Trenutak transakcije u uslovima krize u evrozoni možda nije bio pravi, ali je pitanje da li je vlada mogla da čeka. Dobro je da država dobija dugoročne izvore finansiranja likvidnosti budžeta. Pored toga zaista je bolje zadužiti se u inostranstvu i time napraviti priliv novca u zemlju gladnu kapitala
Tražnja za dolarskim obveznicama Srbije krajem septembra 2011. bila je duplo veća od ponude. I pored nepovoljnih dešavanja na svetskim finansijskim tržištima (velika nestabilnost kamatnih stopa i kurseva na svetskom tržištu izazvana je krizom u evrozoni i SAD-u), pokazalo se da postoje finansijski investitori koji smatraju da nema velikog rizika da će Srbija bankrotirati i tako izgubiti svoje pare. U stvari, ciframa se on može izraziti prinos koji su tražili na desetogodišnje bondove koje je izdala naša zemlja od 7,25 odsto. Naravno, visoka kamata odraz je niskog kreditnog rejtinga zemlje. Malo je zemalja u svetu koje se zadužuju po tako visokim kamatama, ali je razlog za to jednostavan. Naime, kamata nešto viša od ove pokazala bi da se radi o spekulativnoj investiciji, a ipak investicije u državne papire to nisu. Države koje procene da investitori nemaju poverenje u njih i ne emituju obveznice, jer bi, na primer, državne hartije Zimbabvea morale da nose kamatu od najmanje 50 odsto da bi neko ipak rizikovao.
Trenutak transakcije u uslovima krize u evrozoni možda nije bio pravi, ali je pitanje da li je vlada mogla da čeka. Dobro je da država dobija dugoročne izvore finansiranja likvidnosti budžeta. Pored toga zaista je bolje zadužiti se u inostranstvu i time napraviti priliv novca u zemlju gladnu kapitala, nego prodajom trezorskih zapisa na srpskom tržištu umanjivati kreditini potencijal domaćih banaka. Posebno zato što je i kamata duplo niža, trezorski zapisi idu po 13-14 odsto.
Zašto se Srbija zadužila baš u dolarima, a ne u evrima ili dinarima? Kada su u pitanju dinari na domaćem tržištu postoji relativno malo državnih obveznica, a one koje i postoje po pravilu su izdane uz valutnu klauzulu, kamatna stopa na obveznice stare devizne štednje iznosi oko 5 odsto, dok se obaveze po osnovu duga Londonskom klubu na Luksemburškoj berzi avgusta 2011. nosile prinos od 6,75 odsto. U Srbiji praktično nema i dugoročnih kredita u dinarima. Kao indikator koliko bi mogle iznositi kamate na dinarske obveznice može poslužiti nivo dugoročnih dinarskih aktivnih kamatnih stopa (čak 14,2 odsto), ili prinos na trogodišnje trezorske zapise. Krajem septembra 2011. kamata na dvoipogodišnje trezorske zapise iznosila je visokih 14,9 odsto.
Srbija se odlučila da se zaduži u američkoj valuti jer je na dolarskom tržištu najviše investitora sklonih riziku. Time je dakle smanjena mogućnost neuspeha akcije Vlade Srbije. Svetski investitori, koji uglavnom poseduju dolarske aktive, smatraju da su zemlje u razvoju dobro mesto za preusmeravanje likvidnosti. Kada je u pitanju kretanja kursa američkog dolara, iako bi se na osnovu teorije kamatnih pariteta moglo zaključiti da bi dolar trebalo da jača, većina projekcija ukazuje da bi evro trebalo da apresira, što bi dug Srbije učinilo manjim u moneti evrozone, u kojoj naša zemlja i ostvaruje gro deviznih priliva.
SAD se trenutno zadužuje po kamati od blizu 1,9 odsto, i razlika u kamati od 5,4 odsto cena je rizika zemlje. Obveznice su denominovane u dolarima zbog toga što je na tržištu kapitala veća likvidnost investitora u dolarima nego u evrima, a oni su pored toga i skloniji riziku.
BDP trebalo bi da se povećava za 7,25 odsto godišnje u dolarima, ili pak oko 5 odsto realno, pa da finansiranje javnog duga po toj kamatnoj stopi bude održivo. Budući da je stagnacija u narednim godinama u evrozoni dosta izvesna, biće teško postići takvu stopu rasta, što znači da će udeo uzetog duga u BDP-u rasti, osim ako dolar ne oslabi prema evru, što istina nije nemoguće.
Srbija se odlučila da se zaduži u američkoj valuti jer je na dolarskom tržištu najviše investitora sklonih riziku. Time je dakle smanjena mogućnost neuspeha akcije Vlade Srbije. Svetski investitori, koji uglavnom poseduju dolarske aktive, smatraju da su zemlje u razvoju dobro mesto za preusmeravanje likvidnosti
Koliko se zaista skupo Srbija zadužila može biti vidljivo iz primera našeg susjeda. Hrvatska je na kraju juna 2011. emitovala državne evroobveznice. Emisija je iznosila 750 miliona evra, dospeće je 2018, a godišnji prinos bio je 5,9 odsto. To je za oko 1,4 odsto manje od zahtevanog prinosa na srpske obveznice, ali radi se manjoj ročnosti i drugoj valuti. Prinos na prethodno izdanje evroobveznica 2009. iznosio je 6,5 odsto. Nakon toga Hrvatska je izdala domaće kunske petogodišnje obveznice protivvrednosti oko 200 miliona evra, a kamata, odnosno prinos je iznosio samo 5,75 odsto godišnje, dok bi u dinarima verovatno bio potreban tri puta veći, kao i jedanaestogodišnje obveznice uz valutnu klauzulu u iznosu od 600 miliona evra (kamatna stopa bila je 6,5 odsto).
Zemlje u evrozoni koje zajme po kamati sličnoj srpskoj, ili po nešto nižoj, imaju problema s održivošću javnog duga. Grčka plaća prinos od čak 22 odsto, a Portugal od 12 odsto. Italija i Španija se još uvek, istina zahvaljujući intervencijama Evropske centralne banke, zadužuju jeftinije nego Srbija.
