Српски научник Михајло Пупин рекао је давне 1928. године: Ко се поноси својим селом и својим народом, тај је на добром путу да се цео свет поноси њиме.
Српски народ изнедрио је генија Николу Теслу који је и научни и етички узор младим људима у свету науке. За Теслу је и амерички председник Барак Обама изјавио да је допринео развоју САД-а.
Тако и данас бројни српски научници дају велики допринос науци и развоју човечанства, али нажалост више развоју света, него саме Србије која их је школовала.
У српској дијаспори у овом тренутку, живи око седам и по хиљада доктора наука и доктораната из Србије. Ту базу података сачинио је проф. др Јован Филиповић са Факултета организационих наука у Београду који тврди да то нису прецизни подаци и да је тај број највероватније у стварности до три пута већи.
И сам професор Филиповић докторирао је у Америци из области квалитета челика, али му је квалитет живота у Србији био привлачнији, па је један од ретких повратника из Америке. Он сматра да је добро отићи у свет по знање, али потом то знање вратити у своју земљу. Професор Филиповић каже да је Србија његова мајка, а мајка је једна и како каже нигде у свету нема његове улице Јове Илића у којој се налази његова школа, Дванаеста београдска гимназија, вождовачка црква у којој је његов прадеда био свештеник и факултет на коме је он професор.
Овакву базу података о српској академској дијаспори какву има професор Филиповић нема ниједна званична институција у Србији.
Са циљем да се повеже са великим бројем признатих научника у свету пореклом из Србије, Министарство просвете, науке и технолошког развоја објавило је јавни позив научно-истраживачким организацијама, факултетима и институцијама са циљем да дође до боље сарадње наше и светске науке. На јавни позив пријавило се 50 наших стручњака признатих у Америци, Аустралији, на Новом Зеланду, у Кини, Европи и Уједињеним Арапским Емиратима. Већина њих су школовање и основне студије завршили у Србији.
У студији Српска научна дијаспора, њен аутор Владимир Гречић, из Института за међународну политику и привреду наводи да школовање интелектуалца у Србији вреди најмање 300 хиљада евра. Доктор Гречић каже да је Србија за образовање српске памети коју деценијама поклањамо Северној Америци и Европи дала око 9 милијарди евра.
Најтраженији у свету су дипломирани електроинжењери, а њих 30 одсто, по завршеним студијама у Србији, напушта земљу.
Србија је прва у регеиону, а друга у свету по одливу мозгова. Лов на младе српске таленте врши се на разне начине.
Осиромашена Србија не може младим талентима понудити благостање које им нуди „бели свет“ па се тако тешко може одупрети савременом јањичарењу.
Српска научна дијаспора у свету има далеко већу важност у односу на значај матице Србије на геополитичкој и економској мапи света.
Да би се зауставио „одлив српске памети“ у свет већи проблем од недостатка средстава је недостатак визије.
Некадашњи руски председник Брежњев давно је рекао: Морамо посветити пажњу талентима, а неталентовани се знају снаћи и сами.
Ако и Србија то не уради, остаје јој само – збогом памети.
