18. avgusta 1944. godine 40 svršenih maturanata VI muške gimnazije, dan po položenom ispitu zrelosti, krenulo je put sela Brajići, podno Ravne Gore, u vojno-diplomatsku školu. četrdeset novomladenaca, ponetih nacionalnim žarom kojim ih je vaspitalo slobodarsko srce svog naroda, pošli su da svoju mladost prinesu na oltar otadžbine. Prošavši Golgotu Jugoslovenske Kraljevske vojske, od njih 40, vratio se samo jedan! Da bude svedok! Da ostavi priču za nove mladence. Uz pomoć vere u Gospoda Isusa Hristosa, ispričaću njegovu priču.
Pred nama su godine, decenije, ili vekovi razrešenja. Ne znam. To samo Hristos zna. Ali, Satanail predoseća: zna stara zmija šta joj se sprema! Veliki Manipulator je u nevolji. Zna da mora na one koji se osenjuju časnim Krstom! Zna da mora na one koje Hristos neprestano iskušava, ne bi li ih spremio za svoj dolazak.
Samo što je pregrmeo petovekovno ropstvo i iskušenja za veru Hristovu, srpskom rodu je došao XX vek. Makenzen, Poćorek, Hitler, čerčil, Staljin, Broz i njihovi dželati, stavili su se u službu Velikog Manipulatora. Zapadnjački interesi i komunistička jeres, kao Luciferove sluge, uhvatili su u svoje čeljusti srpsku mladost na žrtvu Antihristu.
Kosovo i Metohija, Hristovo gnezdo, iz koga se večno rađa duh Spasenja, predato je antihristu i nekrstu, da bude kazna zavađenoj braći. A srpska braća se podeliše, okrvaviše ruke i Aveljovska krv zavapi iz neopojanih grobova, Kaini zaboraviše na zlodelo i ne videvši ga, njime se ponosiše i uznosiše.
Počeo je XXI vek, preispituju se ljudi, događaji i vremena. Potomci srpske, Aveljevske krvi, prozvaše potomke srpske Kainove krvi i upitaše: jesmo li mi, zaista, zločinačko seme, izdajnička sorta i neprijateljski šljam? Imamo li mi, unuci zaklane braće, pravo da čujemo priču svojih dedova? Imamo li pravo da popričamo sa njihovim uspomenama, da čujemo njihovu istinu, njihove ideale i njihove zablude? Zar oni, koji su prvi u Evropi digli pušku na Hitlera, nemaju pravo na ispovest svojim potomcima?
Ovaj roman nije moja životna priča. Samo ispunjavam obavezu da upokojenom roditelju omogućim pravo na reč, pravo da ga saslušaju unuci, da čuju čiji su i od kakvih predaka su stvoreni. Mnoga pitanja čekaju svoje odgovore. Ovaj roman, kao Ravnogorsko-Kosmetska ispovest, treba da pomogne srpskom rodu da odgovori izazovima vremena koje ga vuče napred širom zatvorenih očiju! Život mog roditelja, njegova Ravnogorska Golgota, sa Kosmetskim razapinjanjem na Krst, koje je odživeo, neka bude slika života Hrišćanina i iskušenika, koji je ostao veran svom rodu, svojoj duhovnoj, Kosmetskoj vertikali i svojoj pradedovskoj veri u Boga Hristosa!
Zahvalan sam Bogu što mi je dao snage da zapišem ovu priču, da bi ostala za potomke, kojima ćemo i moj roditelj i ja ostaviti raširene čeljusti Velikog Manipulatora, spremnog da otme njihove duše, krštenjem zavetovane Hristosu. Ni moj roditelj, ni ja, nemadosmo snage za borbu protiv stare zmije, ali, ostavljamo priču da bude duhovna hrana, telesni hleb i životna odbrana pred poslednjim vremenima.
Moje rodno Kosovo i Metohija su pod okupacijom. Moja krštavana crkva je paljena. Dedin grob srušen i zarastao u korov. Hristovom istinom ostavljam nadu i veru potomcima da Veliki Manipulator neće pobediti; biće svezan i bačen, bačen u večitu tamu. A dotle, samo mir i spokoj savetujem, jer i ja, kao i moj upokojeni roditelj, živim U otadžbini, bez otadžbine!
Zoran D. Milojević
Beograd, 1993. godine
Mladost je pala.
Druga se podigla i,
ne da se, hoće bolje i više.
Treća se rodila. Raste.
Svome ocu – autor
