SAčUVATI DECU OD ASIMILACIJE
• Jedno od ključnih pitanja je očuvanje srpskog jezika i tradicije među mladima u tuđini što nije ni pomenuto u ponuđenom propisu za rasejanje
Za Srbe u rasejanju, kako se može videti u mnogobrojnim primedbama na Nacrt zakona o dijaspori, jedno od najvažnijih pitanja je kako održati nacionalni identitet, kad ni u samoj Srbiji, kako ocenjuju, „ovo egzistencijalno pitanje još nema ni odgovora ni konsenzusa“. Asimilacija ubrzano uzima svoj danak, a taj problem u Nacrtu nije ni pomenut, tako da se u brojnim zamerkama ukazuje da dugogodišnja nespremnost Srbije da „snažnim finansijskim maljem udari u čelo asimilaciju“, može dovesti da u dogledno vreme neće biti pripadnika dijaspore „ni za pod šljivu“.
„Jedan od pogibeljnih rezultata raspada Jugoslavije je nerešeno srpsko pitanje, zbog perfidne, surove i tendenciozne kampanje protiv Srba, tokom 1990-ih godina i nerazumne politike Miloševićeve vladavine. Mi do danas ne znamo, ko smo šta smo i kuda idemo kao nacija i kao srpska država“, napominje Kongres srpskog ujedinjenja iz Amerike u svojim komentarima na pomenuti Nacrt, smatrajući da zakon o dijaspori „teško može uspešno da se ostvari u nedostatku opšte nacionalne strategije, i ukoliko nisu, kao njen sastavni deo definisani i uključeni ciljevi dugoročnih harmoničnih odnosa matice i rasejanja“.
Dopunske škole prioritet
„Narod srpskog porekla koji ne bude očuvao svoj srpski jezik u tuđini, neće ni voleti svoju otadžbinu. Pomaganjem školovanja na maternjem jeziku država Srbija će mnogo doprineti ne samo ublažavanju asimilacije, nego će pospešiti i integraciju, a integrisani pripadnik dijaspore voleće podjednako i otadžbinu i novu domovinu. Primarni zadatak trebalo bi da bude rad na povećanju broja dece u dopunskim školama u onim zemljama gde su one dozvoljene, a tamo gde nisu zasukati rukave i osnivati srpske škole pri udruženjima, društvima, crkvama ili na drugim mestima. Ulaganje u obrazovanje je najbolja investicija Srbije za budućnost“, poručuje Srpski kulturni savez iz Švajcarske.
„Mi znamo koliko je teško danas odgajati srpsku decu u tuđini, kad neki Srbi na vodećim položajima u matici proklamuju da je srpski patriotizam odgovoran za sve nevolje na Balkanu, da je nazadan i prepreka ulasku Srbije u Evropu. Tolike evropske zemlje su se ujedinile na osnovu uzajamnih političko-ekonomskih ciljeva poboljšanja uslova života, ali ne znamo ni za jednu koja se odrekla svog identiteta i proklamovala da je njihov patriotizam, kultura i jezik retrogradan, da treba da odumre. Samo se još u Srbiji, kod male ali veoma glasne grupe građana, obnavljaju često zlonamerne parole kojima se isključivo srpski patriotizam proglašava nacionalizmom i šovinizmom, bez obzira u kom se obliku javljao. Iskrivljeni su pojmovi i definicije nacionalnog identiteta, jezika, pisma i tradicija, što za Srbe u dijaspori danas predstavlja izvor konfuzije, umesto da bude pravac zajedničkog stremljenja“, opominje KSU i poručuje da je neophodno posebnu pažnju usmeriti ka mladim naraštajima u rasejanju. Utom kontekstu predlažu da se obnove, osnivaju i aktivno pomažu škole za srpsku decu, kao i strani univerziteti i biblioteka na kojima se predaje srpski jezik i prezentuje srpska literatura, te da se u dijasporu šalju specijalizovani programi, udžbenici, knjige i omogući razmena studenata, ali i da se obezbedi studiranje na srpskim univerzitetima i da se za to daju specijalne stipendije, te da se ohrabruje povratak, privremen ili stalan, naših stručnjaka i naučnika koji bi unapredili naučni i ekonomski život Srbije. Ukazuje se i na neophodnost pojednostavljenja procedure za nostrifikaciju stranih diploma u Srbiji.
Mrvice Srbima u Nemačkoj
Kada je reč o sufinansiranju projekata (član 7 Nacrta zakona o dijaspori) koji se bave očuvanjem identiteta i unapređenjem odnosa Srbije i dijaspore, Forum srpske dijaspore iz Minhena smatra da bi trebalo „na adekvatan proporcionalan način sufinansirati projekte kako se ne bi ponovila situacija da od 650.000 evra, koje je Srbija namenila dijaspori, naši ljudi u Nemačkoj dobiju samo 1,94 odsto, u Mađarskoj duplo više (3,88 odsto) iako je u ovoj zemlji 100 puta manje Srba. Takođe, se navodi primer Slovenije gde je malobrojna srpska populacija dobila 5,82 odsto namenjenih sredstava iz otadžbine, a zna se da je bar 10 puta Srba u „deželi“ manje nego u Nemačkoj.
„Saradnja sa dijasporom treba da se odvija na visokom kulturnom nivou sa ciljem održanja identiteta etničke srpske zajednice, razvijanja pripadnosti i ponosa, ali takođe i sa veoma važnom dodatnom svrhom da se na taj način predstavi kultura Srbije u adaptiranim zemljama“, poručuje KSU i predlaže da se pri svakom diplomatsko-konzularnom predstavništvu Srbije u svetu gde postoji naša dijaspora odredi službenik koji će biti zadužen da transparentno radi na kulturnoj i ekonomskoj saradnji sa dijasporom i da se za to obezbede finansijska sredstva. Ali i da se daju priznanja onima koji doprinose ugledu Srbije i njenom napretku, u domenu ekonomije, nauke, klulture i sporta. Sa nagrađivanjima je saglasan i Savez Srba u Austriji uz opasku da je „u tom smislu potrebno jasno naznačiti kriterijume za dodelu priznanja.
Forum srpske dijaspore iz Minhena mišljenja je da država Srbija „ne bi trebalo da obezbedi generalno pravo na stipendiju već samo u posebnim slučajevima kad se radi o izuzetno talentovanom i uspešnom studentu iz dijaspore bez materijalnih mogućnosti. Takođe, smatraju oni, kada je reč o učenju srpskog jezika u Srbiji (član 30 Nacrta zakona o dijaspori) budući da Srbija nije imigraciona zemlja, „nema ni potrebu za takvim izdatkom“: „Kroz sistem pojačane ili bolje organizovane dopunske nastave ostvariće znatno korisnije antiasimilacione efekte“, poručuju iz Minhena.
Kampovi u otadžbini
Kongres srpskog ujedinjenja smatra da je potrebno organizovati specijalne kampove u kojima će se omladina raznih uzrasta iz dijaspore družiti sa srpskim vršnjacima, gde će učiti o poreklu, nasleđu, kulturi i tako za ceo život razvijati posebne emotivne duboke veze sa maticom. Oni bi bili budući ambasadori dobre volje i mostovi saradnje širom sveta.
Pitanje svih pitanja je, ističe Srpski kulturni savez iz Švajcarske, kako aždaji asimilacije stati za vrat, a o tome u Nacrtu zakona o dijaspori nema ni reči.
„Ako se ništa ne učini na popularizaciji srpskog jezika, onda će ono preduzeće o kojem je govorio ministar Srećković („Dijaspora je najprofitabilnije preduzeće Srbije u ovom trenutku“), da nestane za koju godinu. Poslednji je čas da se svi usredsredimo na problem asimilacije, i da se ne štedi ni truda ni sredstava, kako bi se on barem usporio, pošto se ne može u celosti rešiti. Ako ne bude naroda u inostranstvu koji će govoriti srpskim jezikom, onda neće biti ni srpske dijaspore. Zašto bi onda, na primer, narod koji ne zna srpski jezik investirao u Srbiju kad to može učiniti u državi domaćinu i na stranom jeziku koji je naučio i koji mu je postao maternji“, pita se Srpski kulturni savez iz Švajcarske.
Iseljenike osloboditi vojske
Nerešavanjem problema vezanog za odsluženje vojnog roka i sama država Srbija doprinosi odrođivanju svog podmlatka u rasejanju, ukazuju brojne organizacije iz dijaspore. Prema tim navodima, mladi su prinuđeni da se odriču srpskog pasoša i da uzimaju strano državljanstvo, pošto im dolazak u vojsku u Srbiju ugrožava elementarnu egzistenciju, jer u tom slučaju ostaju bez dosadašnjeg posla u inostranstvu. Zato Kongres srpskog ujedinjenja sugeriše „da se izuzmu od služenja vojnog roka svi oni koji stalno žive i rade u stranim zemljama kao iseljenici, osim ako žele volonterski da služe vojsku, bilo redovnu, bilo profesionalnu“.
