Posle devet meseci sudenja i svedocenja više od stotinu osoba, u Haškom tribunalu je završen dokazni postupak protiv Slobodana Miloševica po optužnici za Kosovo i Metohiju.
Sudenje je od prvog minuta izazvalo nevidenu medijsku pažnju i kao takvo omogucilo je milionskom auditorijumu da neposredno posmatra pravnu borbu Tužilaštva i Miloševica. Kada je britanski sudija Ricard Mej 12. februara lupio cekicem o sto i time zapoceo ovaj maratonski proces, ceo svet je bio uveren da ce istina o ratu i zlocinima na teritoriji bivše SFRJ konacno da dobije pravu, istinitu dimenziju. Ta ocekivanja, medutim, nisu ispunjena.
Beogradski advokat Slobodan Šoškic, koji je sa više nego velikim interesovanjem pratio tok procesa, tvrdi da Tužilaštvo nije bilo toliko ubedljivo koliko bi trebalo da bi neko bio osuden za ratni zlocin.
Totalni debakl
– Sudenje Miloševicu predstavlja totalni debakl za inspiratore ovog, nazovi, sudskog procesa. Desilo se upravo ono što smo svi mi koji smo njegovi saradnici znali. Postalo je ocigledno da ne postoji nikakva krivica, kao i da je citavom svetu sada jasna krivica NATO i njegove pešadije OVK za zlocine koji su pocinjeni na Kosovu i Metohiji – kaže Uroš Šuvakovic, jedan od najbližih Miloševicevih saradnika.
– Tužilaštvo je nesumnjivo dokazalo da je na teritoriji Kosova i Metohije bilo zlocina, ali nije moglo da dovede u vezu bivšeg jugoslovenskog predsednika sa njima. Najveci problem na koji je Tužilaštvo naišlo odnosilo se na pouzdanost svedoka. Pred Vece Ricarda Meja nastupalo se sa krajnje neubedljivim dokazima i svedocima. U pocetku procesa Miloševic je bio više nego ubedljiv u odnosu na drugu stranu, ali vremenom je poceo da se suocava sa mnogo konkretnijim i jacim svedocima – kaže Šoškic.
On podseca da je u nekoliko navrata Miloševic svedoke Tužilaštva „preokrenuo“ u svoje. Prvi takav primer bilo je, po njemu, svedocenje zašticenog svedoka „K6“ koji je potvrdio Miloševicevu tezu da je OVK htela da ubije Ibrahima Rugovu i da je ovog kosovskog politicara tokom NATO agresije cuvala srpska policija.
– Iznenadujuce je bilo da je zašticeni svedok Tužilaštva „K6“ u svom iskazu potvrdio deo odbrane, koji se odnosi na pretnje i opasnosti kojima je bio izložen Ibrahim Rugova.Svedok „K6“ potvrdio jednu od osnovnih teza Miloševiceve odbrane koja se zasniva na tome da OVK nije bila gerila, vec teroristicka organizacija – istice Šoškic.
Ciji su svedoci
Milenko Radic, advokat i direktor Fonda za razvoj demokratije, smatra da je tokom sudenja Tužilaštvo imalo najviše problema sa svedocima, a narocito sa onima koji su bili zašticeni.
– Cini se da zašticeni svedoci sve više stvaraju probleme Tužilaštvu. „K6“ je, može se reci, rekao nešto što potvrduje Miloševicevu tezu, ali je mnogo gora situacija bila sa „K12“. Taj svedok je raskrinkao nacin rada Tužilaštva, koje ucenama i pretnjama pokušava da dode do potvrde za svoje navode u optužnici – dodaje Radic uz napomenu da je ovaj svedok odbio da svedoci pred Tribunalom zbog cega sada ocekuje kaznu za nepoštovanje Suda.
Presuda vec napisana?!
– Slobodan Miloševic jednostavno mora da bude proglašen krivim, bez obzira na argumente. Zar mislite da bi taj svet izblamirao i da Miloševica oslobodi, a da NATO proglasi krivim. Za 100 godina, u nekoj od enciklopedija, bice zapisano da je Miloševic glavni krivac za rat na teritoriji bivše SFRJ, da je osuden za ratne zlocine, ali da kazna nije postala pravosnažna, jer je bivši predsednik u meduvremenu preminuo u pritvoru – prica Milenko Radic.
Jedno od kljucnih svedocenja tokom procesa, izneo je Pedi Ešdaun. Ovaj iskusni britanski politicar prvi je javno i bez ustezanja rekao da je OVK bila teroristicka organizacija. U svom iskazu, Ešdaun je rekao da je država imala pravo da se brani od terorizma, ali da je koristila „prekomernu silu i da tom prilikom nije štedela civile“.
Prema tumacenju beogradske pravne struke, ovo svedocenje je, medutim, premalo da bi Miloševic bio osuden za ratne zlocine. – Ovo, ali i masa drugih svedocenja, kada je konkretno rec o dogadajima na Kosovu, uglavnom se svodilo na price o necemu što su ljudi culi, a retko videli. Tužilaštvo je zbog toga, u nekoliko navrata, dobilo žuti karton od Sudskog veca. Svedocenja iz druge ruke, ipak, nisu dopustiva za ovako važno sudenje – napominje Šoškic.
Tim advokata koji radi na Miloševicevoj odbrani, pre svega olicen u Zdenku Tomanovicu i Dragoslavu Ognjanovicu, tokom celog toka sudenja uporno isticu upravo „prebeg svedoka“ sa tužioceve strane na odbranu. – Nemali broj puta svedocenje svedoka optužnice pretvoreno je u svedocenje odbrane. Takav je primer bio i sa Radetom Markovicem od cijeg je svedocenja Tužilaštvo mnogo ocekivalo. Tužilaštvo nije iznelo nijedan konkretan dokaz i sa pravom ocekujemo oslobadajucu presudu za Miloševica – kaže Tomanovic.
Jasna komandna linija
Novinarka LJiljana Smajlovic, medutim, istice da je optužnica za Kosovo srocena tako da je Miloševic de facto i de jure bio glavni u toj komandnoj liniji i da ako se dokaže da je bilo zlocina, može se proglasiti krivim na osnovu takvog stava. – Pošto je dokazano da je bilo zlocina, ubistva civila, proterivanja, na osnovu optužnice koja je ovakva kakva je, Vece može da Miloševica proglasi krivim – naglašava Smajlovic.
Ona dodaje da bi Tužilaštvo, ipak, moralo da prikaže dokaze o neposrednoj odgovornosti, jer u drugom slucaju presuda kojom bi Miloševic bio proglašen krivim bila „nedovoljno ubedljiva“.
– Dokazni materijal protiv Miloševica, do sada predocen Haškom tribunalu, dovoljan je za konacnu presudu bivšem jugoslovenskom predsedniku – kaže povodom završetka prve deonice sudenja po „kosovskoj optužnici“ Mihail-Miša Vladimirov, jedan od trojice prijatelja suda.
Tek trecina postupka
Drugi prijatelj suda Branislav Tapuškovic izjavio je da izjava Vladimirova nije prihvatljiva i da je protivna pravilima Tribunala. – Ja odmah mogu da vam kažem da sam to cuo samo od novinara. To je navodno objavljeno u nekom tekstu u holandskim novinama i ja prosto ne mogu da verujem da bilo ko od nas, ko ucestvuje u tom postupku, može u ovoj fazi postupka da daje bilo kakve prognoze ili ocene. Mislim da to cak nije ni dopusteno u duhu pravila Tribunala – rekao je Tapuškovic.
Prema njegovoj oceni, Miloševic bi u ovom trenutku, kada bi se proces vodio samo po pitanju Kosova, sasvim sigurno bio osuden, jer je u haškoj sudnici tokom proteklih meseci vrlo jasno definisana povezanost jugoslovenske vojske i policije, zlocina u ovoj pokrajini i tadašnjeg predsednika SRJ. Vladimirov istice da sudijama kao svedok nije potreban niko više iz direktnog okruženja Slobodana Miloševica.
– Oni, naime, imaju dovoljno korisnog materijala da dokažu da je optuženi svojevremeno znao za ubistva, bio u poziciji da ih spreci, ali to nije hteo da ucini. U najmanje polovini slucajeva to je i dokazano – istice Vladimirov.
Prijatelj suda smatra da, iako je Miloševic u pojedinim slucajevima uspeo pobije sve tvrdnje svedoka optužbe, ipak deluje nespretno i bespomocno.
– Doneo je od samog pocetka vrlo pogrešnu i nerazumnu odluku da odbije pomoc advokata zbog nepriznavanja Tribunala. To bi na kraju moglo da mu se razbije o glavu, jer je bilo mnogo korisnije za njegovu odbranu, ali i za narušeno zdravstveno stanje, da je ucinio suprotno – uverava Vladimirov.
Kada je rec o mogucoj presudi, Radic smatra da ce nju okarakterisati kompromis.
– Svi znaju da Miloševic ima godine i da živ nece izaci iz zatvora. NJemu nije potrebna doživotna robija. Dobice neku vremensku kaznu koja nikada nece biti pravosnažna zbog žalbenog postupka – istice Radic.
