Koja prava imaju i kakve eventualne zdravstvene usluge naši državljani iz dijaspore mogu očekivati pre, tokom i posle predstojećih božićnih i novogodišnjih praznika? Kome i kada treba da se jave za povišenu temperaturu dece, za razne infekcije, srčane napade, saobraćajne nesreće? Šta se za pružene usluge plaća, a šta ne, šta su hitni slučajevi i koliko znače osiguranja država iz kojih naši državljani dolaze. Ovo su pitanja na koja su „Vesti“ potražile odgovore kod nadležnih u zdravstvu Srbije.
– Situacije i okolnosti su razne. No, za jednu pojavu isto pravilo važi za sve. Građani koji se zateknu u Srbiji, a dožive tešku nezgodu za koju je potrebna hitna intervencija neće plaćati bilo kakvu lekarsku intervenciju i to od pregleda, primanja injekcije do operacionih zahvata. Što znači, i to podvlačim, svi troškovi hitnih slučajeva, uključujući i hitne stomatološke usluge, su potpuno pokriveni novcem Fonda zdravstva Srbije. To se odnosi na naše državljane na privremenom radu u inostranstvu i strane državljane koji su na privremenom radu u Srbiji ili su se zatekli u našoj zemlji kao turisti – objašnjava direktorka Fonda zdravstva Srbije Svetlana Vukajlović.
Klinike rade non-stop
Klinički centar Srbije mnoge svoje klinike osposobio je da rade 24 časa. Tu je pre svega Urgentni centar kao i Centar za interventnu kardiologiju.
– Pošto smo državna zdravstvena ustanova, takozvani centralizovani sistem zakazivanja pregleda nije izbegnut. Međutim, za ljude iz dijaspore i sve poslovne osobe koje nisu u mogućnosti da čekaju, omogućili smo zakazivanja telefonom, dok se hitni slučajevi upućuju u Urgentni centar. A cene naših pregleda i intervencija daleko su ispod cena u privatnim ordinacijama – kaže za „Vesti“ profesor dr Vesna Bošnjak Petrović, direktor Poliklinike KCS.
Prema rečima Vladimira Ignjatovića, portparola Fonda zdravstva Srbije, za hitne slučajeve pacijenti neće plaćati troškove za lečenje bilo koje vrste, ni u slučaju da nemaju osigurane zemlje iz koje dolaze. Troškova su oslobođene i osobe koje nemaju nikakvo osiguranje, a ni novac.
U hitne slučajeve spadaju moždani udari, srčani infarkti, saobraćajni udesi, padovi, razni prelomi, kao i slučajevi u kojima su intervenisali lekari Hitne pomoći na ulici, a potom odvezli pacijenta u neku od bolnica.
Ostali zdravstveni problemi, koji zahtevaju lekarsku intervenciju se u svim zdravstvenim ustanovama Srbije, od domova zdravlja, poliklinika do bolnica, plaćaju iz džepa pacijenata. Ali, i to plaćanje ne mora da se realizuje po istom receptu. Sve zavisi od osiguranja koje osoba poseduje i ugovora sklopljenog između države Srbije i zemlje iz koje naš državljanin dolazi. Recimo, nemački osiguranik u Srbiji platiće usluge u bilo kojoj bolnici odmah, ali sa dobijenom potvrdom i overenim računom troškove će refundirati po povratku u Nemačku. To isto važi i za naše ljude koji dolaze iz Italije, Austrije, Velike Britanije i svih evropskih zemalja sa kojima je bivša Jugoslavija svojevremeno sklapala ovakve ugovore, a Srbija ih preuzela kao naslednica te nestale države.
VMA kao primer
Za zdravstveno zbrinjavanje naših državljana iz dijaspore najdalje je otišla Vojnomedicinska akademija. Ova ugledna ustanova otvorila je Polikliniku isključivo za potrebe srpskih građana na privremenom radu u inostranstvu. To je prva Poliklinika te vrste u našoj zemlji. Snabdevena je najsavremenijom dijagnostičkom opremom i najsavremenijom aparaturom za jednodnevnu hirurgiju. Poliklinika radi do 19.30, a posle tog vremena pacijente preuzima Urgentni centar VMA.
