitanje dovele svrhu njegovog postojanja, nisu prevaziđene. Opšti je utisak naših vernika da se ovakvim političkim delovanjem vraćamo u dane ideološke netolerancije, iz druge polovine minulog veka, za koje se Crkva nadala da su zauvek iza nas.“
„Neshvatljivo je oglušenje o našu primedbu da je nedopustivo svojatanje velikog crkvenog praznika – Vidovdana – kao datuma koji bi označavao dan dijaspore. Simbolika ovog praznika, u crkvenom kalendaru, jasna je i sveta za celokupno Srpstvo.
„Ne ulazimo u to da li se iza ovog iskrivljivanja simboličkog značenja praznika krije puko neznanje i neodgovornost koja iz neznanja sledi ili je reč o svesnom činu kojim se podrivaju najtvrđe nacionalne vrednosti. Nevažan je, ako je o potonjem reč, i motiv: da li je on ideološki ili su u pitanju nečiji privatni interesi, radi kojih vredi praviti ovako veliku lakrdiju. (Nešto slično se, kao štosvi znamo, u delovanju ovog Ministarstva, već dešavalo, naročito na prostoru naše Eparhije) Ono što je jedino važno i što poručujemo jasno, kako ne bi bilo nesporazuma, jeste sledeće: reč je o skrnavljenju jednog od najsvetijih dana u srpskom kalendaru i Crkva to ne može, i neće, dozvoliti. Nadamo se zato da će u vašim razmišljanjima postojati bar minimum diplomatske korektnosti i kulture pa da se ovakav skup, kada smo evo dva puta jasno i glasno rekli naš stav, neće održati na teritoriji naše Eparhije. Mi javnu sablazan, izvedenu na tako drzak način, ne bismo mogli da pred našim vernicima ignorišemo.
„Izražavajući, još jednom, svoje neslaganje sa predloženim zakonom, ali i ukupnim načinom rada Ministarstva, ponovo konstatujemo da se pred Vladom Srbije, kada je o odnosima sa rasejanjem reč, nalazi mnogo ozbiljniji i teži posao nego što se to nekome, u političkim krugovima, u datom trenutku učinilo. Vođeni iskrenom i bratskom ljubavlju, pozivamo vas da se, još jednom, zapitate nad odlukama koje donosite, i da, još jednom, breme svoje odgovornosti prema svojim, od Boga vam datim talentima, izvagate. Podsećamo vas da život i opstanak nacije nisu merljivi aršinima političkog mandata – ni njegovom prirodom ni dužinom trajanja njegovog. Ako iko, sveta Crkva srpska, pravoslavna, zna i svedoči to: njeno istorijsko trajanje i jeste neprekidna i beskompromisna borba za odbranu srpskog nacionalnog bića. Ovde, u rasejanju, naročito. Put Crkve jeste put spasenja nacije. Spoznanje ove istine vodiće ka razrešenju mnogih sadašnjih problema“, zaključuje Skupština Eparhije kanadske SPC.
