Za Jovana Karapandžu iz sela Mlaka Antinska u Hrvatskoj nije čuo samo onaj ko je prespavao poslednjih godinu i po dana. Bio je jedan od najzapaženijih učesnika desete sezone rijalitija „Ljubav je na selu“ RTL televizije , a i danas privlači pažnju medija i publike. Tabloidi mu tepaju nadimcima „zavodnik Jovan“ ili „fatalni Jovan“ i prenose skoro svaku njegovu objavu na društvenim mrežama. On je ipak pre svega veliki poljoprivrednik i vredan momak od 33 godine koji je sve stekao svojim trudom i radom, a čije smo imanje pre nekoliko dana i mi posetili da bismo videli kako najpoznatiji stanovnik Mlake Antinske u Opštini Tordinci u blizini Vinkovaca vodi svoj uobičajeni život.
– Naše selo ima nekih pedesetak stanovnika. Nekada je bilo više ljudi i bilo je samo srpsko stanovništvo. Danas smo izmešani, ali se dobro slažemo. Mlaka je toliko mala, da dosta ljudi iz bliže okoline i ne zna gde se selo nalazi, ali evo, u poslednje vreme puno je ljudi čulo za njega – počinje priču Jovan po našem dolasku na njegovo seosko gazdinstvo i kuću u kojoj živi sa roditeljima, sestrom i bakom.
Mnogi ljudi se iz ovih krajeva odselilo, što za vreme rata ili neposredno nakon njega, što poslednjih godina nakon ulaska Hrvatske u Evropsku uniju. Ta opcija nije postojala za Karapandže, a posebno za Jovana koji život u svom selu ne bi menjao ni za život u gradu, a posebno ne za život u nekoj drugoj evropskoj zemlji.
– Od malih nogu sam voleo životinje. Roditelji se nisu bavili poljoprivredom, ali baka je uvek držala jednu ili dve krave. Ona je u mene usadila tu moju ljubav prema kravama. Baka je umrla pre pet godina i do zadnjeg dana svog života bila je sa mnom u štali i pomagala mi. Mogu slobodno da kažem da me je ona jedina podržavala u tome jer su mama i tata radili. Baka i ja smo 2001. godine krenuli sa jednom muznom kravom i jednom stelnom junicom – nastavlja on pokazujući nam stado muznih krava.
Jovan je imao 14 godina kada je odlučio da će se baviti poljoprivredom i najpre je pomagao svojoj baki, a zatim je i preuzeo posao na OPG-u i stekao sve ono što danas ima.
– Te 2001. baka je slomila nogu i otac je hteo da proda te dve krave. Išao sam u prvi razred srednje škole u Vukovaru i nisam dao da se prodaju. Znao sam da će baki biti žao, a znao sam i da ako ih tada prodamo da ih više nikada nećemo imati. Svaki dan sam pre škole ustajao ranije, namirivao i muzao kravu. Nakon toga išao bih u školu, a uveče sam isto to radio. U meni se tada javio neki inat i neka životna borba. Radio sam sve više i više dok nismo dogurali do onoga što danas imamo.
Od jedne krave do 100 goveda i 100 jutara zemlje koju obrađuje
Danas su u OPG-u zaposleni on i njegov tata te još tri radnika. Jovan ima 42 muzne krave, 100 goveda, oko 150 svinja, a donedavno je na farmi bilo 130 ovaca i jaganjaca koje je morao da proda jer posla toliko da ne mogu sve da stignu. Jovan je krenuo sa devet jutara zemlje koju je obrađivao. U međuvremenu je kupio još dvadesetak jutara, a danas ukupno obrađuje 115 jutara zemlje za koju je ove godine kupio i svu potrebnu mehanizaciju. Uz ozbiljnu poljoprivrednu proizvodnju, na imanju na obali Vuke stanuju i kokoške, psi i konji kao Jovanova posebna ljubav.
– Pre nekoliko godina sam kupio prvu kobilu, a danas u štali imam šest svojih konja. Sa konjima nema dobiti ni zarade, već samo troškovi i velika ljubav. Nekada su ih u selu svi imali i ne znam da li je ta ljubav prema tim životinjama kod mene nešto nasledno ili šta li je, uglavnom, jako ih volim. Oni danas ništa ne rade kada je poljoprivreda u pitanju, već mi služe isključivo za uživanje, rekreaciju i odmor od svega. Obožavam da idem u okolna sela kada se organizuje neko jahanje i da budem deo svega toga sa svojim grlima – ističe on.
Kada se govori o životu na selu, neizbežne su priče o teškom životu i odlasku ljudi. Posebno je to izraženo kada je u pitanju stočarstvo kojeg su mnogi poljoprivrednici proteklih godina napustili. Jovan nas uverava da selo ipak ima perspektivu.
– Ja sam zadovoljan životom na selu i mislim se ovim baviti dokle god ide i dokle god mogu. Ne mogu da se žalim iako je istina da ima puno posla i da je to ono što mi zovemo „moderna robija“. Ne planiram da idem u neku stranu zemlju, da napustim svoje kuću, imanje, selo, zemlju. Ako jednog dana to ne budu bile krave, biće neke druge životinje ili ću obrađivati zemlju – siguran je Jovan Karapandža.
Aktivirao se i u društvenom životu
Pored brojnih obaveza na farmi Jovan stiže da se bavi i društvenim životom. Sa svojim konjima prisutan je širom Slavonije, a od prošle godine u Opštini Tordinci po prvi put pokrenuto je i Veće srpske nacionalne manjine.
– Veće srpske nacionalne manjine je pokrenuo moj stric koji je nažalost prošle godine umro. Odlučili smo da se organizujemo jer naše selo nema svog političkog predstavnika u Opštini koji će nešto tražiti za Mlaku i ko će se založiti da se povuku neka sredstva iz raznih fondova. Imamo nekoliko nezavršenih stvari kao što je kapela na groblju koja je ozidana pre nekoliko godina, ali nikada nije završena. Cilj nam je da sredimo i ogradimo groblje, a ideja je i da eventualno napravimo neko dečije igralište u selu. Nemamo puno stanovnika ni dece, ali koliko god da ih imamo, to su naša deca i želimo nešto da im priuštimo. Tu je i jedna zgrada u selu koju bi hteli da sredimo za razne društvene potrebe. Sve to su bili razlozi da se uključim u Veće jer ima nas mlađih koji smo rešeni da nikada ne napustimo selo i koji ćemo uvek nastojati da nam svima bude bolje – ističe Jovan.
Ljubav je i dalje na selu
U razgovoru sa Jovanom Karapandžom bilo je nemoguće da se ne dotaknemo i njegovog učešća u televizijskom šou po kojem je postao popularan i prepoznatljiv. Za one koji nisu gledali, odmah ćemo otkriti da tamo na kraju nije našao ljubav, ali on priznaje da tamo i nije bio zbog toga, već zbog vrednog životnog iskustva.
– Iskustva su pozitivna i zadovoljan sam svojim učešćem. Na početku nisam očekivao da će to privući toliko pažnje, ali sve se brzo promenilo. Puno ljudi mi se javlja putem društvenih mreža, ne samo iz Hrvatske nego i iz okolnih zemalja i sveta. Emisija je prikazivana, mislim, u 13 zemalja pa su mi se javljali naši ljudi, a pogotovo oni koji su čuli da se zovem Jovan. Drago mi je pre svega što sam tamo imao priliku da budem ono što jesam, da pokažem sve ono što sam sam stvorio, ali i svoje malo zaboravljeno selo. Danas puno ljudi zna za Mlaku Antinsku, a mene ljudi prepoznaju gde god da dođem – zaključuje Jovan.
The post Zbog Jovana Karapandže svi su čuli za Mlaku Antinsku appeared first on srbi hr.
