Državne mere uvedene zbog kovida, koje su donedavno bile na snazi u Melburnu, imale su razoran uticaj na prihode i radna mesta u ugostiteljskom i rekreacionom sektoru u glavnom gradu Viktorije.
Prognoze ekonomista već nakon nedelju dana od uvođenja poslednjeg lokdauna u Melburnu, upozoravale su na štetne posledice zaključavanja. Tadašnje procene su govorile da će direktni troškovi sedmodnevnih mera u Viktoriji koštati oko 1,3 milijarde dolara.
Poslednje brojke Australijskog biroa za statistiku (ABS) pokazuju da su tokom poslednje nedelje maja i prve nedelje juna broj slobodnih radnih mesta u Australiji opao za nepunih jedan odsto, s tim da je u Viktoriji taj pad iznosio 2,1 odsto.
Praktično, 130.000 ljudi je barem provremeno ostalo bez posla.
Pritom treba imati u vidu i sezonski faktor, naime zima je vreme kada sporije rastu slobodna radna mesta, poljoprivredni poslovi posebno opadaju u tom periodu, kao i mnogi poslovi u ugostiteljstvu, čiji je broj još ranije opao.
U poređenju s prošlom godinom, situacija s radnim mestima je bolja. Naime, broj radnih mesta na platnom spisku je oko 2,3 odsto iznad nivoa kada je u martu prošle godine izbila pandemija i za 6,7 odsto više od početka juna prošle godine.
Međutim, restriktivne mere su apsolutno srušile ugostiteljski i rekreativni sektor u Viktoriji.
Na primer, u Novom Južnom Velsu, radna mesta u industriji smeštaja i prehrambenih usluga pala su za samo 0,4 odsto između nedelje koja se završila 22. maja i kraja prve nedelje u junu, dok su u istom periodu ovi poslovi u Viktoriji pali za 10,2 odsto.
Industrija umetnosti i rekreacije takođe je zabeležila masovni pad radnih mesta u Viktoriji u odnosu na ostatak zemlje. Ovo su inače, industrije s visokim nivoom povremenih radnika i radnika sa skraćenim radnim vremenom. U Viktoriji je čak pola miliona ljudi radi na povremenim poslovima sa malo sigurnosti očuvanja radnog mesta tokom pandemije.
Međutim, postoji još jedan sektor koji je još gore pogođen od ugostiteljskog, a to je avio-saobraćaj. Od početka kovida, avio industrija je izgubila trećinu radnih mesta i novonastale situacije, prvo sa Melburnom, a sada sa Sidnejom sigurno neće pomoći da se situacija stabilizuje.
S druge strane, javni sektor još uvek igra glavnu ulogu u održavanju ukupnog broja zaposlenih stabilnim. To je najveći sektor koji je zabeležio snažan rast zaposlenosti tokom protekle godine porast od 16 odsto od početka pandemije.
Broj zaposlenih u državoj upravi čini skoro pet odsto ukupnog broja radnih mesta, što je skoro dvostruko više od broja zaposlenih u građevinarstvu. Ovim se broj radnih mesta zadržava na istom nivou, ali je to posledica masovnog rasta radova u javnom sektoru i davanja državnih subvencija za izgradnju kuća.
Drugim rečima, javni sektor i dalje podstiče ekonomski oporavak države.
Vlada pomaže izgradnju
Na broj zaposlenih u građevinskoj industriji uticala je svojim odlukama i Savezna vlada. Naime, sada postoji otprilike isti broj poslova u građevinarstvu kao i pre pandemije, s tim da je vrsta poslova znatno drugačija. Od pandemije broj radnih mesta u izgradnji velikih inženjerskih projekata opao je za 11 odsto, ali je porastao broj zaposlenih u stambenoj izgradnji za šest odsto.
Vlada se fokusirala na podršku domaćinstvima, kako bi podstakla građevinske radove, umesto da se u vreme recesije odlučila za brze projekte javne infrastrukture.
Чланак Zatvaranje odnelo milijarde dolara се појављује прво на Vesti online.
