Poslednjih nedelja se u medijima pojavio i Izveštaj o radu Agencije za osiguranje depozita (nekadašnja Agencija za sanaciju i likvidaciju banaka) za 2007. godinu u kojem se vidi da su četiri banke u trenutku kada su gurnute u stečaj imale potraživanja daleko veća od dugova. U dokumentu se navodi da je ukupan dug iznosio preko 1,7 milijardi evra, a ukupno potraživanje sve četiri banke, i priznatog i onoga koje je osporeno pred sudom, iznosi čak 6,72 milijarde evra.
U međuvremenu, ogromna imovina banaka se prodaje i izdaje u zakup, pa je tako, prema izveštaju, samo tokom 2006. i 2007. godine prodato 135 nekretnina ovih banaka, ukupne površine 79.500 kvadratnih metara za 1,9 milijardi dinara (23,8 miliona evra), pa ispada da je jedan kvadrat koštao samo 300 evra. Ostalo je da se proda još 48.138 kvadrata poslovnog prostora čija se vrednost procenjuje na 66,5 miliona evra (prosečno 1.382 evra po kvadratu).
U privredu, umesto strancima
Bivša predsednica Beogradske banke Borka Vučić ističe da bi u vremenu svetske ekonomske krize država mogla upravo ta sredstva da iskoristi za podsticanje domaće privrede.
– Srbiji trebaju razvojne banke kakve smo imali do nasilničke likvidacije četiri najveće državne banke. Zato nad ovim bankama mora najhitnije da se okonča višegodišnji stečaj, a onda da se integrišu u jednu jaku razvojnu banku. Jer ove banke imaju znatan kapital, koji sada nije u funkciji već se godinama unazad oročava kod inostranih banaka, a mogao bi da bude plasiran u obrtna sredstva i projekte u cilju povećanja proizvodnje, a to znači i zaposlenosti – kaže Borka Vučić.
Osim toga, prodavana je i pokretna imovina banaka, akcije, izdaje se u zakup ogromna kvadratura, a sav novac se sliva u stečajnu masu iz koje se namiruju poverioci. Pre dve godine, aktuelni premijer Srbije Mirko Cvetković, tada u svojstvu ministra finansija, odgovarajući na poslaničko pitanje Borke Vučić obelodanio je da se od stečaja domaćih banaka nakupilo 178 milijardi dinara (2,23 milijarde evra). Taj novac se uglavnom drži na računima u Rajfajzen, Hipo, Sosijete ženeral i EFG banci.
Javnosti nisu poznati uslovi pod kojima su ta sredstva deponovana na računima stranih banaka u Srbiji i kako se njima rukovodi. Prema nepotvrđenim informacijama, spekuliše se da država ta sredstva koristi za održavanje socijalnog mira u državi i da po potrebi tim parama popunjava tekuće rupe u budžetu, što bi bio dovoljan razlog da se okončanje stečajnog postupka što više prolongira.
