Norveška je zemlja iz snova za sve naše zemljake, tvrdim da se ovde najbolje živi od svih mesta u dijaspori, kaže Nenad Pavlović, poreklom iz Užica, prevodilac u administraciji glavnog grada Osla i domaćin gostima iz Beograda tokom dvodnevnog boravka u Trondhajmu, gde su fudbaleri Crvene zvezde igrali sa Rozenborgom u prvom meču trećeg kola Kupa UEFA.
U ovoj skandinavskoj državi živi tri do četiri hiljade Srba.
– Prvi talas je stigao krajem šezdesetih, poslednji u godinama raspada SFRJ. Ima i drugih nacija. Mnogo je više Bosanaca, oko 10.000, a Albanaca još više – 12.000 – ističe Pavlović.
Problema u odnosima sa bivšom braćom nema.
– Svako živi svoj način života. Sa Albancima nemamo kontakata, sa Bosancima smo na „ti“, baš kao i u vreme „bratstva i jedinstva“.
Društveni život naših ljudi u Norveškoj je organizovan na tradicionalan način. Vreme između radnih obaveza koristi se za druženje u okviru klubova.
– U Oslu postoji klub „Srbija“, koji se pre zvao „Jugoslavija“. Nema nas mnogo, ali se držimo zajedno.
Naši ljudi se u Norveškoj bave svim i svačim. Rade sve, ali najviše fizičke poslove. Ne žale se. Naprotiv, zadovoljni su.
– Malo ko od nas razmišlja o definitivnom povratku. Ovde živimo dugo, navikli smo na sever, iako redovno „gostujemo“ u zavičaju, gotovo bez izuzetka se svi vraćamo u Norvešku – kaže naš sagovornik, koji u Oslu živi od 1972. godine.
Norvežani su osvedočeni prijatelji Srba. Na svakom koraku možete naići na potvrdu o međusobnom razumevanju i ljubavi između saveznika iz Drugog svetskog rata, kada su Srbi i Norvežani „bili na istoj strani“
Inače, Trondhajm je treći po veličini u Norveškoj. Ima oko 150.000 stanovnika i spada u grupu onih sredina za koje se kaže „veliki grad sa dušom varoši“. Ovde je pre više od hiljadu godina krunisan prvi norveški kralj. Trondhajm je glavni univerzitetski centar, sa više od 25.000 studenata. Ponos grada je katedrala Nidaros, udaljena od Osla oko 500 kilometara.
