Da bi Srbija privukla ivestitore iz dijaspore njen ekonomski sistem ne sme da se razlikuje od razvijenog sveta
Po statistici Narodne banke Srbije, od 2000. zaključno sa 2010. godinomukupni devizniprilivoddoznakaiz inostranstva dostigaoje27,6milijardi evra.Evidencija Svetske banke kazuje da nam je u tom periodu od naših ljudi iz sveta stiglo i više – ukupno 42,96 milijardi dolara, a Srbija je, kažu u Agenciji za strana ulaganja i promociju izvoza, u prvoj deceniji ovog veka privukla 21,15 milijardi dolara direktnih stranih investicija. Ekonomisti smatraju da je relativno malo deviza prispelih od naših iz sveta uloženo u produktivne investicije koje donose dohodak i otvaraju nova radna mesta.
Srđan Srećković, ministar za dijasporu i verska pitanja, u razgovoru za naš list kaže da je od 2000. do danas dijaspora direktno investirala u srpsku ekonomiju 550 miliona dolara i osnivanjem malih i srednjih preduzeća zaposlila oko 25.000 ljudi.
– Dosadašnja ulaganja dijaspore, pogotovo u ovoj krizi, kada se borimo za svako radno mesto i očuvanje standarda građana, bila su dragocena, ali je činjenica da su mogućnosti mnogo veće – kaže naš sagovornik.
– Zato treba ubrzati reformu ekonomskog sistema. Da bi Srbija bila privlačna za sve investitore, pa i dijasporu, njen ekonomski sistem, normativno i u praksi, ne sme da se razlikuje od važećeg u razvijenom svetu.
Da li uzrok skromnoginvestiranja naših iz sveta u protekloj deceniji možda treba tražiti u ne baš najboljim vezama između matice i rasejanja?
Tek nakon demokratskih promena počela je da se menja pogrešna politika koja je punih pola veka vođena prema dijaspori. Rasejanje se decenijama posmatralo kao ideološki protivnik, a ne kao partner. Strateški pomak načinjen je u mandatu ove vlade, jer je odnos prema dijaspori i Srbima u regionu u žiži državne politike. Usvojen je prvi zakon o dijaspori i Srbima u regionu, osnovana prva Skupština dijaspore i Srba u regionu kao najviše predstavničko telo u kojem su zastupljeni delegati sa svih kontinenata i iz regiona. Konstituisan je i Savet za Srbe u regionu kojem predsedava predsednik Republike i koji unapređuje regionalnu saradnju uz podršku našim sunarodnicima. Stvorili smo institucionalni mehanizam za dugoročnu politiku i to je najvažnije. Dijaspora sa svojim ekonomskim potencijalom i kontaktima koje ima u poslovnom svetu je pravi promoter Srbije kao dobrog mesta za investiranje i dragocen je saradnik države u lobiranju za naše ekonomske interese. Njen uticaj će sve više rasti.
Neki smatraju da bi stranci u prošloj deceniji više uložili u Srbiji da su vlasti u matici ubedile naše u rasejanju da im se isplati da investiraju u zemlji porekla i da će njihova ulaganja biti sigurna?
Cilj ekonomskih reformi koje se sprovode je veća efikasnost, poverenje u pravnu državu i sigurnost uloženog kapitala, što je i za dijasporu najvažnije. činjenica da je prestižna nagrada Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza za najbolji izvozni proizvod u prošloj godini pripala firmi za proizvodnju lakih letelica iz Kraljeva, čiji su vlasnici upravo povratnici iz dijaspore, kazuje da se nešto pomerilo nabolje. Zadatak svih državnih institucija je da investitore svaki dan uveravaju da se menjamo u tom pravcu.
Treća je godina kako ste u prilici da slušate naše ljude u rasejanju. Šta bi i kojim redosledom trebalo preduzimati da oni više ulažu i u Srbiji? Šta im najviše smeta?
Spora i neažurna administracija je najveća prepreka u privlačenju svih investitora, pa i onih našeg porekla za koje je ključna reč poverenje. Izgubljeno poverenje mukotrpno se ponovo vraća.
Ministarstvo za dijasporu izradilo je elektronski katalog za ulagače iz dijaspore sa ponudom 193 konkretna investiciona projekta iz 68 opština i gradova. Kakav je odjek?
Ovakav tehnološki najsavremeniji način komunikacije naišao je na odobravanje poslovne dijaspore, ali očekujemo kontakte i sa njihovim partnerima,strancima. Danas investitori ne dolaze sami. Za njih se moramo boriti, jer je investicioni kapital ograničen, a nama je neophodan. Ovo je prvi put da je neki državni organ objedinio na jednom mestu mnogo konkretnih i razrađenih investicionih projekata. Nudimo sve potrebne informacije, kontakte u lokalnoj samoupravi. Najviše projekata, 40,6 odsto, nudi se za ulaganja u turizmu, 20,3 odsto u industrijske zone, 18,7 u infrastrukturu, 9,3 je vezano za ekologiju, a 10,3 odsto su projekti u oblasti agrara i proizvodnji zdrave hrane.
Da li naši iz sveta očekuju da kao investitori u Srbiji imaju neki poseban tretman ili samo traže da budu ravnopravni sa ostalima?
Iako bi to u neku ruku bilo logično, investitori iz dijaspore svesni su realnosti svetske ekonomije i važećeg pravila jednakog. Mogu i treba da budu povlašćeni u smislu dobijanja konkretnih i pravovremenih informacija, a to je veoma važno. Savetujemo im da koriste državne podsticaje za investiranje u određene grane privrede Fonda za razvoj i drugih institucija.
Postoji li zemlja čiji bi odnos prema emigrantima kao investitorima Srbija mogla da preuzme?
I pored aktuelnih ekonomskih teškoća, sjajan primer ekonomske simbioze dijaspore i matice je privreda Irske koja je ostvarila pravi razvojni bum upravo zahvaljujući investitorima iz dijaspore. Pored Irske, za nas su poučni i modeli koje primenjuju Italija, Grčka Kina, Indija i Izrael.
Šta će Ministarstvo za dijasporu ubuduće preduzimati da bude više ulaganja naših ljudi iz rasejanja?
Nastavićemo da pravovremeno i istinito obaveštavamo naše ljude u rasejanju o mogućnostima ulaganja i privređivanja u Srbiji. Svaki pojedinačni investitor nam je važan i svakome ćemo se neposredno obraćati s namerom da što brže ostvaruju svoje ideje i projekte. Od svih u državnoj administraciji očekujemo brže reformisanje našeg ekonomskog sistema koji što pre mora ličiti na one iz razvijenog sveta da bismo postali investiciono atraktivna lokacija, a procenjujem i da će ekonomska diplomatija usmerena na sve potencijalne ulagače veoma brzo postati jedan od ključnih elemenata naše državne politike.
