TAKO KAŽU DRUGI
Zašto se u nekim službenim krugovima na Zapadu pre šest ili sedam godina nije tako otvoreno govorilo o nezavisnosti Kosmeta kao danas?
Govoreći za Bi-Bi-Si u oktobru 1999. godine, visoki predstavnik EU za spoljnu i odbrambenu politiku Havijer Solana je na pitanje novinara „da li Zapad potajno smatra da bi bilo jednostavnije rešenje da Kosovo postane albanska republika”, doslovno odgovorio: „Mislim da to ne bi bilo dobro rešenje. Mislim da moramo da nastavimo da se borimo za Kosovo kao mesto gde ljudi mogu da žive zajedno…”
U uvodniku londonskog „Tajmsa” od 8. februara 2001. godine pod naslovom „Opet Kosovo” piše i ovo: „Sve dok je Milošević bio na vlasti, NATO je mogao da odloži svaku novu rezoluciju UN, ostao bi obavezan da brani albansku većinu na Kosovu i ne bi učinio gotovo ništa da zaustavi stalno zalaganje za nezavisnost Kosova”.
Agencija AFP je 21. januara 2000. godine javila iz Prištine da je komandant Kfora, nemački general Klaus Rajnhart rekao rukovodstvu Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK), koji se tih dana „presvlačio” iz uniformi OVK u uniforme KZK i ovo: „Znam da je ovo za neke od vas težak dan. Bili ste pripadnici jedne vojne organizacije koja se izborila za slobodu vašeg naroda. Ako se osvrnete unazad, nikada nije postojala armija koja se borila za slobodu, a potom transformisala u civilnu organizaciju koja obnavlja zemlju”.
Zašto se, dakle, u nekim službenim krugovima na Zapadu pre šest ili sedam godina nije tako otvoreno govorilo o nezavisnosti Kosmeta kao danas? Boji li se NATO napada albanskih ekstremista, a ne boji se napada srpskih? Da li je Beogradu zaista rečeno „da su Albanci spremni da umru za Kosovo, a Srbi nisu”?
Pregovori u Beču, po svemu sudeći, neće uspeti jer se tamo i ne pregovara o statusu Kosmeta, već samo o statusu Srba na Kosmetu. Naime, neko je Albancima na Kosmetu još mnogo ranije tajno obećao neku vrstu nezavisnosti i sada se pokušava da i Srbija pristane na tu opciju. Svestan toga, službeni Beograd će svoje argumente usmeriti na Kontakt grupu, jer ona odlučuje na principu konsenzusa. Ako ga ne bude, problem Kosmeta neće se ni naći na Savetu bezbednosti UN, jer SAD neće rizikovati eventualni ruski veto. Ako, dakle, nezavisnost Kosmeta ne prođe u Savetu bezbednosti, onda za Kosmet nema ni članstva u MMF, a bez kredita nema ni nezavisne kosmetske budućnosti.
Beograd se nada „da UN neće učestvovati u komadanju jedne njene članice”. Šta kaže međunarodno pravo po tom pitanju?
UN prave razliku između dve vrste rezolucija SB. Onih donesenih na osnovu poglavlja 6, koje se bavi mirnodopskim sporovima, i koje Savet bezbednosti ovlašćuje za davanje neobavezujućih preporuka. Rezolucije predviđene poglavljem 7 daju Savetu bezbednosti široka ovlašćenja za preduzimanje akcija, uključujući i ratne akcije, radi otklanjanja „pretnje miru”, kršenja mira ili čina agresije. Ovakve rezolucije obavezujuće su za sve članice UN. Rezoluciju 1244 o Kosmetu na predlog Kontakt grupe može da izmeni samo Savet bezbednosti UN.
Tri od ukupno sedam principa Povelje UN odnose se na suverenitet država. Agresijom NATO na Jugoslaviju 1999. prekršena je tradicija državnog suvereniteta i vestfalski je model odbačen od strane SAD. Naravno, samo u slučaju vojnički slabih zemalja. Pouka je da ako ne želite da prihvatite komadanje svoje teritorije morate da imate jaku vojsku.
„Nezakonito, ali legitimno”, bilo je objašnjenje kojim se u nekim krugovima na Zapadu opravdavala agresija na Jugoslaviju 1999. godine.
„Naravno da bi nezavisnost Kosova bila nezakonita, ali to je bio i rat iz 1999. i pogledajte kako se sve dobro završilo”, izjavio je u januaru 2005. godine predsednik Međunarodne krizne grupe Garet Evans.
U intervjuu za „Glas Amerike” 2. februara 2006. godine Ted Karpenter, iz instituta Kejto iz Vašingtona rekao je i ovo: „Ne verujem da će se standardi na Kosovu ikada ispuniti. To su prazna obećanja da bi se umirila savest zapadnih političara. Kosovski Albanci već su sproveli etničko čišćenje, iz pokrajine je proterano više od 240.000 Srba, i ne verujem da će preostali Srbi ostati na Kosovu duže od par godina, ako ta pokrajina dobije nezavisnost”.
Britanski novinar Tim Džuda je u razgovoru za Bi-Bi-Si 28. decembra 2005. rekao da „zapadne diplomate ne strahuju od nekih nemira u regionu ukoliko Kosovo dobije nezavisnost. Možda bi bilo nešto komešanja u Republici Srpskoj, ali zapadne diplomate ne očekuju ništa dramatično. Uostalom, NATO je bombardovao Jugoslaviju 78 dana i za to vreme u Republici Srpskoj se ništa nije dogodilo. Zašto bi u slučaju Kosova bilo drugačije”?
Miroslav Lazanski
