Stoni tenis Zećiri je bio prva ljubav, ali kad je kao devetogodišnjakinja prvi put uhvatila fudbalsku loptu, uz brata fudbalera i tatu prvog trenera, dileme više nije bilo. Sada su njene golmanske parade i bravure prava poslastica i za publiku i za znalce.
Zećira kaže da tu nema tajne: "Treba trenirati, nije baš lako. Svak se zna baciti nekako i kako to izgleda, ali treba to učiniti na tačan način – položaj ruku, trenutak, dosta čuda stoje iza te jedne parade."
Sa svojim klubom osvojila je tri uzastopne titule prvaka Švedske, s mladom reprezentacijom i evropsku. Svrstavaju je među najperspektivnije golmane na svetu, ali Zećira je i skromna i uporna: "Nisam najbolja još u Švedskoj i na svetu, a planiram, ako bog da jedan dan budem."
U svemu ima punu ljubav i podršku porodice, iako roditelji baš nisu očekivali da će njihova lepa princeza postati fudbalerka. Za njih i brojnu familiju Mušovića, njene utakmice su praznik koji se ne propušta iako ih različito doživljavaju.
"Kada ona odbrani gol, moj glas se čuje do neba", kaže njena majka Izeta, "meni se čini tako, kad ona odbrani, od sreće."
Zećirin otac Ševal kaže da pokušava da se uključi u navijanje ali i da ukaže na greške: "Jednostavno što poznajem prilično fudbal i osećam odgovornost da moram da ukažem na greške."
Na kratkoj letnjoj fudbalskoj pauzi zna se kuda će – iako je rođena u Švedskoj, Prijepolje je njen dom:
"Kad sam došla, prvog dana me je dočekalo pedesetoro, i baš mi je bilo drago. Malo sam stidljiva ali mi je srce bilo veliko."
Pred Zećirom je tek fudbalska karijera, ali i ispiti na fakultetu i potajna želja da jednom osnuje i podrži ženski fudbalski tim i u Prijepolju.
rts.uzice@rts.rs
