Srpski naučnik Mihajlo Pupin rekao je davne 1928. godine: Ko se ponosi svojim selom i svojim narodom, taj je na dobrom putu da se ceo svet ponosi njime.
Srpski narod iznedrio je genija Nikolu Teslu koji je i naučni i
etički uzor mladim ljudima u svetu nauke. Za Teslu je i američki
predsednik Barak Obama izjavio da je doprineo razvoju SAD-a.
Tako i
danas brojni srpski naučnici daju veliki doprinos nauci i razvoju
čovečanstva, ali nažalost više razvoju sveta, nego same Srbije koja ih
je školovala.
U srpskoj dijaspori u ovom trenutku, živi oko sedam i
po hiljada doktora nauka i doktoranata iz Srbije. Tu bazu podataka
sačinio je prof. dr Jovan Filipović sa Fakulteta organizacionih nauka u
Beogradu koji tvrdi da to nisu precizni podaci i da je taj broj
najverovatnije u stvarnosti do tri puta veći.
I sam profesor
Filipović doktorirao je u Americi iz oblasti kvaliteta čelika, ali mu je
kvalitet života u Srbiji bio privlačniji, pa je jedan od retkih
povratnika iz Amerike. On smatra da je dobro otići u svet po znanje, ali
potom to znanje vratiti u svoju zemlju. Profesor Filipović kaže da je
Srbija njegova majka, a majka je jedna i kako kaže nigde u svetu nema
njegove ulice Jove Ilića u kojoj se nalazi njegova škola, Dvanaesta
beogradska gimnazija, voždovačka crkva u kojoj je njegov pradeda bio
sveštenik i fakultet na kome je on profesor.
Ovakvu bazu podataka o srpskoj akademskoj dijaspori kakvu ima profesor Filipović nema nijedna zvanična institucija u Srbiji.
Sa
ciljem da se poveže sa velikim brojem priznatih naučnika u svetu
poreklom iz Srbije, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja
objavilo je javni poziv naučno-istraživačkim organizacijama, fakultetima
i institucijama sa ciljem da dođe do bolje saradnje naše i svetske
nauke. Na javni poziv prijavilo se 50 naših stručnjaka priznatih u
Americi, Australiji, na Novom Zelandu, u Kini, Evropi i Ujedinjenim
Arapskim Emiratima. Većina njih su školovanje i osnovne studije završili
u Srbiji.
U studiji Srpska naučna dijaspora, njen autor Vladimir
Grečić, iz Instituta za međunarodnu politiku i privredu navodi da
školovanje intelektualca u Srbiji vredi najmanje 300 hiljada evra.
Doktor Grečić kaže da je Srbija za obrazovanje srpske pameti koju
decenijama poklanjamo Severnoj Americi i Evropi dala oko 9 milijardi
evra.
Najtraženiji u svetu su diplomirani elektroinženjeri, a njih 30 odsto, po završenim studijama u Srbiji, napušta zemlju.
Srbija je prva u regeionu, a druga u svetu po odlivu mozgova. Lov na mlade srpske talente vrši se na razne načine.
Osiromašena
Srbija ne može mladim talentima ponuditi blagostanje koje im nudi „beli
svet“ pa se tako teško može odupreti savremenom janjičarenju.
Srpska
naučna dijaspora u svetu ima daleko veću važnost u odnosu na značaj
matice Srbije na geopolitičkoj i ekonomskoj mapi sveta.
Da bi se zaustavio „odliv srpske pameti“ u svet veći problem od nedostatka sredstava je nedostatak vizije.
Nekadašnji ruski predsednik Brežnjev davno je rekao: Moramo posvetiti pažnju talentima, a netalentovani se znaju snaći i sami.
Ako i Srbija to ne uradi, ostaje joj samo – zbogom pameti.
