Upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Borovo Branko Perišić kaže da je specifičnost 2018. godine neravnomerna raspodela padavina što je značajno ugrozilo žetvu pšenice te prinos smanjilo za 20 odsto u odnosu na prošlu godinu.
– Kada uzmemo da je prosek padavina na godišnjem nivou od 750 do 850 mililitara po kvadratnom metru, a samo u junu palo je 400 mililitara dobro da je žetva obavljena. Veći proizvođači imali su problema sa skidanjem ovogodišnjeg roda pšenice, ječma i uljane repice. Kod naših kooperanata i u vlastitoj proizvodnji ostvareni su prinosi u proseku od 7 do 7,5 tona, što je s obzirom na situaciju dobar rezultat- priča upravnik Poljoprivredne zadruge „Brestove Međe“ Branko Perišić.
Kiša „isprala“ kvalitet pšenice
Otkupna cena pšenice gotovo je identična prošlogodišnjoj, kreće se od 0,95 kuna za četvrtu do 1,10 kuna po kilogramu za prvu klasu pšenice, što za poljoprivrednike, zbog smanjenog prinosa i kvaliteta znači lošu godinu.
– Jako je upitan kvalitet pšenice, pogotovo treće i četvrte klase koje su zbog ovih kiša jako lošeg kvaliteta, pojavilo se proklijalih zrna. To će dodatno smanjitii cenu. Ova je godina van proseka i po načinu žetve i po vremenu jer u proteklih desetak godina ovo je specifična godina što se tiče proizvodnje pšenice- objašnjava Perišić i dodaje da je nepovoljan raspored padavina u 2018. godini najviše ugrozio prinos pšenice, dok ostale kulture još uvek dobro podnose ovakve vremenske prilike.
– Soji, kukuruzu i suncokretu nije potrebna tolika kiša, ali oni je još uvek podnose jer nisu ušli u završnu fazu sazrevanja, tako da se, ako se vreme malo popravi, očekuju dobri prinosi- dodaje Perišić.
Izumiranje malih domaćinstava i nedostatak finalne proizvodnje uništava sela
„Brestove međe“, sa sedištem u Borovu, trenutno sarađuju sa brojnim kooperantima u petnaestak sela u okolini Vukovara. Zadruga na godišnjem nivou otkupi i servisira oko 30.000 tona robe, istovremeno se bavi uvozom semena iz Srbije i izvozom ratarskih kultura u Bosnu, Italiju i Austriju. Fleksibilnost u poslovanju, tvrdi Perišić, neophodna je kako bi se opstalo na tržištu. Tokom dugogodišnje saradnje sa poljoprivrednicima u našim selima osetno je izumiranje malih domaćinstava. Ovo je uticalo na poljoprivrednu proizvodnju odnosno na promene kultura koje se uzgajaju na slavonskim i baranjskim poljima.
Prema statističkim podacima ova godina je rekordna po setvi uljane repice, a u odnosu na 2017. godinu površine pod uljanom repicom povećane su za 10.000 hektara, ili 23,3 odsto, dok je pod pšenicom 25 odsto više površina nego lani. Podaci zavoda pokazuju da je manje površina pod šećernom repom i to za 30odsto, a razlog tome je manja otkupna cena i loše vremenske prilike.
– Kako dolazi do povećanja gazdinstava i okrupljavanja poseda ljudi uvode profitabilnije kulture pa su se u proteklih desetak godina povećale površine pod suncokretom, uljanom repicom, sojom i šećernom repom što ovde u Borovu nije bio slučaj. Uglavnom su se sejali pšenica, ječam, kukuruz koji su se kao hrana čuvali za stočni fond. Međutim, izumiranjem stočnog fonda nestala su i mala gazdinstva tako da je danas sve dignuto na poslovni nivo. Veći OPG-ovi okreću se industrijskim kulturama koje donose i veće profite – objašnjava Perišić koji smatra da je politika države takva da utiče na trend koji sela polako pretvara u salaše, a ljude primorava na odlazak u inostranstvo.
– Sistem nameće što veću i ozbiljniju proizvodnju, tako da u svakom selu u Slavoniji dolazi do odskakanja pet do deset domaćinstava. Nema finalne proizvodnje niti poluproizvodnje, nema finalizacije poljoprivrednih proizvoda i to je najveći problem sela u Slavoniji. Bukvalno prodajemo osnovnu poljoprivrednu sirovinu, a nekada su tu bili veliki kombinati sa značajnim preradama i doradama koji su gurali veliku količinu gotovih proizvoda. Kroz tajkunizaciju ti sistemi su zatvoreni. Sada bukvalno izvozimo pšenicu za Italiju pa nam se testenine od naše pšenice vraćaju. Naši proizvođači trpe ogromne cene prevoza i u jednom i u drugom smeru. Činjenica je da smo, ne samo u Hrvatskoj već na širem području ove regije, ostavljeni bez proizvodnje koja zapošljava ljude, zadržava ih na selu, na području gde žive vekovima. Sada imamo trend iseljavanja i očekujemo od naših političkih vođa da urede sistem kako bi pokrenuli proizvodnju, inače smo osuđeni na odlazak mladih ljudi- zaključio je Branko Perišić.
The post Završena žetva pšenice appeared first on srbi hr.
