Pariski „naš konzul“, kako su ga svi zvali, Gavrilo Kneževic, za koji dan vraca se u Beograd i tim povodom okupili su se lideri-aktivisti da „ispevaju“ zahvalnice za saradnju i prijateljstvo, za dobre savete i podrške, za srecu na putu do penzije i u igri sa unucicama. Ovo toplo vece održano je u pariskom predgradu Montrej, u restoranu „Bila jednom jedna Jugoslavija“, organizator je Regionalna skupština dijaspore, koja je bila prisutna u kompletnom sastavu, a na celu sa predsednikom Micom Aleksic. Medu prisutnima bio je i predsednik Skupštine naše dijaspore prof. dr Cedomir Nestorovic, predsednik Svesrpske zajednice Francuske Dragan đuric, predsednik Patriotske stranke dijaspore Zoran Milinkovic i drugi. A maticu je predstavljao Drago Goran iz Ministarstva spoljnih poslova SCG.
Tople reci
Mica Aleksic je u ime Skupštine govorio o završetku konzulove misije i medusobnom razumevanju, a Dragan đuric je u ime SZF dodao: – Odlaziš kada si nam najpotrebniji, a obecavamo, kako dolikuje, radicemo zajedno.
I naravno, od aperitiva, preko bogate srpske roštilj-trpeze, do obavezne kafe, plele su se price o „jaranskoj“ saradnji konzula i njegovih sunarodnika, pa se za vreme dodele poklona doguralo cak i do posvecene poezije.
Tako je LJuba Petrovic rekao da pesme pišu mnogi, ali je „pesma i kad slepog prevedeš preko ulice, izvedeš iz vatre, pa i kad primiš ljude sa problemima“, te je zacinio sa: „Gavro, napisao si nam divnu pesmu“.
Konzul je u svojoj zahvalnici izneo mnogo lepih retrospektivnih slika, hvaleci visoku saradnju, a duhovito je primetio:
– Ako bi se sada moj ministar predomislio, posle Vaših lepih reci bilo bi me sramota da ne odem! A, znao sam Vas saslušati, znao i biti pomalo nevaljao, ali nikad u lošoj nameri. Okrecite se ljudima ovde i u našoj zemlji i budite složni!
Na to su stigli harmonikaš Dario, gitarista đeri i basista Rale, pevalo se, kolo zaigralo, a na kraju je sa suprugom Darom, voljeni konzul ispracen do vrata, uz nostalgicnu „Jel’ ti žao što se rastajemo“.
