Zašto RTS ima loš signal na SATTV
Malo bombe, malo sirotinja
Telefoni RTS-a na petom spratu, gde se nalazi redakcija satelitskog programa, zvonili su juče neprestano. Navijači Partizana iz dijaspore raspitivali su se da li će RTS SATTV prenositi utakmicu između kluba iz Srbije i Artmedije koja je sinoć odigrana u Bratislavi.
– Naši u dijaspori najviše se ljute kad ne mogu da odgledaju neki sportski događaj, ali šta ćemo kad moramo da poštujemo ugovore o emitovanju utakmica. Tako je bilo i sa sinoćnom utakmicom koju nismo smeli da prenosimo preko satelita – objašnjava Vesna Nešović, urednica satelitskog TV programa RTS-a.
Ljutnju i bes naši u dijaspori posebno su ispoljili prilikom finalne utakmice u vaterpolu, kad je SCG postala prvak sveta. Iako je RTS prenosio tu utakmicu u inostranstvu, neki nisu imali ton, neki sliku, a pojedini nisu imali ni jedno ni drugo.
– Priča o RTS-u i njegovom emitovanju programa je velika i tužna – priznaje Radiša Petrović, tehnički direktor RTS-a.
Po njegovim rečima, bombardovanje iz 1999. je ostavilo pustoš u tehničkoj opremljenosti ove televizije, koju trpe i danas.
– Tada nam je uništena kompletna zemaljska satelitska stanica u Krnjači. Da bismo nju ponovo postavili, potrebno nam je od 200.000 do 250.000 evra, tada bi signal sigurno bio mnogo bolji, ali mi taj novac nemamo – tvrdi Petrović.
On kaže da i posle šest godina RTS radi sa istim tehničkim uređajima, koji su prevaziđeni.
– Još tokom NATO bombardovanja imali smo zabranu da prenosimo program preko Jutela. Onda smo išli preko izraelskog satelita, ali smo i tamo dobili zabranu. Posle bombardovanja, do decembra 2000. naš program se besplatno prenosio preko ruskog satelita, da bi nam i tamo pala zabrana emitovanja. Od 13. januara 2001. program smo emitovali preko grčkog provajdera na „Hot birdu 3“, a onda su nam Grci pre mesec dana jednostavno prekinuli program jer su i sami pustili satelit „Helas“. Istog dana našli smo novog provajdera u Francuskoj i sad smo na „Hot birdu 6“. U svim tim pomeranjima i zbog naše želje da što pre uspostavimo program, dešavalo se da ne podesimo sve parametre kako treba. Posle mesec dana emitovanje je stabilno, a svi problemi su rešeni u okviru naših skromnih tehničkih mogućnosti – navodi Petrović.
On potvrđuje da je protok njihovog digitalnog signala dva a ne tri megabita, koliko stoji na sajtu RTS-a, kao i da se deo opsega ne koristi upravo zbog zastarele tehnike. Za emitovanje programa preko satelita RTS plaća pola miliona evra, a uskoro će deo novca izdvajati država.
U RTS-u kažu da za sada jedino sa švedskim najjačim kabl-operaterom imaju ugovor o preuzimanju njihovog programa sa satelita. U ostalim evropskim zemljama njihov program koji nije skremblovan kabl-operateri uzimaju ilegalno.
Primedbe naših u dijaspori išle su i dotle da se na SATTV RTS emisije prekidaju na polovini, a onda puštaju neke prethodne, da deset minuta pre početka „Dnevnika“ stoji samo sat.
– Mi miksujemo emisije sa Prvog, Drugog i Trećeg kanala. Naš program se menja dnevno. Imamo situaciju da na našem kanalu ide neka emisija, a u isto vreme se na nekom drugom kanalu daje još zanimljivija emisija. Kad se završi prva, puštamo od polovine drugu emisiju jer smatramo da bi našima u inostranstvu bilo zanimljivo da i to otprate – kaže Vesna Nešović, tvrdeći da nije tačno da im sat pred „Dnevnik“ stoji po deset minuta.
