Završne reči na procesu za ubistvo đinđića
U završnoj reči pred Specijalnim sudom u Beogradu on je kazao da nisu rasvetljavane okolnosti ubistva premijera, da su materijalni tragovi namerno uništeni i da poklanja veru svedocima koji su tvrdili da su prilikom atentata čuli tri pucnja. – U ovom postupku mora da se utvrdi istina, makar Zvezdana Jovanovića i Milorada Ulemeka Legiju obesili nasred Terazija – kazao je Vukasović
U završnoj reči doveo je u pitanje sve dokaze optužbe, uviđaj, balistički nalaz domaćih veštaka, dolazak i veštačenje nemačkih stručnjaka Instituta u Vizbadenu, priznajući iskaz Zvezdana Jovanovića i svedoka-saradnika i naveo da je trebalo istražiti aspekt eventualnog doprinosa žrtve krivičnom delu.
– Bliža istorija nas je naučila da je svako ko se suprotstavio svojim vlastodršcima izgubio glavu. Kada je Slobodan Milošević otkazao poslušnost, a bio je prvi čovek SAD, zaglavio je u Hag – kazao je Vukasović.
Istovremeno je ocenio da se u delu javnosti formirao paralelni sud, koji je već doneo osuđujuću presudu optuženima, te da se tako iz krugova moćnika posredno vrši pritisak na sud.
– Sudeće veće je slamka spasa da pravo ostane ono što jeste, da se sudi samo na osnovu nepomućenih dokaza i nadam se da će da smogne snage da se odupre histeriji u javnosti – kazao je Vukasović.
Ocenio je i da takvih dokaza nema.
-Tražim da tužilaštvo ponudi dokaze čiste kao durmitorski potok, na osnovu kojih ne bih ni mogao da branim optuženog, već, eventualno, da molim milost, ukoliko bi se uopšte mogla tražiti ili očekivati. Ako nađete jedan jedini dokaz kojim ćete staviti pušku u ruke Zvezdana Jovanovića, osudite ga – rekao je Vukasović. – Zašto se beži od činjenice da su tragovi krvi uništeni? Uništeni su namerno, s umišljajem, ali ih nisu uništili policajci koji su savesno uzeli uzorke.
Vukasović je rekao da bi nakon svedočenja Dejana Milenkovića, zamenik specijalnog tužioca Jovan Prijić trebalo da pokrene krivični postupak protiv čedomira Jovanovića, Ljubiše Buhe čumeta i funkcionera Srpske radikalne stranke Dragana Todorovića, ali da on to ne sme da uradi.
Ističući da priznanje osumnjičenog pred policijom ne može biti dokaz sam po sebi, Vukasović je kazao da je Jovanovićev iskaz od 7. aprila 2003. sadrži niz nedoslednosti.
– Da li iko zdravog razuma može da poveruje da bi policija koja drži u rukama ubicu premijera propustila da ga pita iz koje puške je pucao, koju je municiju koristio, u koji deo tela je nanišanio? U tom iskazu se samo kaže da Zoran đinđić izlazi iz auta, kreće se prema zgradi, ”nekako čudno je okrenut”. Zar je Jovanović toliko glup da kaže: “Pucam na Zorana đinđića kad se oslanja na vrata”? Inspektori Rodoljub Milović i Mile Novaković trebalo je da ga o svemu tome pitaju – kazao je Vukasović.
Dodao je da se na video-snimku uviđaja na licu mesta ispred službenog ulaza pet u zgradu Vlade Srbije prvo vidi da nema otirača, a da se potom pojavljuje, te da nema odgovara kako se to desilo, ko je i zašto štake premijera odneo na prvi podest na stepenicama. Po njegovim rečima, članovi đinđićevog obezbeđenja, koji su na sudu tvrdili da su čuli tri hica, opisali su da je prvi bio najtiši, a nisu mogli da lociraju pravac odakle je došao.
– Premijer đinđić je na telu imao veliku ranu koja ukazuje da je na njega pucano iz oružja velikog kalibra, što govori da je atentator na puški verovatno imao uređaj balanser koji radi na 360 stepeni, utišava zvuk i balansira zrno i koji gađa s razdaljine od 450 metara. Suština trećeg metka je suština prvog metka, jer su ovde bila dva snajperska gnezda. Prvi nije odavde i dolazi izvan i morao je da se skloni i da se o njemu tako ništa ne sazna. Zorana đinđića ubili su moćnici od preko, oni s kojima je došao u konflikt, oni koji su ga doveli na vlast – kazao je Vukasović.
Ocenio je da na premijera nije pucano iz pravca Gepratove ulice, već sa neke druge strane, eventualno iz Nemanjine ili Birčaninove.
– Ako se kaže da je po izlasku iz kola Veruović dodao štake premijeru i držao njegovu tašnu, gde je ta premijerova tašna? Svedok očevidac Saša Simić kaže da vidi premijera da ide prema otvorenim vratima. Time svaka priča o zatvorenim vratima pada u vodu – rekao je Vukasović.
Advokati Miodrag Rašić i Želimir čabrilo, branioci optuženih Miloša i Aleksandra Simovića, pripadnika “zemunskog klana”, kazali su da nisu izvedeni dokazi za optužbe po kojima su braća Simović umešani u atentat. Advokat Želimir čabrilo predložio je da se ponovo otvori glavni pretres kako bi se, po njegovim rečima, utvrdile činjenice koje su ostale nerazjašnjene.
– Ne znamo kako je puška za koju optužba tvrdi da je iz nje ubijen premijer pronađena, veštačena, kako je utvrđeno da je to ta puška. Nemamo identitet oružja. Imamo nerazjašnjene brojne okolnosti, razliku u dimenzijama rane premijera i Veruovića, dva ili tri hica. Nema naznaka da su ovde optuženi imali motiv za ubistvo premijera – rekao je čabrilo.
On je izneo veći broj činjenica kojima je dokazivao izostanak adekvatnih mera radi obezbeđenja premijera, nakon događaja kod hale “Limes”. Ocenio je da su za to odgovorni nadležni u Ministarstvu policije. Advokat čabrilo je kazao da je sud prihvatio neuporedivo veći broj dokaza optužbe i za njihovo izvođenje dao neuporedivo više vremena , nego dokazima odbrane, te da advokatima nije bilo dozvoljeno da postavljaju pitanja svedocima-saradnicima kojima bi proverili njihove tvrdnje.
– Zameram što u ovom predmetu nekoliko lica imaju status svedoka-saradnika. Pitam u čemu je doprinos i jednog svedoka-saradnika u ovom predmetu. Po mom mišljenju, tužilaštvo je dalo zaštićeni status grupi okrivljenih da bi teretila drugu grupu okrivljenih. Smatram da takva situacija nije bila intencija zakonodavca. Gde je više ljudi, među svedocima ili na optuženičkoj klupi? Mislim da ni jedan od svedoka-saradnika nije izneo ni jednu indiciju dokaza oko ubistva premijera đinđića – kazao je advokat čabrilo.
Na glavni pretres je pristupio i prvookrivljeni Milorad Ulemek Legija. Sudsko veće ga je ranije udaljilo zbog nepoštovanja suda do kraja glavnog pretresa. Međutim, zbog značaja procesa povuklo je svoju odluku i dozvolilo Ulemeku da iznese završnu reč.
Političko ubistvo!
Advokat Božo Prelević smatra indikativnim to što niko posle đinđićevog ubistva nije tražio da se Kosovo i Republika Srpska rešavaju „u paketu“
BEOGRAD – Ubistvo premijera Zorana đinđića bilo je političko ubistvo, smetao je mnogima i na domaćoj i na inostranoj političkoj sceni, ali nalogodavci ovog zločina nisu otkriveni, poručio je tokom iznošenja završne reči Božo Prelević, zastupnik ranjenog šefa đinđićevog obezbeđenja Milana Veruovića. Nakon premijerove smrti nijedan političar u Srbiji nije tražio da se pitanje Republike Srpske i Kosova rešava istovremeno i po istim principima, i za mene je to indikativno – rekao je Prelević.
Prikrivena istina
Veruovićev zastupnik smatra da „sud ovde neće otkriti punu istinu, jer nje nema ni u optužnici“.
– Ovakvom optužnicom prikrivena je puna istina, a to pada na dušu policije, tužilaštva, pa i pojedinih političara. Istraga je rađena selektivno, uz sugestije veoma važnih ličnosti – rekao je Prelević i objasnio da su od samog atentata uništavani mnogobrojni dokazi, mnogi očevici nisu saslušani, a na neke svedoke vršeni su pritisci „i u zgradi suda i van nje“. Nekažnjeni su, dodao je, ostali i ljudi koji su odgovorni za propuste u đinđićevog obezbeđenju.
Strani factor
Prelević je rekao i da su imena nalogodavaca ostala nepoznata i u optužnici i tokom procesa, ali da je ostalo nejasno i ko je to posle premijerovog ubistva trebalo da dođe na vlast.
– Koje su to strukture? Ko su ti ljudi? Da li tužilac to zna, a ne govori, ili ne sme da kaže? – upitao je Prelević, koga interesuje i zbog čega je tokom suđenja bilo zabranjeno pitanje o stranim službama.
– Zašto je nekim stranim državama posle svih smena u pravosuđu jedino važno da sačuvaju tužioca u ovom predmetu – upitao je Prelević.
Veruovićev punomoćnik smatra da na optuženičkoj klupi sede samo neki od krivaca:
– Optuženi su bili oruđe u tuđim rukama, puki izvršioci, a tvrdnjom da je premijer ubijen u sukobu sa „zemunskim klanom“ vulgarizuje se slučaj, kao da se radi o običnom kriminalnom događaju – rekao je Prelević, koji je rekao da će Veruović tražiti odštetu.
Najstrože kazne
Prelević je, kao i advokati Rajko Danilović i Srđa Popović, zastupnici porodice ubijenog premijera Zorana đinđića, zatražio da sud optužene za ovaj atentat osudi na najstrože kazne!
Advokat Danilović u svojoj završnoj reči ocenio je, međutim, da je optužnica dokazana u celini.
– Dokazane su i rasvetljene mnoge činjenice koje se odnose na pripremanje i ubistvo, ali nije rasvetljena pozadina ubistva. Istraga se stidljivo bavila pozadinom ubistva, što dovodi do mnogih pitanja – ko je optužene podržavao, podstrekavao i davao im lažnu nadu da će biti zaštićeni – rekao je Danilović.
Udba kao sudba
Srđa Popović, drugi zastupnik porodice ubijenog premijera, rekao je da je đinđića celog života proganjala Udba i da ga je na kraju i ubila.
– Krivica ovih ljudi koji sede na optuženičkoj klupi je banalna. Kao i uvek, uradili su ono što im je rečeno da urade. Za drugačiju završnu reč možda ću imati priliku na sledećem suđenju za ubistvo premijera đinđića, kada se bude sudilo onima koji su ovo organizovali i naredili – rekao je on.
Popović je ponovio svoje ranije iznete zahteve da se ponovo otvori glavni pretres, na kome bi se kao svedoci saslušali Vojislav Koštunica, Rade Bulatović, Borislav Mikelić, Miroslav Milošević, Dragan Jočić, Gradimir Nalić i Aleksandar Tijanić.
– Atentat na đinđića dogodio se u ambijentu žestoke političke borbe dve političke strasno sukobljene strane sa oprečnim političkim ciljevima i pogledima dve strane koje se javno optužuju i proglašavaju uzajamno odgovornim za ubistvo premijera. Saslušali ste jednu stranu, njena saznanja i njene argumente. Mi predlažemo drugu stranu – rekao je Popović.
Danas završne reči iznosi odbrana drugooptuženog Zvezdana Jovanovića.
Veruović: Treći metak postojao
Milan Veruović ponovio je juče tvrdnju da su on i njegove kolege 12. marta 2003. godine čuli tri pucnja:
– Međutim, od samog početka izjave ljudi koji su bili uz premijera uzimane su sa dozom sumnje. Na taj način omogućavano je da se izjavama manipuliše i da se one usmeravaju. U sudu sam detaljno objasnio kontekst promene svog iskaza u odnosu na istragu, ali to što sam izjavio u ovom sudu, izjavio sam i u Urgentnom centru, pod aparatima, i gospođi Ružici đinđić – rekao je Veruović.
On je izrazio „očekivanje da se sud pozabavi i propustima i dešavanjima koja su dovela dotle da ‘zemunski klan’ postane toliko moćan da ubije premijera, a da svi ostali izbegnu kaznu“.
Milivojević: Nema nijednog dokaza protiv Legije, oslobodite ga!
Advokat Slobodan Milivojević, branilac Milorada Ulemeka Legije, prvooptuženog u procesu za ubistvo Zorana đinđića, zatražio je oslobađajuću presudu za svog klijenta, ali i da sud ponovo otvori dokazni postupak. On je rekao da je sud utvrdio da na pronađenim materijalnim dokazima nema tragova njegovog branjenika i dokaza za to da je učestvovao u ovom delu.
Milivojević je tokom iznošenja završne reči zatražio od suda da emituje video-snimke koje su posle atentata načinile kamere TV B92 i snimak uviđajne ekipe. Tokom emitovanja ovih snimaka on je ukazao na to da na snimku B92 ispred ulaznih vrata, na mestu gde je ubijen đinđić, nema otirača koji se pojavljuje na snimku uviđajne ekipe.
Takođe, ukazao je on, na snimku uviđajne ekipe, u prvom kadru, na prozoru kancelarije zgrade u ulici Admirala Geprata, iz koje je, prema optužnici, pucano u đinđića, nema ćebeta! Nekoliko trenutaka kasnije, na snimku se vidi ruka koja postavlja ćebe, ukazao je Milivojević.
Legijin advokat ocenio je da je izveštaj instituta iz Vizbadena koji je obavio balističko veštačenje ubistva premijera đinđića jednosmeran i nepotpun, jer su institutu prosleđeni selektivni dokazi.
– Optužnica bi bila kompromitovana da su ovi dokazi bili na sudu – rekao je Milivojević i dodao da su ubijeni i najvažniji svedoci ubistva đinđića – Dušan Spasojević i Mile Luković Kum, jer bi svojim svedočenjem kompromitovali zvaničnu verziju ubistva.
